Naučnici su posadili seme cvetnog korova, Arabidopsis thaliana, u 12 malih posuda veličine naprstka i promatrali kako niče i raste.
U svakoj posudi se nalazio gram mesečeve zemlje - lunarnog regolita - koji se sa svojim oštrim česticama i nedostatkom organskog materijala prilično razlikuje od zemaljskog tla, pa se nije znalo hoće li seme proklijati.
"Kad smo prvi put videli obilje zelenih klica u svim uzorcima, ostali smo bez daha", rekla je koautorka studije, profesorka hortikulturne Ana-Lisa Pol sa Univerziteta Florida.
"Biljke mogu da rastu u lunarnom regolitu. Ta jednostavna izjava je kolosalna i otvara vrata budućem istraživanju korišćenja resursa na Mesecu i verovatno Marsu", rekla je ona, prenosi Index.hr.
Svako seme je proklijalo i nije bilo spoljnih razlika u ranim fazama rasta između onog posejanog u regolitu, koji se uglavnom sastoji od zdrobljenih bazaltnih stena, i semena posejanog radi poređenja u vulkanskom pepelu sa Zemlje sa sličnim mineralnim sastavom i veličinom čestica.
Seme posađeno u regolitu imalo je slabije rezultate od komparativnih biljaka, što možda i ne iznenađuje. Međutim, naučnicima je činjenica da su biljke uošte nikle i rasle bila izvanredna.
Koautor studije Rob Ferl sa Floridskog univerziteta kaže da je veliko dostignuće videti biljke kako rastu.
"To nam ukazuje da možemo da odemo na Mesec i uzgajamo hranu, čistimo vazduh i recikliramo vodu koristeći biljke na način na koji ih koristimo ovde na Zemlji. To je takođe otkriće jer pokazuje da zemaljski život nije ograničen na Zemlju", dodao je Ferl.
NASA je stavila na raspolaganje 12 grama regolita prikupljenog tokom misija Apolo 11, 12 i 17. Naučnici su posadili 3 ili 4 semenke u desetak posuda navlaženih hranjivom smesom, a zatim ih ostavili u laboratoriju na temperaturi od oko 23 stepena, pod ružičastim LED svetlima.
Seme je niklo u roku od tri dana. Nakon otprilike nedelju dana rasta, naučnici su uklonili sve osim jedne biljke iz svake posude. Ona je ostavljena da raste do 20 dana, a potom su ubrani listovi kako bi se procenila aktivnost gena.
Naučnici su takođe utvrdili da je regolit koji je bio duže izložen kosmičkim zracima i solarnom vetru na površini Meseca bio manje pogodan za rast.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
