Inflacija je porasla širom regiona, a borba Evropske unije sa Rusijom oko gasa trebalo bi da testira odlučnost Unije do krajnjih granica. Politiko kaže da pravi ekonomski uticaj možda tek počinje. Dobili su dokumente sa detaljima o planu uzbunjivanja širom EU. Oni će takođe omogućiti Briselu da odredi obavezna smanjenja potrošnje gasa od avgusta do maja sledeće godine. Rešenja bi mogla biti pokrenuta u bilo kom trenutku ako se ispostavi da zalihe gasa neće biti dostupne u meri u kojoj evropski blok preživi zimu.
Zemlje će takođe morati da ažuriraju svoje nacionalne planove za vanredne situacije dobrovoljnim merama smanjenja gasa do kraja septembra. Danas je saopšteno da će od 1. avgusta stopa smanjenja biti 15 odsto, a Putin je, paralelno, zapretio smanjenjem protoka gasa kroz Severni tok za 80 odsto.
Očekuje se da će ministri energetike Evropske unije potvrditi nova pravila do 26. jula. Do tada bi Evropljani mogli da se probude i shvate da im je zabranjeno da neselektivno aktiviraju klima-uređaj ili, kako temperature budu padale u narednim mesecima, „uključuju“ grejanje.
Preduzeća koja se smatraju „nebitnim“, za koje dokument Komisije sugeriše da uključuju industriju keramike, stakla i hemijsku industriju (u nekim regionima kao što je Bavarska, to uključuje lokalne pekare), mogu biti plaćena da se dobrovoljno odustanu ili se nađu prvi u redu za isključivanje gasa u „ekstremnim slučajevima”.
Pet meseci nakon invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, ratna ekonomija, sa svim posledicama, stiže u Evropu.
U pokušaju da spreči napredovanje Putinove vojske, Brisel je pokušao da Kremlju oduzme milijarde prihoda od prodaje prirodnog gasa tako što je za dve trećine smanjio potrošnju ruskog gasa u EU. Međutim, to nije uspelo, a zemlje Evropske unije su jasno stavile do znanja da nisu spremne da sankcionišu ruski gas, iako bi embargo na naftu trebalo da stupi na snagu u decembru ove godine.
Podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA) objavljeni u ponedeljak pokazuju da je Moskva od invazije već zaradila tri puta više nego obično od prodaje nafte i gasa tokom jedne zime, što znači da može priuštiti da nastavi da smanjuje snabdevanje Evropi.
Politico piše da je Putin sa entuzijazmom prihvatio slabost Evrope za rusku energiju, pretvarajući gas u svoje najmoćnije ekonomsko oružje. Ruski Gasprom je do sada smanjio ili obustavio isporuke gasa za 12 zemalja. Brisel se sada bori da povrati kontrolu nad potrošnjom evropskih zaliha gasa dok god može.
U četvrtak bi gasovod Severni tok od Rusije do Nemačke trebalo da se delimično nastavi sa isporukom posle desetodnevne pauze.
Nacionalni lideri Francuske, Nemačke i Španije kažu da je najverovatniji scenario da Severni tok ostane van mreže, a očekuje se da će i protok ruskog gasa preko drugih ruta ka Evropi biti zaustavljen.
„Radimo na pretpostavci da se on neće vratiti na funkciju“, rekao je komesar EU Johanes Han novinarima u utorak. Nemačka je jedna od retkih zemalja koja je potpisala tzv sporazum solidarnosti u kome obećava da će deliti gas u kriznim situacijama.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
