Porodice šest osoba koje su izgubile živote tokom sovjetskog obračuna sa litvanskom vladom koja je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza podnele su tužbu u glavnom gradu Viljnusu protiv poslednjeg lidera SSSR-a Mihaila Gorbačova.
U tužbi, koja je podignuta na 31. godišnjicu događaja, se traži novčana odšteta zbog navodnog neuspeha sada 90-godišnjaka da zaustavi operaciju, koju su izvele sovjetske trupe, prenosi RT.
"Izneli smo dokaze da je tadašnji predsednik kontrolisao vojsku, ali nije delovao na sprečavanju planiranih kriminalnih radnji i da nije zaustavio međunarodni zločin dok je bio izvršen“, navodi se u tužbi.
Sudska akcija "ima za cilj da se Gorbačov, najviši zvaničnik SSSR-a, pozove na odgovornost za masakr 13. januara“, navodi se u saopštenju rodbine.
Viljnius je poslednjih godina pokušao da progoni ključne učesnike u takozvanim januarskim događajima. Litvanski sud je 2019. godine proglasio tadašnjeg sovjetskog ministra odbrane Dmitrija Jazova krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. On je osuđen na 10 godina zatvora u odsustvu zbog "izvršavanja sovjetske agresije”.
Bilo je neuspelih pokušaja i da se Gorbačov pozove na sud zbog dešavanja u Litvaniji 1991. godine. Regionalni sud u Viljnusu je 2016. godine odlučio da bivši lider treba da bude na optuženičkoj klupi, a predsedavajuća sudija Ainora Kornelija Maceviciene izjavila je da svaka osoba koja ima važne informacije o slučaju može biti pozvana kao svedok.
U događajima januara 1991. – koji se obično nazivaju Krvava nedelja – ubijeno je 13 učesnika demonstracija u trenutku kada su sovjetske trupe zauzele nekoliko strateških objekata u Vilnjusu, uključujući TV Toranj. Jedna osoba je takođe preminula od srčanog udara tokom nemira, a prema različitim procenama povređeno je 600 do 700 ljudi.
Događaj je usledio nakon što su vlasti proglasile nezavisnost od SSSR-a i usvojile Akt o ponovnom uspostavljanju države Litvanije, koji su sovjetske vlasti osudile kao kršenje Ustava.
Estonija, Letonija i Litvanija bile su poslednje nacije koje su uključene u Sovjetski Savez. Viljnius je bio prvi koji je proglasio nezavisnost. Odnosi Rusije i Litvanije su zategnuti od raspada SSSR-a, a baltička država se pridružila vojnom bloku NATO-a predvođenom SAD 2004. godine, zajedno sa Letonijom i Estonijom.
Kurir.rs/Raša tudej
NE PROPUSTITE
