Ovimj otkrićem je konačno potvrđeno da su cvetnice evoluirale desetinama miliona godina ranije nego što se mislilo.
Stručnjaci se nadaju da bi njihovo otkriće moglo ublažiti "bol" oko sto godina stare misterije koju je Čarls Darvin jednom prilikom nazvao "odvratnom".
Naime, ako najstariji fosil cveta nije stariji od 130 miliona godina, kako onda da su samo 20 do 30 miliona godina kasnije angiosperme počele da dominiraju ekosistemima? Darvina je naime mučilo pitanje - kako su takozvane kritosemenjače tako brzo evoluirale?
Ta zagonetka mučila je Darvina koji nikada nije pronašao zadovoljavajući odgovor. No, poslednjih nekoliko godina, neki delovi slagalice su ipak seli na svoje mesto.
Naime, stručnjaci iz Kine su 2016. pronašli "savršeni cvet" koji datira iz perioda jure, pre više od 145 miliona godina. Fosilizovana biljka imala je latice, ali i sepale (lisnate delove na dnu pupoljka), kao i muške i ženske reproduktivne delove.
Godine 2018. u Kini je pronađen još jedan fosilizovani cvet, star oko 174 miliona godina. Poput moderne cvetnice, njegovo seme je bilo potpuno zatvoreno u jajniku, piše Sajens Alert.
Nisu svi botaničari bili uvereni da se radilo o pravim kritosemenjačama. Neki su smatrali da su ovi fosili bili previše primitivni da bi se smatrali cvećem, dok su drugi mislili da su njihove strukture previše složene za golosemenjače; stariju vrstu biljke bez cveta i s otkrivenim semenkama.
Ovaj najnoviji fosil pupoljka, nazvan Florigerminis jurassica, mogao bi pripadati baš onoj prelaznoj fazi koju su naučnici tražili. Pronađen je u naslagama koje datiraju od pre više od 164 miliona godina i još uvek je u izvrsnom stanju.
Budući da je cveće krhke strukture, teško ga je pronaći među fosilima pre razdoblja krede. Stoga su prethodni pokušaji da se otkrije poreklo cvetnica često opisivani kao "kontinuirani zapis neuspeha". F. jurassica je jedinstveno otkriće jer njegov plod daje još veći temelj tezi da se zapravo radi o kritosemenjači, a ne o golosemenjači.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
