Njegova porodica danima uzalud pokušava da dođe do njegovog tela - ruske ga vojne vlasti ne daju "dok sve ne završi da se ne bi dizala panika".
Informaciju o ovome mogle su se pročitati u Novoj gazeti, ruskim novinama koje su od početka na udaru državnih vlasti zbog profesionalnog izveštavanja o ratu.
Hanjigini žive u mestu Ozerne, u ledenoj provinciji Saratovske oblasti.
-Ne možemo da se oprostimo, ne možemo da ga sahranimo, ne možemo da plačemo na njegovom grobu, neutešna je Maksimova majka Ljudmila.
-Kako je moj unuk stigao tamo? Ako moram, ići ću u UN, neću da umrem dok ne saznam koja ga je budala tamo poslala, ogorčena je baka Natalija i novinarima kaže kako se boji da će im redakcija biti zatvorena budu li pisali o Maksimu.
Dali mu kamion, a nema vozačku dozvolu
Ljudmila i Natalija ne znaju gde je i kako Maksim poginuo. Pa pričaju o pokojnom, a pred čitateljem idu slike iz života u ruskoj provinciji. U školu je išao u susedni okrug, kući je dolazio svaki vikend, katkad je pešačio i po 36 kilometara jer "ovde nema javnog prevoza, a asfalt je u takvom stanju da ne možete ići brže od 25 kilometara na sat". Majka mu radi u poljoprivrednoj zadruzi, otac svake zime putuje za poslom na sever.
Maksim je u vojsku otišao 22. oktobra prošle godine. Na ispraćaju se, piše u Novoj gazeti, fotografisao za lokalne novine. Služio je u Belgorodskoj oblasti i nije imao primedbe, a majka Ljudmila kaže da su mu dali kamion premda nije imao vozačku dozvolu.
Poslednji put ga je čula 23. februara uveče. Rekao joj je da je njegova jedinica dovedena na vežbe dva kilometra od ukrajinske granice, kao i da moraju da spavaju u vojnim vozilima. Najavio je i da će im oduzeti telefone i obećao je da će ih nazvati kad bude mogao.
Međutim, kako se nije javio na rođendan 25. februara, majka je nazvala vojnog komesara koji je joj je rekao da joj je sin poginuo u borbama 24. februara.
Više od toga nisu saznali.
Porodica kaže: "Nismo mogli ni da zamislimo da će ga tamo poslati"
-Nismo mogli ni da zamislimo da će tamo biti poslat kao vojni obveznik, rekla je.
Kaže da je samo dvaput u životu držao mitraljez.
-Kome ovo treba, zbog čega je umro?, zapitala se ona. I plače zbog onoga što je za ruske vlasti "specijalna operacija", a za nju tragedija.
Maksimov grob je iskopan i, kao u jednoj staroj pesmi, čeka da on stigne izdaleka. Oko izbora mesta pomogao je direktor Ljudmiline poljoprivredne zadruge.
On im je davao novac, nudio pomoć oko venaca. Svi u mestu od 1.500 stanovinika pitaju kad će sahrana. Oni ne znaju.
-Da smo se oprostili od njega, bilo bi lakše, kaže Natalija.
Muškarci iz Maksimove provincije u Saratovskoj oblasti u svet uglavnom odlaze kao topovsko meso. Svi seoski vojni obveznici koje su vlasti slale u Avganistan i Čečeniju vratili su se živi, poslednje sahrane vojnika bili su još u Drugom svetskom ratu.
U aprilu bi u vojsku trebalo da ide Fedor, Maksimov mlađi brat.
S novinarima razgovara odsečno, pognute glave, stalno vrti telefon, skriva suze. Ne boji se, kaže, vojske. Neću te pustiti, viče mu majka.
Lokalne vlasti kažu da ga smatraju nestalim
A zvaničnici Saratovske oblasti, svakako, na društvenim mrežama i u saopštenju daju snažnu podršku Putinovoj krvavoj ratnoj avanturi u Ukrajini.
Nazivaju je "specijalnom operacijom".
Međutim, Maksimovoj porodici nisu ni saučešće izrazili sve dok o njegovoj pogibiji nije pisala lokalna novinska agencija Svobodnje novosti.
Sat nakon objave vesti, lokalni guverner Valerij Radaev je na vladinom kanalu na Telegramu izjavio da "građani Saratova tuguju" i da su "naša srca puna boli i zahvalnosti".
Međutim, u upravi njihovog mesta kažu da o Maksimovoj sudbini ništa ne znaju i momka koga čeka prazan grob smatraju nestalim.
I tako je za jedne nestao, za druge heroj, za treće okupator, za četvrte oslobodilac, a bio je sasvim običan mladić sa sasvim običnim životom.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
