Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij rekao je da je nekoliko projektila pogodilo fabriku za popravku aviona, ali da su radovi na tom objektu zaustavljeni pre napada i da nema izveštaja o žrtvama.
Ukrajinske oružane snage kažu da prve informacije sugerišu da je Rusija u petak ujutro lansirala šest projektila ka Lavovu. Navodi se da su rakete najverovatnije bile krstareće i da su ispaljene iz vazduha iz ratnih aviona iznad Crnog mora, prenosi CNN.
Dve od njih šest su presreli sistemi protivvadušne odbrane, navodi se u saopštenju oružanih snaga. Napad je, navodi američki medij, povećao zabrinutost da bi ruski rat u Ukrajini mogao da se proširi dalje na zapad.
Zašto je Lavov bitan za ukrajinsku odbranu?
Lokacija
Na oko 70 kilometara od granice sa Poljskom, Lavov je na pragu NATO-a tako da ako se napadi ovde pojačaju, to bi potencijalno moglo da ima međunarodne posledice.
Napad u petak usledio je nakon što je Rusija lansirala rakete na vojnu bazu Javoriv, koja se nalazi između Lavova i poljske granice, ubivši tom prilikom, kako se prenosi, najmanje 35 ljudi.
Izbeglice
Lavov je postao utočište za Ukrajince koji beže iz drugih ratom razorenih delova Ukrajine. Ovaj grad je zbrinuo više od 200.000 interno raseljenih ljudi. Mnogi stanovnici iz raznih krajeva Ukrajine preplavili su Lavov u potrazi za relativnom sigurnošću, a mnogi su ga koristili kao usputnu stanicu pre nego što su krenuli ka granici.
Logistika
Ovaj deo zemlje služi kao ključni put za snabdevanje oružjem ukrajinske vojske. Putevi snabdevanja zapadne Ukrajine postali su važniji jer Rusija guši morske prolaze i nastavlja opsadu južnog dela zemlje.
Na severu je Belorusija koja je domaćin ruskim trupama i koja je bila jedno od mesta sa kojeg je krenula invazija na Ukrajinu.
Kultura i istorija
Istorijski cetar Lavova nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine, a u Nacionalnom muzeju grada nalazi se najkompletnija zbirka sakralne srednjovekovne umetnosti i verskih rukopisa u Ukrajini.
Prema zvaničnom sajtu grada, Lavov je bio mesto prvih masovnih akcija Ukrajine u podršci nezavisnosti kada je komunizam pao.
Lavov je 17. septembra 1989. godine, postao mesto najvećih demonstracija podrške oživljavanju nezavisnosti Ukrajine, sa oko 100.000 učesnika. Akt o državnoj nezavisnosti Ukrajine, donet je 24. avgusta 1991. godine, a stotine hiljada ljudi preplavilo je ulice Lavova na proslavi narednog dana.
"Kao neosporna prestonica ukrajinske kulture, duhovnosti i nacionalnog identiteta, Lavov je uvek igrao glavnu ulogu u razvoju demokratije i borbi za nezavisnost Ukrajine", navodi se na sajtu grada.
Lavov je nekada bio deo Habzburške monarhije - a tada je bio poznat pod nazivom Lemberg. Postao je pravo uporište ukrajinskog nacionalnog otpora tokom sovjetskih vremena, navodi se na turističkom sajtu Ukrajine.
Detalji na sajtu UNESCO-a opisuju kako je Lavov, osnovan u kasnom srednjem veku, pa je bio verski i trgovački centar. Sve do invazije, srednjovekovna urbana topografija, kao brojne barokne građevine, bili su dobro očuvani.
Na početku ruske invazije na Ukrajinu, oglasila se i generalna direktora UNESCO-a koja je navela "da se mora čuvati kulturno nasleđe u Ukrajini kao svedočanstvo prošlosti, ali i kao katalizator mira i kohezije za budućnost".
Privremena baza
Grad je takođe postao improvizovani dom za mnoge medijske organizacije i ambasade, koje su bile prinuđene da se presele iz glavnog grada Ukrajine, Kijeva.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
