Za Henrija Šija, 30-godišnjeg fotografa koji je izašao iz svoje mesne zajednice u utorak popodne, prva stvar koja ga je pogodila bila je ambijentalna buka grada.
"Grad je zaista utihnuo jer su svi ostali kod kuće. Sada se vratila buka, od auta koji su svorali sirenama i ljudi koji su žurili okolo – osećam se kao da sam se probudio iz dugog sna.“
Kako se bližila ponoć, atmosfera u Šangaju je bila radost i olakšanje. Video snimci postavljeni na društvenim mrežama prikazuju automobile koji trube, pešake koji pevaju u znak slavlja i ograde -- koje su nekada korišćene za ograničavanje stanara u njihovim imanjima -- srušene sa kapija i ulica.
Od srede ujutru, većina od 25 miliona stanovnika grada može slobodno da napusti svoje zajednice, prodavnice i poslovne zgrade mogu ponovo da se otvore, automobili su ponovo na ulicama, a metro i autobusi ponovo rade.
Ali kod nekih postoji dugotrajan osećaj gorčine, tuge i besa – što su bili svedoci patnje i bola koji su gradu naneseni revnosnim sprovođenjem vladine politike nultog kovida.
Haotično zatvaranje izazvalo je široku nestašicu hrane i odloženu medicinsku negu za hitne pacijente. Mala deca su odvojena od roditelja u karantinu.
Stanovnici, uključujući starije osobe, bili su primorani u spartanske improvizovane izolacije i primorani da predaju svoje ključeve kako bi im domovi bili dezinfikovani. Drakonske mere su izazvale talas za talasom negodovanja, ozbiljno narušavajući poverenje javnosti u vladu Šangaja.
„Smešna drama je završena i niko se nije javio da objasni, niko se nije izvinio ljudima koji su uvređeni, povređeni i izgubljeni, i niko nije odgovarao“, napisao je stanovnik Šangaja u široko podeljenoj objavi na Vi Čatu, kineska platforma društvenih medija.
„Vratila se hrana za poneti, vratili se rakovi, vratilo se pivo, ali osećaj sigurnosti je nestao“, navodi se u objavi, koja je kasnije cenzurisana.
Restrikcije su uzdrmale poslovanje u gotovo svakom sektoru i dovele gradsku ekonomiju u zastoj. Mnoga preduzeća su bila prinuđena da privremeno obustave proizvodnju, a druga su nagovestila da se možda neće oporaviti.
Iako je blokada uglavnom ukinuta, neka ograničenja zbog korone ostaju deo svakodnevnog života. Većina javnih mesta i prevoza i dalje zahtevaju negativan test na koronu u roku od 72 sata, a dugi redovi su formirani na mestima za testiranje izvan stambenih naselja tokom cele srede.
Prvi put za dva meseca, Ši, fotograf, otišao je autobusom do Bunda, čuvenog šangajskog šetališta duž reke Huangpu. Porodice su uživale u šetnji sa decom koja su trčala okolo - većina je još uvek nosila maske.
U blistavoj finansijskoj četvrti Lujiazui, restorani su ostali zatvoreni u vreme ručka, a kancelarije su i dalje bile uglavnom prazne - mnoge kompanije su zahtevale da se radnici vrate u kancelariju samo sledeće nedelje, rekao je Ši. Pošto nije mogao da nađe restoran u kome bi večerao, za ručak se smestio na pločicu crne čokolade, nekoliko kolača od pirinča i konzervu piva.
Šiju se izlazak Šangaja iz izolacije činio veoma drugačijim od onog u Vuhanu, koji je bio zatvoren tri meseca početkom 2020. nakon što je bila prva epidemija korone u svetu.
Ši, koji je u to vreme bio na poslu u centralnom kineskom gradu, rekao je da su mnogi stanovnici Vuhana bili zahvalni vladi što je stavila epidemiju pod kontrolu.
„Tada je javnost razumela neophodnost takvih ekstremnih mera, jer je situacija bila veoma teška. Javno raspoloženje u Šangaju je potpuno drugačije – mnogi misle da su te mere nepotrebne“, rekao je on.
Kineska vlada je smatrala Vuhan kao uspešnu priču u svom suočavanju sa pandemijom, a državni mediji su ukidanje karantina slavili kao „herojsku“ pobedu nad virusom.
U Šangaju je, međutim, zvanični narativ mnogo prigušeniji. Zvaničnici su čak odbili da priznaju da je „zaključavanje“ ikada nametnuto, umesto toga nazvavši ga „statičkim režimom upravljanja“.
"Šangajsko statičko upravljanje celom oblasti je samo pritiskanje dugmeta za pauzu, tokom kojeg su osnovne funkcije grada još uvek bile u funkciji".
Državni mediji su u sredu izbegavali svako pominjanje reči "zaključavanje". Na sajtu za mikroblogovanje Veibo, heštegovi kao što su „Šangaj se vratio“ i „Long time no see Shanghai“ koje su kreirali državni mediji privukli su stotine miliona pregleda, ali nijedna od njih nije dospela u top 10 tema u trendu – lista koja je pažljivo vođena od strane cenzora.
Roki Li, menadžer prodaje u Šangaju, bio je među retkima koji su se vratili na posao u kancelarijski kompleks u blizini hrama Jing'an. Gledajući na oblačan horizont grada sa prozora svoje kancelarije, činilo se da se ništa nije promenilo, ali Li je rekao da je Šangaju teško da se vrati na ono što je bio.
„Mere preduzete u poslednja dva meseca su zaista narušile reputaciju grada i naterale ljude da shvate koliko su njegovi kapaciteti upravljanja loši. Mnoge kompanije i investitori izgubili su poverenje u Šangaj -- i u Kinu uopšte“, rekao je on. Kao i mnogi njegovi prijatelji iz srednje klase, Li razmišlja da napusti Šangaj i migrira u inostranstvo jer se više ne oseća bezbedno u gradu.
„Možete da me zatvorite kod kuće na dva meseca, možete me naterati u državni karantin i ubiti mog psa. Šta drugo možete da uradite? Kako možete ubediti talente da ostanu nakon što ste uradili sve ove stvari?“.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
