Ukrajinski mediji, funkcioneri, kao i simpatizeri, beloruske agencije u egzilu i drugi medijski i ratno-politički poslenici poslednjih nekoliko dana intezivirali su priču o napadu Krima taktičkim balističkim raketama ATACMS blok II b i IV. Dok Kijev preti Moskva najavljuje surovu osvetu.
Naime, priča o tome kako Kijev planira napad na Krim figurira duže vreme, nekih mesec dana. Da sve nije puka propaganda vidljivo je iz toga što je Crnomorska flota evakuisala sa Krima svoje kapitalne brodove što dalje od poluostrva.
Takođe, da se nešto dešava svedoče i snimci komercijalnih satelita koji su uočili veliki broj lovačkih aviona kako nadleću sam Krečki most (poznat i kao Krimski most) i njegovu okolinu, kao i iznad luke Sevastopolj. To ukazuje prema tvrdnjama zapadnih analitičara da Rusija veoma ozbiljno uzima pretnje Kijeva o napadu na Krečki most.
Scenario napada
Od početka rata Ukrajina je težila da uzvrati udar na ciljeve na Krimu. Međutim zbog nedostatka raketa velikog dometa to je bilo nemoguće. Uslovi koliko toliki stvorili su se britanskom i danskom donacijom protivbrodskih raketa velikog dometa AGM-84 Harpun. Posebno od napada na tri naftne platforme, kada je utvrđeno za njih iskorištene protivbrodske krstareće rakete tipa Neptun (modifikovana sovjetska raketa H-35U). Odmah posle toga Arestovič, medijski savetnik ukrajinskog predsednika Zelenskog je slavodobitno najavio da bi sledeća meta mogla da bude Krečki most. Po vokaciji odmah je nekoliko penzionisanih generala SAD među kojima je i general Bridlav nekadašnji komandant američkih snaga u Evropi i NATO histerično govorio da Ukrajina mora napasti Krečki most.
Posle napada na naftne platforme ruska strana nije časila časa oko mosta postavila je nekoliko plutajućih platformi sa dimnim kutijama. Takođe u dva navrata izvedena je vežba zadimljavanja mosta kako bi se rakete lansirane na most skrenule sa putanje. Takođe oko mosta pojačana je i PVO zaštita da se izvede presretanje.
Koliko je stvar bila ozbiljna, govori i informacija da su ruski funkcioneri nekoliko puta govorili o odmazdi ako se to zaista dogodi.
Usledilo je kraće zatišije, a onda priča ne preko funkcionera i penzionisanih oficira i generala SAD i članica NATO, nego preko društvenih mreža počela ponovo da se lansira teza o napadu na Krim.
Naime, na pojednim profilima počele su da se pojavljuju karte na kojima se već otvoreno govori koje gradove u pograničnoj zoni unutar ruske teritorije i sam Krim biti gađani. Ukrajinci tvrde da od kada su dopremljeni 8 raketnih sistema HIMARS i tri britanska MLRS, plus uspešni udari raketama M 31 na vojna skladišta u dubini ruske teritorije, stvorili uslovi za realizaciju takvog plana.
Istina, Bajdenova administracija, doduše mlako nagoveštavala je da neće dati Kijevu rakete dometa 300 km , kao i da se Zelenski doduše usmeno obavezao da neće rakete koristiti za napad na ciljeve u Rusiji. Evidentno je da ta obaveza polako se topi i da će prema svemu sudeći isporučiti ili su već isporučene rakete ATACMS Blok II b, i IV date Kijevu.
Po oprobanom scenariju sledi medijska priprema i iznenadni napad. Da se nešto sprema nagoveštava i kontranapad i ukrajinski pritsak na Hersonsku oblast kako bi stvorilo kod Rusa pritisak da se angažuju što više na borbama za očuvanje osvojene teritorije, da bi se u jednom trenutku napao vojni cilevi na Krimu, a ne samo Krečki most, koji je glavni fokus Kijeva.
Predpostavka je da će se najverovatnije koristiti verzija Blok IV A ili MGM-168 balistička raketa dometa 300 km sa unitarnom bojevom glavom mase 227 kg. Ove rakete uvedene su u operativnu upotrebu od 2003 a koristi ih Velika Britanija i SAD.
Inače vojska SAD ove taktičke balističke rakete konstantno razvija .Skraćenica ATACMS (Army Tactical Missile Sisstem) u pitanju je taktički raketni sistem sa kojim Kijev pokušava da nametne inicijativu na frontu i zaustavi rusku ofanzivu na jugu i istoku zemlje.
Kurir.rs/A.Mlakar
Potera za HIMARS- om
200 pripadnika SPECNAZ traži raketne sisteme
Ukrajinski i pojedni zapadni mediji objavili su informaciju da je Rusija angažovala 200 pripadnika SPECNAZ koji treba u dubini ukrajinske teritorije pronađu i unište HIMARS.
Ovu tvrdnju izneo je ukrajinski vojni ekspert Oleh Ždanov, koji navodi da je ovu naredbu izdala komanda Ruske vojske na osnovu preporuke ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, da se specijalci angažuju u lovu na maeričke lansere M-142 HIMARS. Inače Rusija je tvrdila do sad da je jedan HIMARS uništen, ali se ispostavilo da to nije tačno, ali u vazduhu i dalje lebdi teza i priča da su ukrajnici za 800.000 dolara prodali jedan ovakav sistem i da je on u ruskim rukama. Za sad iako je navodno u ruskim rukama, on nije prikazan javno pred kamerama.
NE PROPUSTITE
