Ruski predsjednik Vladimir Putin još nije javno komentarisao poraz njegovih snaga na severoistoku Ukrajine, ali je pod pritiskom domaćih nacionalista da preuzme inicijativu.
On nema na raspolaganju mnogo opcija za brzi oporavak, a ako je sudeći po zapadnim obaveštajnim podacima i analizi otvorenih izvora, većina njegovih potencijalnih koraka nosi unutrašnji i geopolitički rizik, piše agencija Rojters.
Od dolaska na vlast 1999. godine, islamski ekstremisti u Čečeniji i regionu šireg Severnog Kavkaza su među najžešćim oružanim snagama sa kojima se Putin suočio. U tom slučaju, on je izabrao eskalaciju upotrebom veće sile.
Rojters navodi neke od njegovih glavnih opcija u Ukrajini.
Stabilizacija, regrupisanje, napad
Ruski i zapadni analitičari se slažu da - iz perspektive Moskve - ruske snage moraju hitno da stabilizuju liniju fronta, zaustave napredovanje Ukrajine, regrupišu se i, ukoliko je moguće, pokrenu kontraofanzivu.
Na Zapadu, međutim, postoje sumnje povodom toga da li Rusija raspolaže sa dovoljno kopnenih snaga ili opreme, imajući u vidu broj žrtava koji je pretrpela i količinu opreme koja je napuštena ili uništena tokom onoga što Rusija naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.
Rusija "nema dovoljno ljudstva" nakon gubitaka koje je pretrpela na severoistoku Ukrajine, smatra je Konrad Muzika, direktor konsultantske firme Rohan u Poljskoj.
"Dobrovoljački bataljoni su oslabljeni, a kampanja regrutovanja ne daje očekivane rezultate. Mislim da će se situacija samo pogoršati jer će sve manji broj ljudi želeti da se priključi. Ukoliko Moskva želi još ljudi, moraće da sprovede mobilizaciju".
Ruski napori za povećanje broja vojnika koje mogu da rasporede uključuju i formiranje 3. armijskog korupsa, nove snage predvođene čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim, a Putin je prošlog meseca potpisao uredbu za povećanje ruskih oružanih snaga.
Rojters navodi da će Putin morati da odluči hoće li pristati na zahteve nacionalističkih kritičara da smeni ili reorganizuje vojni vrh, uključujući njegovog bliskog saveznika, ministra odbrane Sergeja Šojgua.
Putin nije sklon tome da odmah popusti pod pritiskom i smeni podređene, ali se dešavalo da se, nakon izvesnog vremena, rastane od njih, podseća britanska agencija.
Mobilizacija
Mobilisanje ruskih rezervnih snaga, koje broje dva miliona ljudi koji su odslužili vojni rok u poslednjih pet godina, je izvodljivo ali je potrebno vreme za obuku i raspoređivanje ljudstva.
Kremlj je u utorak saopštio da "u ovom trenutku" opšta mobilizacija nije razmatrana.
To bi značilo promenu zvaničnog narativa o Ukrajini i ona se više ne bi opisivala kao "specijalna vojna operacija" sa ograničenim ciljevima već kao neograničeni rat.
To bi primoralo vlasti da odustanu od politike pokušaja da osiguraju da se životi većine Rusa odvijaju kao i pre 24. februara, kada je Putin napao Ukrajinu.
Stavljanje Rusije u puno ratno stanje sa sobom nosi i unutrašnje političke rizike, prvenstveno rizik od otpora javnosti protiv prisilne regrutacije.
To bi takođe predstavljalo svojevrsno priznanje da Rusija vodi opšti rat protiv jedne takođe slovenske zemlje - i da taj rat ide loše po Moskvu.
Andrej Kortunov, šef Organizacije RIAC bliske ruskom ministarstvu inostranih poslova, smatra da vlasti nisu voljne da proglase mobilizaciju.
"U velikim gradovima mnogi ljudi ne žele da idu da se bore, a mobilizacija verovatno neće biti popularna", rekao je Kortunov. "Drugo, mislim da je u Putinovom interesu da predstavi celu ovu stvar kao ograničenu operaciju. Država bi želela da što je moguće više sačuva pređašnje stanje bez sprovođenja radikalnih promena", dodao je on.
Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji, rekao je Rojtersu da je svakako potrebno da prođu meseci pre nego što se mobilizacija odrazi na borbenu snagu Rusije.
Ruska zima
Dva ruska izvora upućena u način razmišljanja u Kremlju rekla su agenciji ranije da se Putin nada da će vrtoglavi skok cena energenata i moguće nestašice ove zime ubediti Evropu da primora Ukrajinu na primirje - pod ruskim uslovima.
Međutim, pojedine evropske diplomate veruju da su nedavni uspesi Ukrajine na bojnom polju podrili napore pojedinih Evropljana da primoraju Kijev na ustupke, dok deluje da su države poput Nemačke proteklih nedelja zauzele oštriji stav prema Moskvi i postale odlučnije da prebrode probleme sa energentima tokom zime.
Evropska unija je zabranila uvoz ruskog uglja i odobrila delimičnu zabranu na uvoz ruske sirove nafte.
Rusija je zauzvrat žestoko smanjila izvoz gasa Evropi i jasno stavila do znanja da bi mogla da zabrani sav energetski izvoz, što je adut koji Putin još nije iskoristio.
Razorniji raketni napadi
Nakon neuspeha na severozapadu Ukrajine, Rusija je gađala raketama ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu. To je izavalo privremeni nestanak struje u Harkovskoj, Poltavskoj i Sumskoj oblasti. Bile su pogođene i zalihe vode i mobilne mreže.
Taj potez su pozdravili neki ruski nacionalisti koji bi želeli da Moskva upotrebi krstareće rakete da trajnije onesposobi ukrajinsku infrastrukturu. Taj potez bi, navodi Rojters, sigurno izazvao međunarodnu osudu.
Nacionalisti takođe dugo pozivaju Moskvu da napadne ono što nazivaju centrima za "donošenje odluka" u Kijevu i drugde, što bi bilo teško postići bez velike kolateralne štete, ocenjuje Rojters.
Nanošenje štete preko sporazuma o žitu
Putin se žalio da je sporazum postignut uz posredovanje UN i Turske koji Ukrajini omogućava da izvozi žito i druge prehrembene proizvode preko Crnog mora, nefer prema siromašnim zemljama i Rusiji.
Ruski lider bi ove nedelje trebalo da razgovara sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom o izmenama tog sporazuma, koji ukrajinskom budžetu donosi preko potrebne prihode.
Ako Putin želi da odmah nanese štetu Ukrajini, on bi mogao da suspenduje ili poništi sporazum, ili da odbije da ga obnovi kada istekne u novembru. Zapad i siromašnije zemlje u Africi i na Bliskom istoku bi ga optužile za pogoršanje globalnih nestašica hrane. On bi optužio Ukrajinu.
Mirovni sporazum
Kremlj poručuje da će diktirati Kijevu uslove bilo kakvog mirovnog sporazuma kada dođe vreme, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da će upotrebiti silu da oslobodi svoju zemlju.
Zelenski je rekao da to uključuje Krim, koji je Rusija pripojila 2014. Moskva je više puta saopštila da je status Krima rešen zauvek.
Ustupanje osvojene teritorije u istočnoj Ukrajini u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici ili Luganskoj Narodnoj Republici koje podržava Rusija takođe izgleda politički nemoguće za Moskvu jer ih je formalno priznala.
Potpuno "oslobađanje" ovih samoproglašenih država od ukrajinskih snaga bio je jedan od glavnih razloga navedenih za "specijalnu vojnu operaciju".
Vraćanje osvojenih teritorija na jugu Ukrajine gde Rusija delimično kontroliše tri oblasti takođe bi bilo teško "prodati" domaćoj javnosti, navodi se u Rojtersovoj analizi.
Južna Hersonska oblast se nalazi iznad Krima i tu je smešten kanal iz kog crnomorsko poluostrvo dobija većinu vode. Zajedno sa susednom Zaporoškom oblasti, Herson takođe obezbeđuje Rusiji kopneni koridor preko kojeg može da snabdeva Krim, što je Moskva istakla kao glavnu nagradu.
Nuklearni potez
Zvaničnici ruske vlade odbacuju zapadne navode da će Moskva uopotrebiti taktično nuklearno oružje u Ukrajini, ali to, kako piše Rojters, i dalje brine neke na Zapadu.
Osim masovnih žrtava, takav potez bio mogao da izazove opasnu eskalaciju događaja i formalno uvuče zapadne zemlje u direktni rat sa Rusijom.
Nuklearna doktrina Rusije dozvoljava upotrebu nuklearnog oružja u slučaju da ono - ili druge vrste oružja za masovno uništenje - bude upotrebljeno protiv nje, ili ako se ruska država suoči sa egzistencijalnom pretnjom od konvencionalnog oružja.
U kvazi-autobiografiji 2000, Putin se prisetio kako je tokom odrastanja u trošnoj stambenoj zgradi u tadašnjem Lenjingradu jednog pacova saterao u ćošak štapom i bio iznenađen kada se životinja bacila na njega i preokrenula situaciju.
Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji, upozorio je da bi se Putin sateran u ćošak mogao odlučiti za nuklearnu opciju ako se suoči sa ponižavajućim porazom bez izlazne strategije.
"Ako Rusija bude suočena sa izborom da vodi unapred izgubljeni rat i sa padom Putina sa jedne strane, i sa nekom vrstom nuklearne opcije sa druge, ne bih se zakleo da ne bi izabrala ovo drugo," rekao je Brenton.
Američki general u penziji Ben Hodžis, bivši komandant američkih vojnih snaga u Evropi, saglasan je da to jeste rizik, ali smatra da je to malo verovatno.
"Time ne bi postigli ništa na bojnom polju, bilo bi nemoguće za SAD da ostanu po strani i da ne odgovore, a ne mislim da Putin ili njegovi najbliži savjetnici imaju samoubilačke sklonosti", rekao je Hodžis.
Na početku rata odbio mirovni sporazum
U potezu koji ukazuje na to da je Putin imao šire ciljeve kada je naredio invaziju na Ukrajinu 24. februara, on je odbio privremeni sporazum sa Kijevom na početku rata, rekle su Rojtersu tri osobe bliske ruskom rukovodstvu.
One su rekle da bi sporazum zadovoljio zahtev Rusije da Ukrajina ostane van NATO-a. Kremlj je saopštio da Rojtersov izveštaj "nema apsolutno nikakve veze sa stvarnošću". Takođe su naveli da ambicije Ukrajine da se pridruži NATO i dalje predstavljaju pretnju za Rusiju.
Kurir.rs/Rojters
NE PROPUSTITE
