Naš mozak je orkestar električne aktivnosti. Milijarde pojedinačnih igrača, zvanih neuroni, proizvode precizne električne signale. Kada se spoje, rezultirajuća simfonija je ko smo, naše misli, naše emocije, naša kontrola nad svojim telom i kako doživljavamo svet oko nas.
Ali kod multiple skleroze na poslu je saboter. Naš imuni sistem se okreće protiv neurona i oni više ne mogu da sviraju u skladu. Uticaj može biti razoran.
Ono što imuni sistem odvodi na krivi put bila je misterija o kojoj se dugo i žestoko raspravlja, ali studije objavljene ove godine ubedljivo su uperile prst u Epštajn-Barov virus.
"Postoji veoma, veoma jak dokaz da je ovaj virus verovatno uzrok multiple skleroze“, rekao je BBC-u profesor Gavin Đovanoni sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu.
Detektivski posao
Epštajn-Barov virus (EBV) je toliko čest da ga gotovo svi zakače u nekom trenutku. Većina to neće ni primetiti, ali virus je poznat i kao "bolesti poljupca“, odnosno glandularna groznica ili mononukleoza. EBV je decenijama na listi osumnjičenih za MS, ali je bilo teško naći konačan dokaz jer je virus tako čest, a multipla skleroza tako retka.
Ključni dokaz obezbedila je američka vojska, koja svake dve godine uzima uzorke krvi od vojnika. Oni se čuvaju u zamrzivačima Repozitorijuma seruma Ministarstva odbrane i pokazali su se kao zlatni rudnik za istraživanje.
Tim sa Univerziteta Harvard pregledao je uzorke od 10 miliona ljudi kako bi ustanovio vezu između EBV-a i multiple skleroze.
Njihova studija, objavljena u časopisu Science, pronašla je 955 ljudi kojima je dijagnostikovana multipla skleroza i, koristeći redovne uzorke krvi, mogli su da prate tok njihove bolesti.
"Pojedinci koji nisu bili zaraženi Epstein-Barr virusom praktično nikada ne dobiju multiplu sklerozu“, kaže profesor Alberto Ašerio sa Harvarda. "Tek nakon infekcije virusom Epstein-Barr rizik od multiple skleroze skoči preko 30 puta".
Tim je proveravao druge infekcije, kao što je citomegalovirus, ali je samo EBV imao kristalno jasnu vezu sa neurodegenerativnom bolešću.
Vojnici su uhvatili virus. Tada su u krvi počeli da se pojavljuju znaci povrede mozga - nazvan neurofilamentni svetlosni polipeptid, koji je u suštini ruševina oštećenih moždanih ćelija. Zatim im je dijagnostikovan MS oko pet godina nakon infekcije.
Profesor Ašerio kaže da je studija "prvi" ubedljiv dokaz da EBV izaziva bolest. Rekao je da je "prilično uobičajeno“ da virusi zaraze mnogo ljudi, ali samo kod nekoliko izazivaju ozbiljne komplikacije. Na primer, u svetu pre vakcina, "praktično sva deca“ bi obolela od dečije paralize, ali bi jedno od 400 dobilo paralizu.
Kako biti siguran?
Biće potrebna studija koja je u stanju da spreči ljude da dobiju EBV - i da vidi da li to takođe sprečava multiplu sklerozu - da bi se definitivno dokazalo da virus ima ključnu ulogu u bolesti.
Trenutno su u toku istraživanja koja otkrivaju šta virus radi u telu.
Ako se fokusiramo na jedan neuron – jedan instrument u moždanom orkestru – on je obložen masnim slojem izolacije koji se zove mijelinska ovojnica. Upravo ovaj sloj masti omogućava električnim signalima da potisnu neurone brzinom od 100 metara u sekundi. Ali kod multiple skleroze, imuni sistem napada mijelin, ometa električne poruke i na kraju oštećuje neuron.
U zavisnosti od toga koji deo mozga ili kičmene moždine je zahvaćen, multipla skleroza može dovesti do utrnulosti, zamagljenog vida, teškoća u hodanju, nerazgovetnog govora, a neki ljudi smatraju da su pogođeni pamćenje ili emocije.
Profesor Bil Robinson, imunolog sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji, bio je skeptik po pitanju EBV do pre nekoliko godina. "Odbacivao sam tu ideju. Svi imaju EBV tako da nema šanse da zaista izazove MS", rekao je on. Sada, ne samo da je potpuno promenio mišljenje, več misli da može da spoji tačke između virusa i mijelinske ovojnice.
Njegova studija, objavljena u časopisu Nature, pokazala je da mijelinski omotač "pati" od pogrešnog identiteta i da je napadnut od strane zbunjenog dela imunog sistema koji misli da se bori protiv EBV-a.
Njegov tim je posmatrao B ćelije, koje su deo imunog sistema koji proizvodi antitela za traženje virusa i drugih pretnji. Ova antitela se jure napadača i signaliziraju ostatku imunog sistema da dođe i napadne.
Kod pacijenata sa MS, otkrili su da se antitela koja su dizajnirana da napadnu deo virusa (protein koji se zove EBNA1) takođe mogu zalepiti za ljudski protein u mozgu (nazvan GlialCAM). Ovaj slučaj pogrešnog identiteta, na molekularnom nivou, naučno je poznat kao unakrsna reakcija.
Virus "izaziva unakrsnu reaktivnost između virusnog proteina koji takođe izgleda kao protein mijelinskog omotača, što dovodi do oštećenja koje izaziva simptome MS", rekao je profesor Robinson.
Jasno je da se to ne dešava svima koji su zaraženi EBV-om. I drugi faktori dolaze u igru kao što su rođenje sa većim rizikom od MS, žene su pogođenije od muškaraca, trauma iz detinjstva i mesto gde živite (nizak nivo vitamina D).
Može li nešto da se uradi?
Jasnija slika uzroka multiple skleroze daje bolju ideju o tome kako je lečiti ili čak sprečiti.
Jedna velika vizija je da se ponovi uspeh u borbi protiv humanog papiloma virusa (HPV) koji izaziva rak. Infekcije sa HPV-om mogu povećati rizik od karcinoma, uključujući one u grliću materice, penisu i ustima. Program vakcinacije u detinjstvu imao je tako dubok uticaj na karcinome da stara rutina redovnih briseva možda više nije potrebna.
Nekoliko kompanija već radi na vakcini protiv EBV, uključujući Modernu, koja koristi istu tehnologiju koju je koristila za brzi razvoj kovid vakcine. Međutim, vakcine će morati da osiguraju da ne pokrnću imuni sistem da proizvodi ista lažna antitela koja su umešana u multiplu sklerozu. Za otkrivanje da li vakcina može da spreči multiplu sklerozu biće potrebne decenije rada. Ranija ambicija je "terapeutska vakcina" za ljude koji već imaju MS.
Profesor Đovanoni kaže da bi ovo bilo slično vakcini protiv herpesa, koja se daje ljudima koji su već bili zaraženi virusom varičele, tako da "iako već imate virus, jačate imuni sistem kako biste pokrenuli imuni odgovor protiv virusa i kontrolu samog virusa."
Terapije koje ciljaju B ćelije koje su inficirane EBV-om - i lekovi koji napadaju sam virus - takođe se istražuju. Profesor Đovanoni kaže da neke studije sugerišu da lekovi za HIV smanjuju rizik od dobijanja MS, tako da "postoji mali nagoveštaj“ da antiretrovirusni lekovi protiv HIV-a mogu da deluju kod MS.
Ali još uvek postoje ogromne nepoznanice. Jednom kada dobijete EBV, ostajete sa njim u svom telu doživotno - dok se on zadržava u tim B ćelijama koje prave antitela. Dakle, da li je početna infekcija ta koja postavlja imuni sistem na pogrešan put? Ili je stalno prisustvo virusa koji uznemirava imuni sistem ono što dovodi do MS? Istraživači su napravili ogroman napredak u razumevanju uzroka multiple skleroze, ali iskorištavanje tog znanja da bi se promenilo živote ljudi je potpuno novi izazov.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
