Naučnici kažu da je analiza fosila sisara iz paleocena, koji obuhvata period od 10 milijuna godina nakon što je asteroid izbrisao tri četvrtine vrsta na Zemlji, otkrila da se, iako su njihova tela postala mnogo veća, veličina njihovog mozga u odnosu na telesnu masu zapravo smanjila.
Nalazi su u suprotnosti s idejom da je upravo inteligencija naterala sisare, koji su u doba dinosaurusa bili "mali igrači" da postanu novi vladari planeta posle masovnog izumiranja vrsta.
"Proces pojave velikog mozga i kod sisara je bio mnogo sporiji nego što smo mislili", rekla je Ornela Bertrand, paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu i glavna autorka studije objavljenje u časopisu Sajens (Science).
Kako prenosi Hina, naučnici su CT-om skenirali fosile 28 paleocenskih primeraka sisara i 96 iz sledeće epohe eocena, proučavali veličinu mozga i razvoj specifičnih cerebralnih komponenti.
Rast mozga, otkrili su, započeo je tokom eocena, zajedno s promenom važnosti različitih funkcija.
"Suprotno našim očekivanjima, sisari koji su preživeli asteroid i nadživeli dinosauruse bili su prilično slabašni. Njihove umne sposobnosti nisu bile ni blizu današnjim sisarima - a oštroumna inteligencija došla je tek mnogo miliona godina kasnije", rekao je paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu i koautor studije Stiv Brusati.
Sisari su počeli da razvijaju veće telo gotovo odmah nakon masovnog izumiranja dinosaurusa i drugih vrsta. Pre toga, sisari su obično bili veličine rovke. Tokom paleocena neki su postali veliki poput medveda.
"Kada su neleteći dinosaurusi izumrli, sisarima se otvorila prilika bez presedana i oni su počeli da ovladavaju ekološkim nišama koje su ostale ispražnjene, postajući sve veći", rekla je Bertrand.
Naučnici su utvrdili da je čulo mirisa, mereno razvojem olfaktornih režnjeva mozga, bilo ključno za paleocenske sisare dok su preuzimali nove uloge u ekosistemima.
Tokom eocena druge sposobnosti, poput veće integracije vida, sluha, pamćenja i motoričke kontrole - povezane s razvojem neokorteksa - postale su sve važnije za preživljavanje.
"Postoji cena povezana s velikim mozgom. Energija koja se troši na mozak predstavlja 20 posto celokupne energije koja je potrebna telu. Dakle, evolucija velikog mozga može se dogoditi samo kada korist od velikog mozga nadmašuje trošak održavanja", rekla je Bertrand.
Sisari se sada mogu pohvaliti najvećim mozgom u životinjskom carstvu u odnosu na veličinu tela.
Njihov eocenski rast mozga dogodio se kako se takmičenje za resurse pojačalo i složeno ponašanje postalo vitalno za opstanak vrsta, rekla je Bertrand.
Neke arhaične paleocenske loze su nestale, zamenjene sisarima koji su sličniji onima koji žive danas. S nestankom dinosaurusa-grabljivaca i biljojeda, sisari su počeli da ispunjavaju te uloge u paleocenu, vremenu evolucijskih eksperimenata.
Arktokion, veličine pantera, jedan od proučavanih sisara, imao je velike zube i jeo je meso, a možda i biljke. Biljojed ektokonus veličine lame, takođe proučavan, bio je snažne građe s jakim udovima i stopalima.
Studija se fokusirala na placentalne sisare, daleko najčešće. Fosili otkriveni poslednjih godina u Novom Meksiku, Koloradu i Francuskoj pružili su uvid u paleocenske sisare.
"Unutar 100.000 godina nakon izumiranja, bogatstvo vrsta se povećalo, a sisari su brzo postali morfološki raznoliki", rekla je Bertrand.
"Neke paleocenske vrste bile su generalno krupne i prilično različite od današnjih skupina, dok su druge živele na drveću i možda su bile mogući preci primata - grupa koja je mnogo kasnije uključivala ljude. U paleocenu sisari su se neometano razvijali", dodala je ona.
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
