Elisabet Brau, istraživač na Američkom institutu za preduzetništvo, upozorila je da mnoge zemlje shvataju da moraju da obrađuju više zemlje da bi obezbedile hranu. Međutim, oni rade ono što je Ukrajina već uradila prodajom najvećeg dela svog najboljeg poljoprivrednog zemljišta Kini da bi prehranila svoje stanovništvo.
Istraživač je naveo da je pre nekoliko godina Kina kupila skoro desetinu ukrajinskih obradivih površina. Ona je dodala da zemlje koje su uključene treba da budu oprezne prema onima koji žele da kupe poljoprivredno zemljište, kao što to čine sa potencijalnim kupcima osetljive tehnologije.
Ona je napomenula da su Kinezi u proteklih nekoliko godina kupili poljoprivredno zemljište u raznim zemljama, od Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Vijetnama do Ukrajine.
Konkretno u Ukrajini, Peking je 2013. godine kupio devet odsto plodnog poljoprivrednog zemljišta, što je jednako pet odsto ukupne teritorije zemlje, uz 50-godišnji zakup. Kina je u periodu između 2011. i 2020. godine kupila skoro sedam miliona hektara poljoprivrednog zemljišta širom sveta.
Brau navodi da su do aprila veleprodajne cene hrane porasle za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu.
Kaže da je to bilo najveće povećanje od 12 meseci u skoro pet decenija. Ona je sugerisala da bi Kina želela da kupi više stranog zemljišta, s obzirom da ima oko 21 odsto svetske populacije, ali samo sedam odsto produktivnog poljoprivrednog zemljišta.
Istraživač je istakao da sudbina Ukrajine skreće pažnju na opasnost da druga država upravlja delom svoje teritorije. Iako Kijev može biti oprezan, s obzirom na to da ruski saveznik kontroliše njenu teritoriju, takođe bi trebalo da brine da bi Kina mogla iznenada da se odrekne svojih poseda, pogoršavajući ekonomske probleme Ukrajine.
Ona se osvrnula na američki predlog zakona koji predlaže da se kineskim, ruskim, iranskim i severnokorejskim kompanijama zabrani da kupuju američko poljoprivredno zemljište. Ona je rekla da bi takav nadzor trebalo da bude praćen naporima da se otkupi zemljište od Kine i svih drugih strateških rivala, jer je dopuštanje neprijateljskim silama da poseduju poljoprivredno zemljište postalo previše rizično.
Ona je na kraju teksta upozorila da će se sa klimatskim promenama povećati potražnja za oranicama. Istovremeno, geopolitička konfrontacija će dovesti do daljih poremećaja u lancima snabdevanja hranom.
Kurir.rs/Al Jazeera
NE PROPUSTITE
