"NOĆU PRIČAM SA TVOJOM SLIKOM I MOLIM SE DA MI DOĐEŠ U SAN..." Majka Dače ubijenog u masakru kod Mladenovca otvorila dušu

"Od te noći kad sam izgubila tebe, za mene je svaki i bezvredan i nebitan dan..."

- Sine moj jedini, nikada neprežaljeni. Pišem ti ovo pismo u nadi da ću ti ga ja doneti i sa tobom zajedno pročitati. Nekada sam volela mesec maj, to proleće gde sve cveta i priroda se budi, ali od 4. maja 2023. godine ne volim i proklinjem svako sledeće proleće koje mi te uze i vratiti više neće. I svaki naredni neće postojati jer je uzeo moje zlato. Sine moj, evo već godina će kako nisi sa nama, u kući našoj ništa se promenilo nije, samo tišina i tuga koja se kućom vije i slike sa kojima razgovaram često - napisala je neutešna majka.

Uz svu bol ređale su se njene reči upućene sinu, a kako kaže, i posle godinu dana u njihovom domu ništa se nije promenilo, osim što njega nema.

- Soba ti je ostala ista, sve onako kako si ostavio to veče, samo uđem da obrišem prašinu i osećam suzu koja mi niz obraz teče, dok se u njoj tvoj miris širi i ja uđem na kratko da ti poželim dobro jutro i laku noć i to radim svako veče, kako bi se tvoj miris u sobi mogao sačuvati tako, zato ti sine u sobi ostajem vrlo kratko. Još se u ormaru oseća tvoj miris kao da si među stvarima jedini sine moj.

Patnja za stradalima u ovom masakru ne jenjava, a većina porodica koje su pogođene tragedijom, i danas se ne mire sa činjenicom da njihovih najbližih više nema.

- Sine moj, tata ti nikada od te noći u sobu ušao nije, od tuge ne može ući, ne može da zamisli kad ti otvori vrata da iz te sobe nikada neće čuti "tata"... A sestra ti tuguje, svoju tugu piše, tebi sve pesme posvećuje i često te sanja, sa tobom priča u snu i sutradan zove da san prepriča nama. Za tobom svi patimo i svima nam teško pada jer onaj tvoj smeh i glas nećemo čuti nikada... Ja ti ne idem nigde i stalno sam kući ili sam kod tebe na grobu i stalno kažem kako moje srce od tuge te noći nije moglo zbog tebe pući. A noću sa tvojom slikom pričam i molim te da mi dođes u san jer od te noći kad sam izgubila tebe, za mene je svaki i bezvredan i nebitan dan - samo je deo poruke koju je majka napisala svom ubijenom sinu.

Održan godišnji pomen

Podsetimo,jutros je prvobitno održan pomen u Malom Orašju, na mestu gde su šestorica mladića Petar Mitrović (30), Nemanja Stevanović (21), Lazar Milovanović (20), Marko Mitrović (18), Aleksandar Milovanović (17) i Nikola Milić (15) ubijeni, a gde se inače, sada nalazi spomenik u njihovu čast.

Samo sat vremena kasnije, parastos za žrtve iz Dubone služio se u crkvi Svetog Simeona Stolpnika, a potom i na seoskim grobljima, kada se i na ovom mestu okupio veliki broj meštana uz porodicu i bliske prijatelje stradalih iz ovog sela kod Mladenovca, koji su u suzama dočekivali najbliže.

Uz prisustvo nekoliko svešetenika, u Duboni je zavladao muk ispred spomenika Dalibora Todorovića (25), a nešto ranije tog dana održan je i pomen stradalima Milanu (21) i Kristini Panić (19).

Bonus video: