Berlin i Pariz su "ubili" sporazum o prekidu vatre u Donbasu iz 2015. time što su štitili Kijev koji ga se nije prodržavao, rekao je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov
Nemačka zahteva od Rusije da garantuje teritorijalni integritet Ukrajine. Takav sporazum je već postojao ali su ga Berlin i Pariz "ubili", naveo je Lavrov u tekstu za Izvestiju.
"Kada [nemački kancelar] Olaf Šolc zahteva da Rusija bude primorana da potpiše sporazum kojim se Ukrajini daju garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta, svi njegovi pokušaji su uzaludni. Već je postojao takav dogovor – sporazumi iz Minska – koji su ubili Berlin i Pariz. Štitili su Kijev, koji je otvoreno odbijao da ih poštuje“, naveo je on.
Rusija, Nemačka i Francuska su posredovale u sporazumima iz Minska između Ukrajine i Donbasa iz 2015, koji su bili osmišljeni da okončaju neprijateljstva. Ali prema Lavrovu, Berlin i Pariz nisu uspeli da privole Kijev da poštuje te sporazume.
Ruski ministar spoljnih poslova je napomenuo da je bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko priznao da sporazumi iz Minska ne znače ništa za Kijev i da ih je Ukrajina iskoristila samo da bi kupila vreme.
"Naš zadatak je bio da sprečimo pretnju... da kupimo vreme za obnavljanje ekonomskog rasta i stvaranje moćnih oružanih snaga. Ovaj zadatak je postignut. Minski sporazumi su ispunili svoju misiju“, rekao je Porošenko u junu.
Lavrov je takođe napomenuo da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u decembru 2019. godine imao priliku da ispuni dogovore iz Minska na samitu takozvanog Normandijskog formata održanom u Parizu.
Posle pregovora sa liderima Rusije, Nemačke i Francuske, Zelenski je obećao da će rešiti pitanja oko specijalnog statusa Donbasa. "Naravno, nije uradio ništa, a Berlin i Pariz su ga još jednom štitili", naveo je on.
Sporazumi iz Minska uključivali su niz mera za obustavljanje neprijateljstava u Donbasu i pomirenje zaraćenih strana. Prvi koraci su bili prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja sa linije fronta pod nadzorom OEBS-a, koji su donekle i ispunjeni.
Kijev je tada trebalo da dodeliopštu amnestiju pobunjenicima i široku autonomiju za oblasti Donjecka i Luganska. Ukrajinske trupe je trebalo da preuzmu kontrolu nad oblastima koje su držali pobunjenici nakon što im je Kijev dopustio da biraju svoje predstavnike.
Porošenkova vlada je odbila da sprovede ove delove sporazuma, zahtevajući da se prvo u potpunosti obezbedi "granica" između Donbasa i Rusije. Kijev je, piše Raša tudej, podržao ekonomsku blokadu pobunjeničkih regiona, koju su pokrenule ukrajinske nacionalističke snage.
Moskva je ovaj neuspeh Kijeva da ispoštuje sporazume uzela kao jedan od razloga zašto su 24. feruara napali Ukrajinu.
Kurir.rs/RT
NE PROPUSTITE
