Ukrajina nije Avganistan osamdesetih, a sve i da jeste, rat neće trajati 10 godina, već verovatnije 10 nedelja. Dozvoljavanje da Putin bombama svede Ukrajinu na ruševine nije mudro; to mu otvara šansu da postigne svoj cilj i učini nezavisnost Ukrajine neodrživom. Putin će, kao većina ruskih lidera kroz istoriju, najverovatnije umreti prirodnom smrću, naveo je Ferguson.
Ferguson smatra da je "Hladni rat 2" kao čudan odraz u ogledalu "Hladnog rata 1".
U prvom Hladnom ratu, stariji partner je bila Rusija, mlađi partner je bila Kina. Sad su uloge obrnute. U Hladnom ratu 1, prvi oružani sukob je izbio u Aziji (Koreja), a sada je u Evropi (Ukrajina). U Hladnom ratu 1, Koreja je bila prva od brojnih konfrontacija sa agresvimnim klijentima Sovjetskog Saveza. Danas će krizu u Ukrajini vrlo verovatno pratiti krize na Bliskom Istoku (Iran) i Dalekom Istoku (Tajvan), piše Ferguson.
Ipak, Ferguson upozorava da u ovom poređenju ipak postoji jedan oštar kontrast.
U Hladnom ratu 1, administracija američkog predsednika Harija Trumana je mogla da predvodi međunarodnu koaliciju sa mandatom UN da bi odbranila Južnu Koreju. Sada Ukrajina mora da se snađe samo sa isporukama naoružanja sa Zapada. A razlog je, kao što smo videli, intenzivan strah Bajdenove administracije da bi Putin mogao da eskalira rat do nuklearnog ako američka podrška Ukrajini ode predaleko. Ta briga nije postajala pedesetih godina prošlog veka, jer Sovjeti tada nisu imali potencijal da odgovore ako bi SAD iskoristile atomsku bombu za pobedu u Korejskom ratu, piše Ferguson.
A Кina sve ovo posmatra sa sve većim osećajem sigurnosti da ne stoji naspram Trumanove Amerike. Jer ta Amerika - ona koja je tako samouvereno vodila početnu fazu Prvog hladnog rata - sada je i sama postala istorija.
Američki zvaničnici su podeljeni oko toga koliko se pouke iz hladnoratovskih "posredničkig ratova", poput invazije Sovjetskog Saveza na Avganistan, mogu primeniti na tekući rat u Ukrajini, izvestio je Dejvid Senger za Njujork tajms.
Prema Sangeru, Bajdenova administracija "nastoji da pomogne Ukrajini da ograniči Rusiju bez podsticanja šireg sukoba sa nuklearnim oružjem ili presecanja potencijalnih puteva ka deeskalaciji". Kako je dodao, pozivajući se na amerike zvaničnike, službenici CIA-e pomažu da se sanduci sa oružjem isporuče u ruke proverenih ukrajinskih vojnih jedinica.
Pažljivo čitajući ovo, zaključujem da Amerika namerava da nastavi ovaj rat. Administracija Džoa Bajdena će nastaviti da snabdeva Ukrajince protivvazdušnim Stingerima, protivtenkovskim Džavelinima i eksplozivnim dronovima Svičblejd. Nastaviće da pokušava da ubedi druge NATO članice da isporuče teško odbrambeno naoružanje.
Iznova i iznova čujem takav narativ. To pomaže da se objasni, između ostalog, nedostatak bilo kakvog diplomatskog napora Amerike da obezbede prekid vatre.
Možda sam previše pesimista. Želeo bih da delim optimizam Frensisa Fukujame da "Rusija ide ka potpunom porazu u Ukrajini“. Od njegovog laptopa do Božjih ušiju. Zaista bi bilo divno kada bi kombinacija iscrpljivanja Ruskih snaga u Ukrajini i finansijske krize izazvane sankcijama kod kuće dovela do Putinovog pada, naveo je Ferguson.
Fascinantna stvar ove strategije je način na koji kombinuje cinizam i optimizam. Dopuštenje da se pokolj u Ukrajini nastavi je, kada bolje razmislite, arhetipska realpolitika. Posmatranje kako junački Ukrajinci "ranjavaju Rusiju“ podrazumeva razmišljanje o sukobu kao podzapletu u Drugom hladnom ratu, borbi u kojoj je Кina naš pravi protivnik.
Optimistička je, međutim, pretpostavka da će dopuštanje da se rat nastavi nužno potkopati Putinovu poziciju i da će njegovo poniženje zauzvrat poslužiti kao prepreka Kini. Plašim se da ovakve pretpostavke mogu biti veoma pogrešne i da odražavaju pogrešno razumevanje relevantne istorije.
Produženje rata nosi rizik ne samo od smrti desetina hiljada Ukrajinaca i miliona bez krova nad glavom, već i da se Putinu preda nešto što on kod kuće može da predstavi kao pobedu. Klađenje na rusku revoluciju je klađenje na izuzetno redak događaj, čak i ako rat nastavi da ide loše po Putina - a ako se rat okrene u njegovu korist, neće biti puča na dvoru.
Što se tiče Kine, verujem da je Bajdenova administracija duboko u zabludi misleći da će njene pretnje sekundarnim sankcijama protiv kineskih kompanija da odvrate predsednika Sija Đinpinga od pružanja ekonomske pomoći Rusiji.
I, naravno, Putin ima moć - za razliku od Sadama ili Gadafija - da preti upotrebom nuklearnog oružja, iako ne verujem da treba da uradi više od iznošenja pretnji, s obzirom da će se konvencionalni rat verovatno okrenuti u njegovu korist.
Ne uspevam da u trenutnoj strategiji Zapada vidim bilo kakvo stvarno priznanje koliko bi ovaj rat mogao da krene loše po Ukrajinu u narednim nedeljama. U međuvremenu, uglavnom finansijske sankcije uvedene Rusiji obavljaju svoj zadatak.
Ipak, sve dok zemlje Evropske unije odbijaju da uvedu energetski embargo Rusiji, Putinov režim nastavlja da prima oko 1,1 milijardu dolara dnevno od EU u vidu prihoda od nafte i gasa. Ostajem skeptičan da sankcije kakve su trenutno uspostavljene mogu bilo da zaustave rusku ratnu mašinu bilo sruše Putina.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
