Ukrajinska vojska do sada kroz donacije od SAD dobila je osam višecevnih bacača raketa dugog dometa M-142 HIMARS. U okviru novog paketa najavljena su još četiri raketna sistema pa bi prema predviđenim planovima Ukrajina trebalo da ima dve baterije, naoružane sa ovim raketnim sistemom, odnosno 12 sistema.
Tu treba dodati i zalihe raketa M 31 dometa 80 km koje je američka administracija poslala Kijevu.
Ovaj raketni sistem se već uveliko koristi na istoku Ukrajine. Za sada pretnje da će se sa njim napasti ciljevi u Rusiji nisu realizovane po dva osnova. Prvi jer Kijevu nisu isporučene taktičke balističke rakete ATACMS Block IV dometa do 300 km i neproverena tvrdnja da se u svakoj jednici koja lansira rakete nalazi američki stručnjak koji strogo kontroliše upotrebu ovih raketa.
Bilo kako bilo da se ne bavimo teorijom zavere, Kijev je promenio ploču. Zašto tvrdi da će ovaj raketni sistem doneti pobedu nad Rusijom i uspeti da povrati teritorije koje je do sad Rusija zauzela?
Naime, poznato je da na istoku Ukrajine u regionu Donbasa kompletnu prevagu na terenu ima ruska vojska. Na jedno artiljerijsko oružje Ukrajine na primer haubica M777 dolazi 40 ruskih oružja kalibra 152 i 203 mm. Na 5.000 do 7.000 ispaljenih granata dolazi 35.000- 40.000 ruskih dnevno.
Činjenica jeste i da su Rusi zahvaljujući upravo artiljeriji raketnim jednicama smrvili svaki ukrajinski otpor u Lugansku a polako i na Donjeckom pravcu. Pošto je spasonosnih sistema premalo, a teritorija veoma velika, vojne vlasti Kijeva odlučile su se za novu taktiku.
Naime, meta raketa lansiranih iz HIMARS-a postala su vojna skladište. Od početka nedelje Ukrajina je na prostoru Zaporožja, Hersona, Harkova, duboko u pozadini počela da napada vojna skladišta ubojnih sredstava ruske vojske. Cilj je uništiti sve više izdvojenih skladišta koja nemaju ni PVO ni protivraketnu odbranu i time smanjiti dnevnu upotrebu granata na prvoj liniji fronta. Odnosno, smanjiti silinu udara i time sačuvati preostalu vojsku, dok se ta čuvena famozna mobilizacija od milion vojnika koji bi trebalo da povrate Donjeck, Lugansk i Krim ne kompletira u potpunosti.
Prvi napad HIMARS- om zebeležen je na vojno skladište Nova Kahovka u Hersonskoj oblasti, koja je napadnuta 28. juna. Istog dana napadnuto je drugo skladište Prevaljsk u Luganskoj oblasti.
Drugog jula u Popasni -Luganska oblast napadnuto je rusko vojno skladište, 3. jula dva vojna skladišta ruske vojske napadnuta su u Melitopolju , Zaporoška oblast, 4. jula Snežnoe, Donjecka oblast, 5. jula ruska vojna baza u Kamaz-centru u Donjecku, istog datuma Kadievka (Stahanov) skladište ruske vojske, 6. jula Veliki Burluk u Harkovskoj oblasti istog datuma napadnuta su još dva skladišta Makaevka u Donjeckoj oblasti i u Hersonu.
Poslednji na udaru bilo je vojno skladište u Buđanovskaju u Donjeckoj oblasti koja je u večernjim satima napadnuto HIMARS-om i Čornobaivka u Hersonskoj oblasti u subotu 9. jula.
Inače sva pomenuta vojsna skladišta bila su na udaljenosti od 5 do 75 km od linije fronta. Ono što je zanimljivo u čitavoj ovoj priči jeste da baterija nikad ne deluje u paketu po šest vozila. Nego dva lansera plus logističko vozilo za prevoz i pretovar raketa deluje samostalno, kao mala operativna jednica, koja stuigne na utvrđenu tačku lansira rakete, a zatim se munjevito prebacuje na drugi vatreni položaj.
O tome svedoči i nedavni snimak iz Zaporožja kako deluje izdvojeni element raketne baterije.
Naravno i u ovom slučaju pritisak da se Ukrajini da ovo oružje postaje sve veći neki spominju 20, dok drugi tvrde da Ukrajini treba bar 300 ovakvih raketnih sistema. Velika Britanija je spremna da donira tri, Norveška takođe tri, ali u verziji M 270.
Savetnik Zelenskog za medije Arestovič već likuje u svojim pojavljivanjima da će HIMARS preokrenuti tok rata u Ukrajini i stvoriti uslove za ofanzivu.
Takođe valja dodati da oduševljenje stvara i to što su rakete precizno vođene uz pomoć GPS i jasnih koordinata.
Rusija je prema onom što je pokazala nedavno na vojnoj televiziji TV Zvezda, navodno uništila dva ova raketna sistema napadom viskopreciznim raketama. Snimci sa distance postoje o tome, ali Kijev za sada ako je i bilo gubitaka mudro ćuti, stvarajući oko ovog oružja kao što su od Dževelina i NLAW mit o neuništivosti.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
HIMARS
Potreba za brzim transportom naterala je konstruktore da razviju lakšu varijantu čuvenog raketnog sistema MLRS pod nazivom HIMARS montiranog na platformu kamiona 6×6 mase do 11 tona.
M142 HIMARS (High Mobiliti Artilleri Rocket Sistem) je visoko mobilni operativno-taktički raketni i artiljerijski sistem. Sistem je razvijen na bazi FMTV šasije na točkovima težine 5 tona.
Ovaj sistem ima opciju lansiranja jednog kontejnera za lake rakete i jednu tešku raktu ATACMS.
Osnovna municija za M142 su rakete MLRS dometa do 70 km (M26 – domet do 300 km, GMLRS, AT-2 i drugi). Pored toga, sistem može biti opremljen lanserom za jedan ATACMS (Armi TACtical Missile Sistem – domet do 600 km) i može se koristiti i kao lanser za rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM.
Kasnije je spektar postao identičan kao kod guesničara.
Posada je tročlana, a zahvaljujući SUV i visokom stepenu automatizacije ovim sistemom mogu da upravljaju dva operatera.
Pored američke vojske, u naoružanju višecevnih raketnih bacača M142 HIMARS imaju i Rumunija, Singapur, UAE i Jordan, a za njih su zainteresovani i Kanada, Katar, Poljska i Španija.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
