General Tod Volters, koji služi kao vrhovni saveznički komandant NATO-a i šef evropske komande SAD, izneo je predlog vojnim šefovima saveznika tokom nedavnog video poziva, izvestio je nemački nedeljnik Špigl ranije ovog meseca.
Pozivajući se na informacije koje je dobio o tom planu, Špigl je rekao da Volters želi kontigente u dve crnomorske zemlje koji liče na one koji su već uspostavljeni u baltičkim državama i Poljskoj.
Borbene grupe od 1.500 članova su dizajnirane da funkcionišu kao sila odvraćanja od potencijalne ruske agresije.
Na pitanje u četvrtak, NATO se nije direktno osvrnuo na Voltersov predlog, koji je objavljen 18. decembra.
Dodavanje borbenih grupa u Rumuniji i Bugarskoj bilo bi u skladu sa nedavnim naporima NATO-a da ojača svoju poziciju oko Crnog mora, strateškog plovnog puta na kojem je Rusija sve snažnija.
Ipak, ostaje nejasno kako će Voltersov plan za borbene grupe u tim zemljama biti prihvaćen od strane država saveza.
Unutar NATO-a često postoji napetost između članica na istoku, željnih savezničkih pojačanja i većeg vojnog prisustva SAD, i zapadnoevropskih kolega, poput Nemačke, koji su oprezni da provociraju Rusiju.
Volters je takođe pozvao saveznike da koriste satelite i druge senzore za praćenje pretnji na istoku i odmah podele nalaze sa alijansom, preneo je nemački Špigl
SAD i druge zemlje NATO-a rekle su da su spremne da pojačaju istočne saveznike ako Rusija pokrene novu invaziju na Ukrajinu.
Sa svoje strane, Rusija sada zahteva širok spektar bezbednosnih garancija u vezi sa Ukrajinom, uključujući obećanje da Kijev nikada neće biti primljen u alijansu.
NATO je 2008. rekao da će Ukrajini na kraju biti odobreno članstvo ako ispuni niz vojnih i političkih standarda alijanse. Ali od tada, potraga Ukrajine za pridruživanjem je zaustavljena, a saveznici nisu dali nikakve naznake da žure da ispune zahtev Kijeva za brzo članstvo.
Očekuje se da će zahtevi Kremlja u vezi sa NATO-om biti u centru diskusija tokom sastanka o Ukrajini 10. januara između Rusije i američkog predsednika Rusije Vladimira Putina, verovatno će izneti to pitanje tokom telefonskog razgovora zakazanog za četvrtak sa predsednikom Džoom Bajdenom.
Za Rusiju, vojno jačanje NATO-a u blizini njenih granica dugo je bilo sporna tačka. Zauzimanje ukrajinskih baza od strane ruskih snaga, naknadna aneksija Krima i tekući rat Ukrajine sa pobunjenicima koje podržava Rusija izazvali su najveće vojno pojačanje NATO-a od kraja Hladnog rata.
Većina napora NATO-a od 2014. fokusirana je na jačanje odbrane oko Baltika i Poljske, gde američke trupe predvode borbenu grupu samo 50 milja od ruske vojne eksklave Kalinjingrad.
Kurir.rs/Stripes
NE PROPUSTITE
