Čestice lunarne prašine koje je Nil Armstrong prikupio 1969. tokom misije Apolo 11, ovog meseca će se naći na aukciji. Bonams, aukcijska kompanija zadužena za prodaju, procenila je da uzorak vredi između 800.000 i 1,2 miliona dolara.
To je jedini poznati uzorak lunarne prašine sa Apola 11 koji se može legalno prodati, što otežava aukcijskoj kući da proceni njegovu vrednost, kaže stručnjak Bonamsa Adam Stekhaus.
Da bi odredio raspon cena, Stekhaus je pogledao ostalih nekoliko uzoraka lunarne prašine koji su prodati, kao i značaj istorijskog događaja iz kog je potekla. "Mislim da joj ova procena daje osećaj važnosti, ali je zaista teško reći gde će se prodati“, rekao je on.
Aukcija je 13 aprila, ali ljudi već pokazuju interesovanje, navodi Stekhaus.
Kontroverzna prošlost
Ova relikvija Apola 11 izazvala je svađu izmeđnju njenog vlasnika i NASA-e.
Armstrong je vratio vreću sa lunarnom prašinom na Zemlju, ali je NASA izgubila torbu nakon što ju je pozajmila muzeju. Prašina je postala deo zaplenjene imovine kada je direktor Svemirskog muzeja osuđen za prevaru i krađu.
Na kraju je 2015. godine na aukciji američkih maršala, prašina prodata Nensi Li Karlson iz Ilionoisa za 995 dolara.
Karlson je poslala kesu sa prašinom NASA-i da joj pomogne da identifikuje odakle dolazi, rekao je Stekhaus. Kada je NASA shvatila značaj torbe, svemirska agencija je odbila da je vrati Karlsonovoj, dodao je on.
Karlson je tužila NASA-u i pobedila, primoravši službenike američke svemirske agencije da vrate torbu.
Aukcionar Sotbis prodao je torbu odvojeno za 1,8 miliona dolara 2017. godine.
Karlson sada želi da proda pet metalnih komada sa lunarnom prašinom na vrhu koji se još nalaze u kontejneru iz NASA-e, rekao je Stekhaus.
Aukcijska kompanija je nezavisno testirala materijal kako bi potvrdila da je zaista došao sa Meseca, rekao je Stekhaus.
Bonams prodaje deo svemirske istorije u ime Karlsonove koja nije objasnila zašto želi da se rastavi od svemirske prašine.
Ostale stvari na aukciji
Na aukciji će se prodavati i druge svemirske memorabilije - uključujući fragment Sputnjika I, prvog veštačkog satelita koji je Sovjetski Savez lansirao u Zemljinu orbitu 1957. Procenjuje se da će ovaj komat otići po ceni od 80.000 do 120.000 dolara.
Bonams će takođe prodavati mapu Meseca koju je potpisalo 15 astronauta Apola, uključujući Armstronga i Baza Oldrina. Procenjuje se na 20.000 do 30.000 dolara.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
