Protesti održani 12. i 13. jula najveća su takva okupljanja od revolucije Fidela Kastra 1959. i na njima je hiljade ljudi izašlo na ulice u gradovima širom zemlje. Mnogi od njih izrazili su ljutnju na komunističku vlast zbog nestašica hrane, lekova i struje, u situaciji rasta broja zaraza korona virusom.
Protesti su uglavnom bili mirni iako su državni mediji pokazali neke demonstarnte kako pljačkaju i bacaju kamenje na policiju.
Nakon protesta usledio je talas hapšenja. Kubansko tužilaštvo objavilo je da je do sada podiglo više od 710 optužnica za kaznena dela uključujući vandalizam, napad na ljude i vlasništvo kao i "snažno kršenje javnog reda".
Grupe za ljudska prava, vlada SAD-a i EU osudile su sudski progon demonstranata, navodeći da su postupci netransparentni i da izrečene duge zatvorske kazne nisu proporcionalne počinjenim delima.
Kubanski državni tužilac nazvao je te optužbe "manipulacijom javnim mnjenjem" navodeći da je tužilaštvo proverilo "usklađenost s pravima i ustavnim garancijama pravilnog postupka" prema kubanskom zakonu.
"Pravo na odbranu bilo je zagarantovano, advokati su podneli dokaze i imali pristup dokumentima", navelo je tužilaštvo.
Skoro 70 odsto optuženih zadržano je u pritvoru dok čekaju na suđenje, navelo je tužilaštvo, a među 710 onih koji su optuženi je i 55 mladih u dobi između 16 i 18 godina.
Grupe za ljudska prava koje nadgledaju proces i savetuju optužene kažu da su se kazne za desetine već osuđenih, uključujući i one za pobunu, kretale od četiri do 30 godina iza rešetaka.
Kubanski tužilac rekao je da kazne "odgovaraju ozbiljnosti zločina, stepenu učešća (optuženika) i šteti nanesenoj društvu".
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
