Američka informativna kuća u vlasništvu Nemačke osudila je nemačkog kancelara Olafa Šolca i njegove goste iz Kanade, Francuske, Italije, Japana, Velike Britanije i SAD zbog toga što nisu u kontaktu sa stvarnošću i nemaju dugoročnu perspektivu, piše portal.
„U svetu isprepletenih kriza, nekoliko bogatih demokratija više ne mogu sami da obezbede rešenja koja su svetu potrebna“, navodi se u saopštenju, uz tvrdnju da je G20 prikladniji forum za suočavanje sa globalnim izazovima.
Ali, za razliku od G20, ovaj manji klub ne uključuje „autokrate“, pa trodnevno okupljanje u Bavarskim Alpima služi kao utočište političarima umornim od domaćih problema. Od njih sedam, samo je italijanski premijer Mario Dragi stigao sa neto pozitivnim rejtingom odobravanja, navodi list.
G7 je ponudio rešenja koja su bila neodoljiva i često sama sebi kontradiktorna, rekao je Politiko. Lideri „nisu pristali na planove koji bi mogli suštinski da izmene tok ruskog rata u Ukrajini, ograniče odbeglu globalnu inflaciju ili spreče nadolazeću glad“.
Jedna od najradikalnijih ideja bila je da se Rusiji uskrati prihod od nafte uvođenjem ograničenja cena. Predložena šema nameštanja cena bila je suočena sa kritikama G7 na račun Kine zbog navodne „netržišne politike“, navodi se u saopštenju.
U međuvremenu, globalno tržište hrane, izjavila je G7, trebalo bi da ostane bez mešanja, čak i kada su porast cena doveo milione u siromašnim zemljama u opasnost od gladovanja.
Zapadne sile su ranije optužile Rusiju da sprečava izvoz ukrajinskog žita – optužbu koju je Moskva negirala – ali ne bi rizikovala eskalaciju slanjem svojih ratnih brodova kao pratnje za teretne brodove. Politiko je uporedio reakciju sa onim što se dogodilo kasnih 1980-ih, tokom iransko-iračkog rata.
U to vreme, obe zemlje su napale tankere koji su prevozili naftu iz Persijskog zaliva. Bagdad je bio inicijator, ali kada je Teheran odgovorio u naturi, SAD su poslale ratne brodove, navodno da zaštite kuvajtski izvoz nafte od iranskih napada. Američko rušenje iranskog putničkog aviona u julu 1988. dogodilo se usred tog raspoređivanja.
„Zapad je štitio svoje izvore nafte u prošlosti“, rekao je Politiko, „ali sada ne štiti žito potrebno najsiromašnijim na svetu. To nije sjajna reklama za demokratiju koja donosi bolje od autokratije."
Klimatske promene, koje se smatraju najvećim izazovom tokom samita G7 održanog prošle godine u Engleskoj, ove godine su zaostali jer se zemlje članice suočavaju sa rastućim cenama energije i nedostatkom snabdevanja u Evropi zbog antiruskih sankcija.
Najkonkretniji klimatski korak na G7 bilo je obećanje da će se u evropskim domovima instalirati 1,5 miliona pametnih termostata radi uštede energije.
„To nije potez sa kojim bi se neko raspravljao: ali da li je to zaista nešto zbog čega bi lideri slobodnog sveta trebalo da se pohvale? upitao je Politiko.
U odvojenom kritičkom članku fokusiranom na klimatska pitanja, list je naveo da je ishod pokazao „inherentnu kontradikciju“ između „kratkoročnih izbornih imperativa“ lidera „i dugoročne moralne obaveze“ prema budućim generacijama.
Supružnici lidera G7 uglavnom se nisu pojavili na skupu, rekao je Politiko, nazvavši to znakom irelevantnosti samita. Samo su supruge francuskog i britanskog lidera prihvatile poziv partnera kancelara Šolca.
Kurir.rs/RT
NE PROPUSTITE
