SLOBODA NIJE ISTO ŠTO I NEZAVISNOST Kako je Džordž Buš stariji oladio Ukrajince avgusta 1991. Govor koji je razbesneo sve

Istorijat američko-ukrajinskih odnosa, nije bio baš idealan, posebno na početku sticanja nezavisnosti. Odnos sa administracijom u Vašingtonu, je na početku bio znatno drugačiji nego posle 2004, a posebno 2014. godine.

Slučaj bivše Jugoslavije i njena dezintegracija u krvavom građanskom ratu je administraciju Džordža Buša starijeg pojačali strah da bi Mihail Gorbačov inače poslednji lider KP SSSR-a i upravljač Sovjetskog Saveza, da će njegova Perestrojka i Glasnost prerasti u nasilje unutar sovjetskog bloka. Kako je to Bžežinski govorio, Buš stariji je podcenjivao dubinu neruskih nacionalizama.

Ono što je on zamerao bilo je što su neki stručnjaci u buševoj administraciji uveravali tadašnjeg državnog sekretara Džejmsa Bejkera da je sovjetska nacija, multietnički miks, nalik onom u Sjedinjenim Državama i predstavlja realnost, kao i da bi svaki uticaji na njenu dezintegraciju bili kontraproduktivni.

Ta loša procena bila je povod za nesporazum, koji je poznat kao afera “Kijevsko pile”.

Naime, tadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji pdržao je u Kijevu 1. avgusta 1991 govor, tri nedelje pre proglašenja nezavisnosti Ukrajine i četiri meseca pre referenduma o nezavisnosti koji su Ukrajinic skoro apsolutnom većinom podržali da izađu iz Sovjetskog Saveza.

Naravno, ceo slučaj nema nikakve veze sa kulinarstvom iako je “Kijevsko pile” popularno jelo širom sveta, pa i u Rusiji i Ukrajini. Međutim ovde je u pitanju kovanica, koju je skovao kolumnista Njujork Tajmsa i konzervativac Vilijam Savifir, koji je analizirao čuveni govor predsednika Džordža Buša starijeg o Ukrajini jer je tadašnji predsednik SAD servirao “pileća prsa”, ali praznoabez nadeva sa čime je kako se mislilo uništio nade Ukrajinaca da će dobiti samostalnu državu..

U svom obraćanju Džordž Buš upozorio je na „samoubilački nacionalizam“. Govor je održan u Vrhovnom sovjetu Ukrajinske SSR, ukrajinskom parlamentu, u Kijevu. Buš je podržao sporazum postignut prethodnog aprila između Gorbačova i devet republika, uključujući Ukrajinu, koji su se obavezali na novi sporazum o uspostavljanju decentralizovanijeg Sovjetskog Saveza. On je rekao da sporazum „uliva nadu da će republike kombinovati veću autonomiju sa većom dobrovoljnom interakcijom — političkom, društvenom, kulturnom, ekonomskom, umesto da slede beznadežan kurs izolacije“. On je takođe pohvalio Gorbačova, nazivajući „lažnim izborom“ izbor između sovjetskog lidera i lidera koji se zalažu za nezavisnost: „Pošteno rečeno, predsednik Gorbačov je postigao zapanjujuće stvari, a njegova politika glasnosti, perestrojke i demokratizacije ukazuje na ciljeve slobode , demokratija i ekonomska sloboda.“

Buš je izneo svoju politiku prema reformama u Sovjetskom Savezu: „Došao sam ovde da vam kažem: mi podržavamo borbu u ovoj velikoj zemlji za demokratiju i ekonomske reforme. U Moskvi sam izneo naš pristup. Podržaćemo one u centru i republike koje teže slobodi, demokratiji i ekonomskoj slobodi“. On je upozorio na nezavisnost ako samo promeni dalekog tiranina za lokalnog: „Amerikanci neće podržati one koji traže nezavisnost

Naime, tog avgusta 1991. u ukrajinskom glavnom gradu, hiljade Ukrajinaca očekivalo je sa velikom čežnjom lider vodeće sile sveta podržati njihove težnje ka nezavisnosti. Na njihovo zaprepaštenje umesto toga, oni su čuli reči koje ni u snu nisu hteli da čuju da “sloboda nije isto što i nezavisnost”, da Amerika neće podržati one koji teže ka nezavisnosti u nameri da dugotrajnu tiraniju zamene lokalnim despotizmom. Ona neće pomoći onima koji nastoje da promovišu suicidalni nacionalizam zasnovan na etničkoj mržnji.

Inače ispostavilo se kasnije da je ovaj govor napisala Kondoliza Rajs kasnije državni sekretar za vreme predsednika Džordža V. Buša juniro. U vreme kada je nastao govor Rajsova je bila zadužena za sovjetske i istočnoevropske poslove kod prvog predsednika Buša.

Ovaj govor je razbesneo ukrajinske nacionaliste i američke konzervativce, a konzervativni kolumnista Njujork tajmsa Vilijam Safajer nazvao ga je „Pileći kijevski govor“, nazvan po jelu od punjenih pilećih prsa, u znak protesta zbog onoga što je video kao „kolosalnu pogrešnu procenu“ za samu slab ton i pogrešna računica.

Ovo pogrešno tumačinje više je sukobilo administraciju u Vašingtonu i neke analitičare, nego što su se bavili Ukrajinci sa njim, koji su dobili nezavisnost, ali izgubili nuklearno naoružanje.

Mnogi su govor Džodrža Buša starijeg protumačili kao pokušaj da se očuva Sovjetski Savez, a ne ohrabrivanje Ukrajinaca da traže nezavisnost.

U samoodbrani Buš i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost tvrdili su u zajedničkim memoarima da pomenute reči nisu ciljale na Ukrajinu, nego su se odnosile na SFR Jugoslaviju, kao i na one delove Sovjetskog Saveza u kojima su nacionalistički nemiri postepeno prelazili u nasilje. Oni su isticali da je predsednički tim podsticao “mirni raspad Sovjetskog Saveza”.

Mnogi tome nisu poverovali, pa ni u naknadnu analizu govora. Mnogi, pa i Bžežeinski su kritikovali njegov govor, da nije ispoljio saosećanjeprema slušaocima, nego da je bila u pitanju hladna analiza. Ono što Bžežinski smatra jeste da su događaji koji su usledili, ovde se misli na avgustovski puč koji je propao ubrzali stampedo ka ukrajinskoj nezavisnosti I njeno udaljenje od Moskve.

Kada se pogleda ova teza sa današnjeg vidika, glavna preokupacija Buša starijeg bio je nukelarni arsenal, koji je ostao u Ukrajini da ne isčezne negde u inostranstvu. Usledilo je pregovaranje sa novim državama oko vraćanja tog naoružanja Rusiji.

Kurir.rs/A.Mlakar