Ana Maljar zamenica ministra odbrane Ukrajine Oleksija Reznikova nedavno je saopštila podatak da više od 50.000 Ukrajinki služi u Oružanim snagama te zemlje, kako vojno tako i civilno osoblje. Od tog broja njih 1.000 ima oficirski čin.
Naime prema podacima Ane Maljar oko 5.000 žena se nalazi na prvoj liniji fronta i učestvuje u sukobu sa ruskom vojskom, dok je ostatak 45.000 raspoređeno u raznim službama u logistici i medicinskim timovima.
Naime, početkom jula ukrainski portal Strana.ua objavio je poveći tekst o otme da će od 1. oktobra ove godine započeti proces prema kome će i žene biti upisane u vojnu evidenciju. Odgovarajuća naredba Ministarstva odbrane potpisana je u decembru 2021. godine, tada je obuhvatala stotine zanimanja i specijalnosti , čiji su nosioci morali da dođu u vojnu kancelariju i budu upisani u vojni registar. Zbog širokog medijskog publiciteta i kritičkog odnosa u društvu prema ovoj inicijativi, nadležni su obećali smanjenje liste zanimanja.
NE PROPUSTITE
Ovom temom bavio se i magistar međunarodnih odnosa i vojni komentator Boško Jovanović, koji je iz svog ugla analizirao ovaj plan Kijeva da žene uključi u vojsku.
"Od 1. oktobra ove godine startuje program primanja žena u Oružane snage Ukrajine, kroz mobilizaciju. Još u decembru prošle godine Ministarstvo odbrane Ukrajine napravilo je spisak po kome će žene određenog znanja, zanimanja biti pozvane u oružane snage. A ženskim osoba neće biti zabranjeno da napuštaju Ukrajinu. To je izjavio savetnik ministra ukrajinskog MUP-a Viktor Andrusov.
To sa pozivanjem žena u vojsku može samo može da znači da Ukrajina ima problema sa živom silom i obučenom vojskom. Taj problem je normalan, jer profesionalizacija oružanih snaga je bila veliki promašaj. Jer, kad imamo profesionalnuu vojsku, onda nemamo veliku rezervu. Profesionalna vojska je skuplja. Svako ko se prijavi vojsku on prima platu, kad je obavezno, plate nema i svako ko je služio vojni rok on je za nešto obučen. Ali kad imate male oružane snage, a ne tako veliki rezervu, vi nemate nikakvi mobilizacijski potencijal. To se vidi po tome što Nemačka je zabranila Španiji da pošalje tenkove Leopard 2A4 zašto ih je optužio savetnik predsednika Zelenskog Oleksej Aresotorovič u programi Fegin Lajv. To znači više mrtvih Ukrajinaca i žrtava. Ako znamo da su nemački tenkovi komplikovani i da za obuku treba tri godine najmanje, onda se ne vidi svrha u tome da se uzima neko oružje, koje vojska ne može da se obuči da koristi za kratko vreme. Problem kod profesionalne vojske je to što se diletanti bave odbranom, što slede američki primer, a Amerika ima novac da plati vojsku koliko treba. Imaju najveći budžet na svetu. Amerika je poslednji put na svojoj teritorijali ratovala za vreme Građanskog rata 1981-1865. Međutim Ukrajina, koja ima veliku teritoriju, mora da igra na masovnu vojsku i masovni mobilizacijski potencijal.
Problem je u tome što se živa sila troši, što joj treba odmor, što joj treba rotacija. Rusi mogu bez problem da rotiraju svoje snage, jer broju učesnika operacije nije prešlo 200.000. Oni lako mogu da rotiraju svoje snage, što kod Ukrajinaca nije slučaj. Rusi imaju premućstvo, mogu da biraju gde će da napadnu.
Ukrajici su premalo mobilisali, imaju 600.000 ljudi pod oruižjem što je i suviše mali broj za tako veliku teritoriju.
Ja mogu da kažem da Ukrajina ima mnogo veće snage i veći broj vojne sile mogli bi da organizuju kontranapad, ali sa tako malo vojske toga nema.
Nacisti su napali Rusiju sa 3 miliona vojnika, ali su oni bili tehnički potkovani, i to je kompenzovalo ne tako masovnu živu silu. Oni su imali ogroman broj tenkova. Ukrajinici nemaju toliko tenkova, niti mogu da se obuče za takav broj tenkova, niti ima je odbrana mobilna, nego ukopana, a pošto nije mobilna može da se sredi artiljerijom i bombardovanjem.
Lekcije koje se mogu da izvuku iz ukrajinskog rata jeste da nam je potrebna poluprofesionalna vojska. Mi naravno znamo da piloti i sve što je nužno sa visokom stručnom spremnom ne mogu da se obuče u okviru redovnog vojnog roka, ali rezervnih tenksista i pešadinac može. Bacanje para na redovnu vojsku, redovni vojni rok, nije bacanje para, već ulaganje u budućnost. Podiže se stručnost nacije. Na primer ko završi inženjeriju može da radi u građevini.. , kaže na kraju razgovora Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
