Dve godine nakon nestašice izazvane pandemijom koronavirusa, rat u Ukrajini doveo je do novog gomilanja namirnica u delovima Evrope
U severnoj Italiji testeninu je nemoguće pronaći u supermarketima. Apoteke u Norveškoj rasprodaju tableta joda. A u Nemačkoj trgovinske grupe upozoravaju na "hamsterkaufe" — „šoping hrčaka“ ili paničnu kupovinu.
Dve godine posle nestašica izazvanih pandemijom koronavirusa, kada su potrošači jurili da nabave toaletni papir, rat u Ukrajini izazvao je novi talas gomilanja namirnica u delovima Evrope.
"Kupila sam 20 pakovanja testenina i nekoliko kilograma brašna prošle nedelje u pripremi za nestašice“, rekla je Fajnenšl tajmsu Sabrina Di Leto, 50, iz Leka, severno od Milana. "Takođe razmišljamo o tome da naše dvorište pretvorimo u povrtnjak i kokošinjac kako bismo bili samodovoljni u slučaju da rat izbije i zalihe hrane postanu oskudne“, dodala je ona.
Kupci, koji su naučili lekciju posle korona-nestašica, sada prave zalihe iz straha da će doći do novog rata i samim tim problema u logistici, snabdevanju i nestašica. Ukrajina i Rusija su ključni globalni dobavljači pšenice, kao i suncokreta, uljane repice, lanenog semena i soje koji se koriste za jestivo ulje i stočnu hranu. Polovina svetskog izvoza suncokretovog ulja dolazi iz Ukrajine, a još 21 odsto iz Rusije.
Skoro 90 odsto lanenog semena prerađenog u EU se uvozi, navode iz Udruženja industrije za preradu uljarica u Nemačkoj. Oni navode da će rat u Ukrajini verovatno izazvati nestašice ulja za jelo i stočne hrane koje bi bilo "veoma teško zameniti“ u kratkom roku.
Cene hleba, testenina i mesa već rastu u Italiji, koja uvozi veliki deo pšenice iz istočne Evrope i 80 odsto suncokretovog ulja iz Ukrajine, kao i velike količine kukuruza koji se koristi za ishranu životinja.
U Milanu vekna trenutno košta do 8 evra po kilogramu. U novembru je u proseku koštala 4,25 evra, navodi Koldireti, nacionalna poljoprivredna trgovinska organizacija.
"Smešno je što je hleb, koji je oduvek bio hrana za siromašne, postao luksuz“, požalila se Di Leto, rekavši da je napravila zalihe brašna da sama ispeče hleb i tako uštedi novac.
Nemački trgovci mješovitom robom bili su primorani da smanje prodaju jestivog ulja u pokušaju da spreče još jednu rundu panične "hamsterkojfea". Nacionalni sleng za gomilanje postao je popularan tokom pandemije, a potiče od navike glodara da puni svoje obraze hranom.
Inače dobro snabdevene pijace sada imaju prazne police na kojima se obično čuvaju brašno i jestiva ulja. "Molim vas, pokažite solidarnost i mislite na svoje komšije — uzdržite se od nepotrebnog gomilanja zaliha!", stoji na natpisu ispred jednog supermarketa u Frankfurtu.
Lizelote (85) kaže da joj je bilo dozvoljeno da kupi samo jednu bocu suncokretovog ulja.
Kao deo nemačke generacije "kriegskindera", odnosno "ratne dece“, veruje da je bolje pripremljena da prihvati nestašice od mlađe generacije. "To znamo iz detinjstva. Ali današnja omladina je navikla da ima sve“, rekla je ona.
Panična kupovina izgleda drugačije u nordijskim zemljama, gde su borbe u blizini ukrajinske černobilske elektrane i nuklearne pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina oživele strahove iz Hladnog rata.
U Norveškoj vlada pomama za tabletama joda koje se koriste za suzbijanje efekta radijacije. Proteklih nedelja prodato je više od 1,7 miliona tableta, prenose lokalni mediji, a apoteke neće imati više dostupnih do sledećeg meseca.
Nije čitava Evropa zahvaćena paničnom kupovinom. Lanac supermarketa Karfur, ur, koji ima veliko prisustvo u Francuskoj, Španiji i Italiji, navodi da nisu iskusili nestašice koje su pratile početak pandemije.
"Bilo je ljudi koji su pravili zalihe u Francuskoj, a nešto više u Španiji gde smo rasprodali suncokretovo ulje na nekim mestima, ali sveukupno ovo ponašanje ostaje marginalno i tržište funkcioniše prilično normalno“, navodi se u saopštenju lanca.
Ozbiljne nestašice u snabdevanju teže će pogoditi siromašnije zemlje koje zavise od pšenice iz Ukrajine i Rusije nego Evropu. Jan Egeland, iz Norveškog saveta za izbeglice, upozorio je da Somalija uvozi 90 odsto pšenice iz Ukrajine i Rusije.
"Sa porastom cena pšenice i pogoršanjem suše, broj ljudi koji se ne mogu hraniti će eksplodirati“, napisao je on na Tviteru.
Uvoznici žita sa Bliskog istoka pripremaju se za budžetski haos u mestima kao što je Egipat, koji subvencioniše hleb za 70 miliona ljudi. Police sa brašnom su ispražnjene u Libanu i Tunisu, a lokalno stanovništvo optužuje trgovce da gomilaju osnovne proizvode da bi ih kasnije prodali po visokim cenama.
Supermarketi u Turskoj, gde se domaćinstva već bore sa naglom inflacijom, rasprodali su suncokretovo ulje nakon što su novinski naslovi upozorili da bi zemlja mogla da se suoči sa nestašicom.
U Španiji, ministar je predložio da, umesto da panično kupuje suncokretovo ulje, Španci treba da namažu svoje tiganje maslinovim uljem — proizvodom koji njegova zemlja izvozi više od dva milenijuma.
"Pitanje suncokretovog ulja zapravo nije problem jer imamo druge biljne masti i maslinovo ulje“, rekao je Luis Planas, španski ministar poljoprivrede. On je primetio da su akcije nekih velikih proizvođača maslinovog ulja porasle za više od 20 odsto poslednjih nedelja.
Drugi pobednik — za koji neki kritičari sumnjaju da ima nepravednu korist — mogu biti dobavljači benzina. Nemačka je ove nedelje upozorila da će pratiti dobavljače zbog povećanja cena nakon što su cene sirove pale, ali su troškovi benzina ostali visoki, na 2,26 evra po litru, u poređenju sa 1,81 evra pre invazije.
Za nemačke kupce kao što je Monika (75), troškovi su važan podsetnik da u globalnoj ekonomiji niko ne može izbeći cenu rata. "Svi moramo da platimo cenu za ono što se dešava u Ukrajini“, rekla je ona.
Kurir.rs/Fajnenšl tajms
NE PROPUSTITE
