Iako se verovalo da je Ruska vojska u ponedeljak uveče na Odesu ispalila hipersonične rakete, ispostavilo se ipak da to nije tačno, nego da su u pitanju bile krstareće rakete starije generacije H-22. A zašto su Ukrajinci mislili da je u pitanju hipersonična raketa tipa Kinžal, pa zato što pomalo liče.
Naime, pred sam sumrak iz baze u Rjzanu jugositočno od Moskeve prema Kaspijskom jezeru poleteli su dalekometni bombarderi T-22M3 odakle su lasnsirlali ne kako se verovalo hiperzvučnu raketu, nego krstareće rakete starije generacije H-22 koje su prvobino namenjene bile za napad na nosače aviona, ali su ovde poslužile da zbrišu turstički kompleks gde je 5 zgrada sravnjeno sa zemljom, a dve osobe su povređene.
Veruje se prema ruskim tvrdnjama da se u ovim hotelima na obali Crnog mora krili strani instruktori koji obučvaju ukrajinske posade u rukovanju vučnim haubicama M777, a navodno su trebali da učestvuju u napadu na Zmijsko ostrvo preciznim artiljerijskim projektilima Ekskalibur.
Prve tri rakete su bukvalno zbrisale pet zgrada na "Odesa rivijeri", a onda je u večernjim satima usledio novi udar raketama H-22 kada je sa lica zemlje sravnjen tržni centar, a onda i vojni ciljevi.
Lokalne vlasti u Odesi zbog razmera razaranja mislili su da su Rusi ispalili hiperzvučne rakete tipa Kinžal, ali u utorak kada su se analizirali ostaci raketa utvrđeno je da se radi o starim raketama H-22.
H-22 (AS Kitchen)
Razvoj ove rakete datira iz 1960-tih godina 20 veka kada je razvijena i uvedena u operativnu upotrenu strateške avijacije Vozdušno veovnih sil Sovjetskog Saveza koja je po prvi put dobila u naoružanje smrtonsonu raketu za napad na udarne grupe nosača aviona. Ova krstareća raketa proizvedena je u dve varijane. za protivbrodsku borbu koje su imale nukelarnu bojevu glavu i klasičnu, odnosno kumulativno fugasnu. Posebna verzija ove rakete razvijena je bila i za protivradarsku borbu koja se usmeravala na izvor radarskog snopa. Danas je ova raketa i dalje primaprno naoružanje dalekometnih bombardera Tu-22M3 koji se i dalje nalaze u naoružanju ruskog vazduhoplovostva.
Ova raketa nastala je kada je razvoj rakete H-20 postao problematičan. Optino konstrukcioni biro Raduga krenuo je u razvijanje nogo tipa krstareće rakete H-22 poznata pod nazivom "burja", a u NATO nomeklaturi AS 4 Kitchen, koja je bila veća, brža i jača od uzora britanske rakete "blue stil", a koja je imala mogućnost da nosi nueklarnu bojevu glavu jačine 1 mega tone i inercijalnim sistemom vođenja. Za ovu raketu veliko interesovanje pokazali su kako ratna mornarica, tako i vazduhoplovostvo. Vazduhoplovostvo sovjetske mornarice smatralo je da im je potrebna u protivradarskoj verziji sa aktivinim tragačem izvora radarskog zračenja. U pitanju je veoma ubitačno oružje koje pokreće raketni motor Isayev R-201-300/S5.44 na tečno gorivo koji raketi daje potisak od 83kN i 5,9kN tokom leta dostiže brzinu od 4,5 maha što je kod Ukrajinaca ukazivalo prilikom udara da je u pitanju "Kinžal". Raketa je je tu brzinu dostizala na visini od 24.380 m. Raketa ima kapacitet tri tone goriva TG02 i oksidator AK-20K koja obezbeđuje radijus od 270 do 550 km što zavisi od verzije, tj tipa rakete, trajektorije lete brzine i visine lansiranja. Motor koristi za pokretanje gasni generator za pogon turbopumpi i srednjeg generatora za obezbešenje delovanja hidaruličnih sklopova i avionike. Za konstrukciju rakete koristili su legure od titanijuma OT-4 i SM-5.
Danas na Zapadu postoji uverenje da Rusi imaju čak sedam verzija ovih raketa u operativnoj upotrebi H-22, H-22PG,PSI,P,M, MA,MP,N,NA. Godine 2019 neke rakete nadograđene su novim paketom za vođenje APK-22. Verzije sa nukelarnom bojevom glavu uključivale su i sistem TERCOM za mapiranje terena tokom leta rakete kao dopuna incercijalne navigacijske jedinice.
Koja verzija je napala Odesu?
U napadu na Odesu najverovatnije je upotrebljena verzija M krstareća raketa sa aktivnim radarskim inercijalnim sistemom vođenja za lansiranje iz vazduha koja do cila leti po polubalističkoj trajektoriji.Verziju MA ima potpuno autonomni sistem invercijalnog vođenja sa korekcijom na unapred određenim kontrolnim tačkama, kao kod američkih krstarećih raketa AGM-86 ALCAM i Tomohavk. Pretpostavka je je možda korištena i H-22N kratareća raketa sa aktivnim radarskim inercijalnim sistemom vođenja sa niskim profilom leta, ali H-22 nA namenjena za uništavanje stacionarnih objekata na kopnu, gde je umesto termonukelarne bojeve glave korištena fugasna.
Taktičko tehnički podaci
Projektant OKB-2 155 Raduga
Dimenzije, 11,66-11 67 m (zavisi od verzije), prečnik 0,92m, razmah krila 3,0m, visina rakete sa složenim krilima 3 m
Početna masa: 5780 kg
Masa bojeve glave u zavisonosti od veruija 630, 900, 100 kg, termonukelarna bojeva glava jačine 1,0 kT
Visina leta 22,4-24 k
Domet 110-600 km
Visina tokom leta 10-14 km,
Majsimalna brzina 3,5-4,6 maha
Motor: ZHD S5.44 potiska 13,4kN
Gorivo TG-02/AK-20F
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
