Rusija je prošlog četvrtka pokrenula vojne operacije u Ukrajini. Više od milion ljudi je od tada napustilo tu zemlju, prema podacima UN.
Kako će se ovaj sukob okončati? Кoji su neki od mogućih scenarija koje ispituju političari i vojni planeri? Niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost, ali evo nekih potencijalnih ishoda koje je objavio BBC. Većina je sumorna.
Kratak rat
Prema ovom scenariju, Rusija eskalira svoje vojne operacije. Više je neselektivnih artiljerijskih i raketnih udara širom Ukrajine.
Rusko vazduhoplovstvo, koje je do sada igralo skromnu ulogu, pokreće razorne vazdušne udare. Masovni sajber-napadi haraju Ukrajinom, ciljajući ključnu nacionalnu infrastrukturu. Snabdevanje energijom i komunikacione mreže su prekinute. Hiljade civila gine.
Uprkos hrabrom otporu, Kijev pada za nekoliko dana. Vlada je zamenjena promoskovskim marionetskim režimom. Predsednik Zelenski je ili ubijen ili beži, u zapadnu Ukrajinu ili čak u inostranstvo, da uspostavi vladu u egzilu.
Predsednik Putin objavljuje pobedu i povlači neke snage, ostavljajući dovoljno iza sebe da zadrži određenu kontrolu. Hiljade izbeglica nastavljaju da beže na zapad. Ukrajina se pridružuje Belorusiji kao država klijent Moskve.
Ovaj ishod ni u kom slučaju nije nemoguć, ali bi zavisio od nekoliko faktora koji se menjaju: ruskih snaga koje rade bolje, većeg broja tih snaga koje su raspoređene i vanrednog borbenog duha Ukrajine koji bledi.
Putin bi mogao da postigne promenu režima u Kijevu i kraj zapadne integracije Ukrajine. Ali svaka proruska vlada bila bi nelegitimna i ranjiva na pobunu. Takav ishod bi ostao nestabilan, a izgledi za ponovno izbijanje sukoba bili bi veliki.
Dug rat
Možda je verovatnije da se ovo razvije u produžen rat. Možda ruske snage zaglave, sputane niskim moralom, lošom logistikom i nesposobnim rukovodstvom. Možda je ruskim snagama potrebno više vremena da obezbede gradove poput Kijeva čiji se branioci bore od ulice do ulice. Sledi duga opsada. Borbe imaju odjeke duge i brutalne borbe Rusije tokom 1990-ih da zauzme i u velikoj meri uništi Grozni, glavni grad Čečenije.
Čak i kada ruske snage postignu izvesno prisustvo u gradovima Ukrajine, možda se bore da održe kontrolu. Možda Rusija ne može da obezbedi dovoljno trupa da pokrije tako ogromnu zemlju. Ukrajinske odbrambene snage transformišu se u efikasnu pobunu, dobro motivisanu i podržanu od strane lokalnog stanovništva. Zapad nastavlja da obezbeđuje oružje i municiju. A onda, možda posle mnogo godina, sa možda novim rukovodstvom u Moskvi, ruske snage na kraju napuštaju Ukrajinu, pognute i okrvavljene, baš kao što su njihovi prethodnici napustili Avganistan 1989. nakon decenije borbe protiv islamističkih pobunjenika.
Evropski rat
Da li je moguće da bi se ovaj rat prelio van granica Ukrajine? Predsednik Putin bi mogao da pokuša da povrati više delova bivšeg ruskog carstva slanjem trupa u bivše sovjetske republike poput Moldavije i Gruzije, koje nisu deo NATO-a. Ili bi moglo doći do pogrešnih proračuna i eskalacije.
Putin bi mogao da proglasi zapadne isporuke oružja ukrajinskim snagama aktom agresije koji zahteva odmazdu. Mogao bi da zapreti slanjem trupa u baltičke države koje su članice NATO-a, kao što je Litvanija, da uspostave kopneni koridor sa ruskom priobalnom eksklavom Kalinjingradom.
Ovo bi bilo izuzetno opasno i rizikuje rat sa NATO. Prema članu 5. povelje vojnog saveza, napad na jednu članicu je napad na sve. Ali Putin bi mogao da rizikuje ako smatra da je to jedini način da spase svoje vođstvo. Da je, možda, bio suočen sa porazom u Ukrajini, mogao bi biti u iskušenju da dalje eskalira.
Sada znamo da je ruski lider spreman da prekrši dugogodišnje međunarodne norme. Ista logika se može primeniti na upotrebu nuklearnog oružja. Ove nedelje, Putin je stavio svoje nuklearne snage u viši nivo pripravnosti. Većina analitičara sumnja da ovo znači da je njihova upotreba verovatna ili neizbežna. Ali to je bio podsetnik da ruska doktrina dozvoljava moguću upotrebu taktičkog nuklearnog oružja na bojnom polju.
Diplomatsko rešenje
Može li, uprkos svemu, ipak biti moguće diplomatsko rešenje?
- Oružje sada govori, ali put dijaloga uvek mora da ostane otvoren, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Naravno, dijalog se nastavlja. Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je telefonom sa Putinom. I, iznenađujuće, ruski i ukrajinski zvaničnici su se sastali radi pregovora na granici sa Belorusijom. Možda nisu mnogo napredovali. Ali, pristankom na razgovore, Putin je izgleda barem prihvatio mogućnost prekida vatre pregovorima.
Ključno pitanje je da li Zapad može da ponudi ono što diplomate nazivaju "off ramp", američki izraz za izlaz sa glavnog autoputa. Diplomate kažu da je važno da ruski lider zna šta bi bilo potrebno da bi se sankcije Zapada ukinule.
BBC je opisao i ovaj scenario. Rat ide loše po Rusiju. Sankcije počinju da uznemiravaju Moskvu. Opozicija raste kako se vreće sa leševima vraćaju kući. Putin se pita da li je odgrizao više nego što može da sažvaće. On smatra da nastavak rata može biti veća pretnja njegovom rukovodstvu nego poniženje njegovog okončanja. Kina interveniše, vršeći pritisak na Moskvu da napravi kompromis, upozoravajući da neće kupovati rusku naftu i gas ako ne deeskalira.
Dakle, Putin počinje da traži izlaz. U međuvremenu, ukrajinske vlasti vide kontinuirano uništavanje svoje zemlje i zaključuju da bi politički kompromis mogao biti bolji od tako razornog gubitka života. Dakle, diplomate se angažuju i dogovor je postignut. Ukrajina, recimo, prihvata ruski suverenitet nad Krimom i delovima Donbasa.
Zauzvrat, Putin prihvata ukrajinsku nezavisnost i njeno pravo na produbljivanje veza sa Evropom. Ovo možda ne izgleda verovatno. Ali nije van okvira uverljivosti da bi takav scenario mogao da nastane iz "olupine ovog sukoba".
Putin zbačen
A šta je sa samim Vladimirom Putinom? Kada je krenuo u vojnu operaciju, izjavio je: "Spremni smo za svaki ishod".
Ali šta ako je zbog tog ishoda on izgubio moć? Moglo bi izgledati nezamislivo. Ipak, svet se promenio poslednjih dana i o takvim stvarima se sada razmišlja.
Profesor ser Lorens Fridman, emeritus profesor ratnih studija na Kings koledžu u Londonu, napisao je ove nedelje: "Sada je podjednako verovatno da će doći do promene režima u Moskvi kao i u Kijevu".
Zašto bi on to mogao da kaže? Možda Putin vodi katastrofalan rat. Hiljade ruskih vojnika gine. Ekonomske sankcije grizu. Putin gubi podršku javnosti. Možda postoji pretnja narodne revolucije. On koristi unutrašnje bezbednosne snage Rusije za suzbijanje te opozicije. Ali ovo postaje "kiselo" i dovoljno pripadnika ruske vojne, političke i ekonomske elite okreće se protiv njega.
Zapad jasno stavlja do znanja da ako Putin ode i bude zamenjen umerenijim liderom, onda će Rusija videti ukidanje nekih sankcija i obnavljanje normalnih diplomatskih odnosa. Došlo je do "krvavog dvorskog puča" i Putin je napolju. Opet, ovo možda trenutno ne izgleda verovatno. Ali možda neće biti neverovatno ako ljudi koji su imali koristi od Putina više ne veruju da on može da brani njihove interese.
Zaključak
Ovi scenariji se međusobno ne isključuju - neki od njih mogu se kombinovati da bi proizveli različite ishode. Ali kako god se ovaj sukob odigrao, svet se promenio. Neće se vratiti na status "quo ante". Odnos Rusije sa spoljnim svetom biće drugačiji. Evropski stavovi o bezbednosti će biti transformisani. A liberalni, međunarodni poredak zasnovan na pravilima možda je upravo ponovo otkrio čemu je uopšte služio.
Kurir.rs/Telegraf.rs
NE PROPUSTITE
