Od svih špijuna atomskih tajni, Emil Klaus Julijus Fuš se po opštem mišljenju se smatra najdragocenijim sovjetskim agentom i najvećim izdajnikom Zapada. Fuš je pobegao iz rodne Nemačke od nacističkog terora, dobio je azil u Velikoj Britaniji, a onda je one koji su mu ponudili utočište i spas izdao, tako što je MOskvi odao postupak za izradu atomske bombe.
Fuš je rođen 29, decembra 2011 u seocetu Raselhajm pored Darmštata. Njegov otac je bio protestantski pastor. Dečakovo pobožno i siromašno detinjstvo orjentisalo ga je kao mladića na komunistički pokret. Na univerzitetu u Kilu, nacistički "jurišnici" su ga brutalno pretukli zbog njegovih komunističkih ubeđenja.
Kada je 27. februara zapaljen Rajhstag Fuš je prešao u ilegalu. Uspeo je uz mnogo peripetija da napusti Nemačku i domogne se Pariza, a odatle je uspeo da se domogne Engleskog, gde mu je utočište dala jedna engleska porodica kvekera u Somersetu. Po dolasku u Englesku brzo je uspostavio veze sa univerzitetskim krugoma. Odobreno mu je da besplatno nastavi studije matematičke fizike na Univerzitetu Bristolu. Bio je nadaren, brilijantan student i posle položenog doktorata u Edinburgu nagrađen je stipendijom za dalja istraživanja.
Ulaskom Britanije u rat sa Nemačkom, Fuš je kao i ostali stranci bio stavljen pod prismotru i podvrgnuti ispitivanju. Posle pojavljivanja pred sudom u Edinburgu u novembru 1939 sumnja je otklonjena i njemu je dozvoljeno da nastavi da radi. Tačno pet godina ranije nemački konzul u Bristolu informisao je lokalnog šefa policije da je Fuš komunista. Ali, kako on po dolasku u Britaniju nije pristupio Britanskoj komunističkoj partiji, niti je uzimao učešće u komunističkim aktivnostima, ovaj izveštaj je odbačen, kao pokušaj nacista da diskredituju Fuša..
Posle nacističke okupacije Holandije i Belgije u maju 1940. Fuš je zajedno sa ostalim strancima interniran. Brodom je prebačen u Kanadu. Pri tome imao je sreću da stigne ćiv. Naim, drugi brod sa internircima potpila je nemačka podmornica. U logoru za ratne zarobljenike uredno je primao pošiljke sa novinama i časopisima koje mu je slao profsor Izrael Halperin, prijatelj Fušove sestre, tada nastanjen u Americi. Krajem 1941. Fuš je oslobođen i ponovo vraćen u Britaniju, ponajviše akciji koju su pokrenuli njegovi prijateljisa univerziteta, a naročito Maks Born, njegov profesor iz Edinburga.
U maju te godine, morao je da potpiše zaničnu izjavu kojom se obavezao na čuvanje tajnosti podataka koje je saznao ili do kojih dođe u svom radu. Dr. Rudolf Pierls, poreklom Nemac, profesor matematičke fizike na univerzitetu u Birmingemu ponudio mu je posao u tajnoj službi, koji nije bio toliko izrazito plaćen. Upozorenje o komunističkoj pripadnosti je zanemareno. Fuš je prošao sve provere i ispitivanja. Fuš je inače 18 meseci pre nego što je dobio svoj stan živeo kod Pierlsovih. Profesor i njegova žena bili su među uticajnim ličnostima koje su se založile da Fušu bude dodeljeno nemačko državljanstvo. A posedovanje tog državljanstva bilo je od značaja za nacionalnu bezbednost. Položivši zakletvu kralju Fuš je 7.avgusta 1942. dobio britansko državljanstvo.
Međutim, ono što nikome nije rekao jeste da je on već bio zavrbovani sovjetski agent. Kako se kasnije ispostavilo Fuš je preko prijatelja iz Britanske komunističke partije stupio u kontakt sa Aleksandrom Simonom Davidovičem Kremerom, sekretarom vojnog atašea sovjetske ambasade u Londonu. Održali su nekoliko susreta u Kensingtonu, predao mu kopije zvaničnih izveštaja i ličnih izveštaja od interesa za Sovjete.
Prilikom drugog susreta sa nemačko-jevrejskom izbeglicom pod imenom Sonja predao je najnovije rezultate anglo-američkih istraživanja o atomskoj bombi. Njeno pravo ime je bilo Rut Kužinski, bila je sovjetski agent koja je operisala u Oksfordu. Susret u okolini Bamberija bio je vezan za instrukcije kako Fuš treba da stupi u vezu sa sovjetskim agentima u Njujorku, pošto je odlazio u SAD gde je bio uključen u zajednički projekat razvoja atomske bombe.
Amerikanci su po dolasku Fuša u SAD izdali mu odmah sertifikat poverljive osobe, nisu ga čak ni detaljno proverili. Odmah je uključen u rad postrojenja za gasnu difuziju. Jedne subote januara 1944 Fuš se na Ist Sajdu susreo sa svojom vezom.Znak raspoznavanja bila je teniska loptica u ruci. Prišao mu je muškarac pod imenom Rejmond. S time je ozvaničena saradnja koja je Moskvi omogućila da ubrzo posle SAD stekne atomsku bombu.
Krajem 1944. Fuš nije došao na zadnja dva ugovorena sastanka. Naime naređeno mu je bilo da se hitno pridruži Robertu Openhajmeru u bazi Los Alamos u Novom Meksiku. Tamo je trebalo da budu izvršene radnje montaže i porvere atomske bombe.. Sa svojim kontaktom Fuš je stupio ponovo januara 1945. Ispostavilo se da se za sovjetskog agenta čekanje višestruko isplatilo.Naučnik Fuš direktno je sovjetskoj vezi odneo sve detalje ispitivanja atomske bombe. Otkrio mu je i tajnu druge nuklearne bombe da je to bila plutonijumska. U informacijama koje je dostavio bili su i precizni detalji kako izraditi atomsku bombu, sastav i komonente koje se ugrađuju, kao i podaci o najnovijim sočivima uz čiju pomoć se inicira eksplozija u unutrašnjosti bombe, posle čega dolazi do nukelarne reakcije.
U junu 1945. Fuš je otkrio da se narednog meseca očekuje proba i da će on imati priliku da to posmatra. Odbio je ponudu veze da mu bude isplaćeno na ruke 1.500 dolara.
Naredni sastanak je bio u septembru 1945. Nad Japanom isprobane su uranijumska i plutonijumska bomba avgusta 1945. Tad je Fuš ispričao detalje sa probe. Takođe ispričao je i detalje o bombama bačene na Hirošimu snaga, materijal i kako je izazvana eksplozija. Veza je posle toga iznenada nestala. Fuš se vratio u Veliku Britniju. Tad je saznao za hapšenje nekih svojih prijatelja, ali njega niko nije mogao sa njim da poveže. Fuš je dobio posao u Britanskom istraživačkom atomskom centru. Sav se predao novom poslu. Putovao često na relaciji London-Vašington, učestovovao na konferenciji o čuvanju tajni o atomskom oružju, istih onih koje je on predao Sovjetima. Rusi ga nisu uopšte više kontaktirali, a onda 1947, Rusi sa Fušem uspostavljaju ponovo kontakt. U jednoj kafani na severu Londona dobija 100 funti. Narednih meseci Rusima dostavlja sve podatke o novom britanskom nuklearnom reaktoru Vindskejl na severozapadu Engleske, kao i sve podatke dokle su Britanci stigli u razvoju nukelarne tehnologije.
U oktobru 1949 memsec dana pošto su američki izviđački avioni registrovali eksploziju prve sovjetske atomske bombe, Fuš je saminicijativno otišao kod šefa obezbeđenja u Harvelu i prijavio da je njegov otac koji je ostao u Lajpcigu koji je bio u sovjetskoj zoni uticaja izabran za profesora teologije i da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njega i da li zbog mogućeg izvlačenja Rusa informacija o Fušu treba da da otkaz. Šef je bio iznenađen i nije znao šta da mu kaže. Kontaktirao je Mi 5. Međutim, ono što Fuš nije znao bilo jeda je FBI, Mi 5 i Mi6 već duže vreme pratili i da su pune dve godine znali da je on krtica koja Rusima dostavlja informacije o atomskoj bombi. Sve je počelo kad je uhvaćena jedna poruka iz svojetske ambasade u Vašingtonu upućena u centrali Vojne obaveštajne službe. Proverom kretnja utvrđeno je da je ta krtica mogao biti samo Fuš.
Fuš je ubrzo uhapšen. Ispitivao ga je Vilijem Džejms Skvadon isllednik koji je saslušavao i Kima Filbija. Na dva sastanka Fuš je sve poricao, ali 13. januara 1950 promenio je iskaz i odlučio da sve prizna.. Fuš je tako priznao da je sedam godina radio za Ruse, a šok je usledio kad je do detalja ispričao kako je odao Moskvi tajnu kako izraditi atomsku bombu. Fuš je svoje priznanje potpisao 27. januara 1950. Na suđenju koje je organizovano priznao je sva četriri krivična dela . Suđenje je trajalo ukupno sat i 45 minuta. Iz suda je poslat na izdržavanje kazne zatvora od 14. godina. Tokom izdržavanja kazne zatvora oduzeto mu je i britansko državljanstvo. U vreme njegovog hapšenja Rusi su oprali roke od svega i demantovali da su sa Fušom imali bilo kakvu vezu. Fuš je ukupno izdržao devet godina robije i pušten je zbog dobrog vladanja . Zatvor je napustio 22. juna 1959. Pošto je bio lice zbe državljanstva deportovan je u Istočni Berlin. U istočnom Berlinu na aerodromu mu je priređene sračni doček, dato mu je i državljanstvo DDR-a i mesto direktora Instituta za nukelarnu fiziku pored Drezdena.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
