Neke savezne države odlučile su da stanu na put višedecenijskoj inerciji Kongresa po tom pitanju i donesu svoje zakone kojima se tretira pitanje masovnog oružanog nasilja.
Guvernerka Njujorka Keti Hokul potpisala je zakon kojim se povećava starosna granica za kupovu poluautomatskih pušaka sa 18 na 21 godinu, dok istovremeno jačaju zakoni prema kojima zdravstveni radnici koji se bave mentalnim zdravljem, kao i policija, mogu da oduzmu oružuje osobi za koju postoje indicije da je opasna.
Ova mera usvojena je posle masakra u supermarketu u Bafalu koji je izvršio 18-godišnji belac i ubio 10 Afroamerikanaca. Deset dana kasnije, 18-godišnjak je u osnovnoj školi u Juvaldeu ubio 19-oro dece i dve učiteljice.
"Masovna ubistva se stalno ponavljaju. Moram da se zapitam kada smo postali narod koji više čuva pravo na oružje od prava na život deteta? Kada se to desilo?", rekla je Hokul.
I dok Njujork pooštrava zakone, Vrhovni sud SAD treba ovog meseca da donese odluku o njujorškom propisu koji strogo zabranjuje nošenje pištolja u javnosti. Stručnjaci smatraju da bi, ako bi Vrhovni sud oborio zakon u Njujorku, pali bi slični zakoni i u Merilendu, Kaliforniji, Konektikatu, Masačusetsu.
Različiti pristupi
I dok neke države koje vode demokrate žele da pooštre zakone o oružju, druge koje vode republikanci smatraju da postoje drugačiji načini da se spreče masovna ubista - kojih je samo ove godine u Americi bilo više od 250.
U Ohaju je usvojen zakon kojim se dozvoljava nastavnicima da nose vatreno oružje, a odvaja se i više novca da obezbeđenje škola i univerziteta.
U Teksasu, republikanski poslanici predlažu da se bolje naoružaju školski policajci koji bi onda lakše onemogućili napadače da uđu.
"Moramo da otežamo napadače da uđu u škole, možda bi to pomoglo", rekao je zamenik guvernera Teksasa Den Patrik.
U Vašingtonu se i dalje ne zna da li republikanci i demokrate mogu da se ujedine oko nekih mera o oružanom nasilju.
Predstavnički dom Kongresa, koji vode demokrate, u sredu je usvojio zakon prema kojem se povećava starosna granica za kupovinu poluautomatskih pušaka koje mogu da imaju do 15 metaka. Ali, teško je da će ovaj zakon proći u Senatu, gde demokrate imaju tesnu većinu od 50 mesta, a potrebno je 60 glasova.
NE PROPUSTITE
Načelni dogovor
Međutim, po svoj prilici, senatori su uspeli da postignu načelni dogovor.
Grupa od 20 senatora postigla je u nedelju dvopartijski bezbednosni dogovor o zakonu o oružju, označivši značajan napredak u pokušajima Kongresa da se pozabavi nedavnim masovnim pucnjavama, piše Politiko.
U saopštenju, 10 senatora iz svake stranke najavilo je podršku sporazumu. Lider većine u Senatu Čak Šumer ga je blagoslovio, obećavajući da će se o "zakonu glasati što je pre moguće“, dok je predsednik SAD Džo Bajden je rekao da će to "biti najznačajniji zakon o bezbednosti oružja koji će Kongres usvojiti poslednjih decenija“. Predsednik je pozvao oba doma Kongresa da brzo završe paket.
Paket koji je dogovoren zasniva se na dodatnoj kontroli kupaca oružja mlađih od 21 godine, grantovima za troškove lečenja mentalnih bolesnika i pojačanje bezbednosti u školi. Iako će za prevođenje sporazuma u zakono biti potrebno vreme, velika grupa senatora koji podržavaju pokazuje da bi paket mogao dobiti 60 glasova u Senatu pre nego što se uputi u Predstavnički dom.
"Naš plan spašava živote, a istovremeno štiti ustavna prava Amerikanaca koji poštuju zakon. Radujemo se što ćemo dobiti široku, dvostranačku podršku i usvojiti naš zdravorazumski predlog u zakon“, navodi se u saopštenju 20 senatora.
Stari argumenti na Kapitol hilu
Grupa senatora iz obe partije pokušava da se dogovori o određenim merama koje bi sprečile oružano nasilje, ali to nije lako u izuzetno podeljenom Senatu.
"Samo u Americi problematični tinejdžer, koji pokazuje različite znake upozorenja, može da uzme poluautomatsku pušku i više od 1.000 metaka", napisao je senator Kris Marfi na Tviteru, uz konstataciju da se "nijedna druga država to ne dozvoljava".
"Ova debata je o tome da demokrate žele da nam uzmu oružje", rekao je republikanac Stiv Skalis na Foks njuzu. "Hajde da potražimo uzrok problema. Kako možemo bolje da poveženo stvari i sprečimo pre nego što se tragedija desi, kao što smo posle 11. septembra uspešni sprečavali terorističke napade".
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da postoji velika podrška javnosti za određene mere kao što su bezbednosne provere kupaca oružja, a većina podržava i zabranu prodaje najsmrtonosnijeg oružja.
"Ako ljudi lako mogu da pristupe oružju, broj masovnih ubistava će rasti", kaže Džo Vilijams iz Vašingtona koji radi sa mladim ljudima u kvartovima sa visokom stopom kriminaliteta,
"Potrebni su nam zakoni koji mladima ne dozvoljavaju da dođu do oružja. Ne možemo samo stajati sa strane i gledati kako ljudi umiru, bez da nešto preduzmemo".
U nedostatku akcije Kongresa, savezne države su preuzele nešto na sebe. Ali to se dešavalo i ranije.
U Koloradu su određene opštine donele zabrane prodaje automatskog oružja, podigle starosnu granicu za kupovinu i zabranile nošenje u javnosti.
Nekoliko država promenilo je zakone posle masovnog ubistva u školi u Parklendu na Floridi, 2018. Iako republikanska, Florida je usvojila zakon prema kojem mentalno nestbilnim osobama može biti oduzeto oružje. Takođe je podigla granicu za kupovinu oružja sa 18 na 21 godinu, a kada se kupuje oružje mora se čeka tri dana na odobrenje. Takođe, postoji i dozvola nastavnicima da nose oružje ako žele.
Pritisak na članove Kongresa je veliki, pogotovo što javno govore porodice žrtava iz Juvaldea i Bafala-
"Nije ovde stvar u republikancima ili demokratama, već o ljudima, ljudskom životu", rekla je Kimberli Solter, udovica Arona Soltera ubijenog u Bafalu.
Kurir.rs/Glas Amerike
NE PROPUSTITE
