Smrt britanske kraljice Elizabete II. u karipskim zemljama, pored izraza žalosti, pokrenula je i najave referenduma za otcepljenje od britanske monarhije. Bivše kolonije takođe traže izvinjenje i reparacije za period ropstva.
Tada je princ Čarls u ime kraljice prisustvovao samitu Britanskog Komonvelta nacija u Ruandi u junu ove godine, gde je izrazio
U to vreme, princ Čarls je u ime kraljice prisustvovao samitu Britanske zajednice nacija u Ruandi u junu ove godine, gde je izrazio svoju „ličnu tugu” zbog patnje robova. Karipske zemlje se nadaju da će britanska monarhija pod njegovim vođstvom uspeti da se pokaje zbog porobljavanja Afrikanaca.
Elizabeta II. tokom svoje 70-godišnje vladavine, nije bila samo kraljica Ujedinjenog Kraljevstva. Ulogu britanskog monarha kao šefa države trenutno priznaje još 14 zemalja: Australija, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Tuvalu, Solomonska ostrva, Sveti Vinsent i Grenadini i Antigva i Barbuda.
Bivše britanske kolonije na Karibima, kao i drugde posle monarhije, proglasile su period žalosti za kraljicom. Na Jamajci je između 8. i 19. septembra proglašen period žalosti, u Belizeu su zastave spuštene na pola koplja, a na Antigvi i Barbudi su se čuli pozivi da se dan kraljičine sahrane, 19. septembar, proglasi državnim praznikom.
Antigva i Barbuda najavila referendum
Istovremeno, neke zemlje su takođe izrazile nameru da ukinu monarhije i postanu republike. Na Antigvi i Barbudi, ostrvu sa manje od 100.000 stanovnika, Čarls III je imenovan za novog kralja dva dana nakon kraljičine smrti. Zemlja je stekla nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 1981. godine, ali je i dalje deo Britanske monarhije.
Istog dana premijer Gaston Braun najavio je da će referendum o otcjepljenju od monarhije biti održan u naredne tri godine, prenosi Al Džazira. Braun je najavio da je to „poslednji korak da se zaokruži krug nezavisnosti kako bi se osiguralo da smo zaista suverena zemlja“, ali je naglasio da referendum „nije čin mržnje“.
Niti bi to uključivalo povlačenje iz Britanske zajednice nacija, koja još uvek uključuje 56 zemalja, uglavnom bivših britanskih kolonija.
Na Jamajci više od polovine stanovništva podržava republiku
Na Jamajci je želja za otcepljenjem od britanske krune izražena u martu ove godine, kada je premijer Endru Holnes direktno obavestio princa Vilijama i njegovu suprugu Kejt, koji su po smrti kraljice postali princ i princeza od Velsa, nameru, prenosi CBS Nevs. Istraživanja javnog mnjenja u avgustu su pokazala da 56 odsto Jamajčana podržava uspostavljanje republike.
Republikanski talas na Karibima je mnogo jači nego u ostatku monarhije. Australija i Novi Zeland su takođe najavili referendum o republici, ali nakon smrti kraljice Elizabete, australijski premijer Entoni Albanez rekao je da „nije pravo vreme“ za tu temu, a premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern rekla je da će referendum „će verovatno se dogodilo tokom njenog života".
Barbados je u ponoć postao najmlađa republika na svetu
Prošle godine, među karipskim zemljama, Barbados je postao najmlađa republika na svetu. Proteklih decenija, bivše britanske kolonije Trinidad i Tobago, Dominika i Gvajana takođe su postale republike.
Osim Antigve i Barbude i Jamajke, otcepljenje od britanske monarhije planirano je i u Belizeu.
Kako navodi britanski Indipendent, razlog za sve glasnije secesionističke tendencije tokom promene na čelu monarhije može se tražiti i u činjenici da su karipski lideri uspostavili konsenzus da sačekaju njenu smrt sa planovima za prelazak u republiku iz poštovanje njene dugogodišnje vladavine.
Prošle godine su kraljevsku porodicu dočekali demonstranti U međuvremenu, karipske zemlje već dugo traže izvinjenje i reparacije za period ropstva. Tokom nesrećne posete Jamajci, Belizeu i Bahamima prošle godine, princ Vilijam i njegova supruga Kejt dočekani su masovnim protestima, gde su stanovnici skrenuli pažnju na ulogu britanske monarhije u trgovini robljem.
Zahtev za izvinjenjem za eru ropstva takođe je deo zvanične politike Karipske zajednice (Caricom), koja takođe zahteva reparacije za ulogu evropskih zemalja u istoriji ropstva.
Poseta princa Vilijama i njegove supruge Kejt na Karibima prošle godine bila je prilično nesrećna. Fotografija na kojoj je vojvotkinja nosila haljinu izazvala je ogromno negodovanje.
Evropske zemlje počele su da kolonizuju karipska ostrva već u 15. veku, kada je Kristifor Kolumbo „otkrio” Ameriku 1492. godine. Kolumbovi konkvistadori su zauzeli i većinu karipskih ostrva i tako ih pripojili Španiji, koja je do kraja 16. veka imala gotovo potpunu kontrolu nad Karibima.
U 17. veku, Francuska i Engleska su takođe postale kolonijalne sile na tom području (čak i pre stvaranja Velike Britanije) – potonja je anektirala Sent Kits 1624, Barbados i Monserat i Antigvu 1627, i Nevis 1628. Na „britanske Karibe” dovedeno je 2,6 miliona robova.
Engleski kolonizatori su u početku želeli da uzgajaju duvan na okupiranim područjima, ali se pokazalo da je šećerna trska pogodnija.
Evropski narodi su koristili robove iz Afrike da rade na ogromnim plantažama. Oko pet miliona Afrikanaca je prevezeno na Karibe. Skoro polovina njih ili 2,3 miliona doneto je na „britanske Karibe”, smatra Dejvid Lambert, profesor karipskih studija na Univerzitetu Vorvik.
Britanske kolonije su ukinule ropstvo posle 1830
Masovna imigracija robova promenila je demografiju karipskih ostrva, pošto su Afrikanci i njihovi potomci postali većina. Prve pobune su se desile u 18. veku, ali je samo na Haitiju revolucija robova bila uspešna. Završeno je proglašenjem nezavisnosti 1804. godine.
U britanskim kolonijama, sistem ropstva je propao 1830-ih. Između 1834. i 1838. na većini britanskih teritorija na Karibima proglašen je prelazni period „šegrtovanja“, u kojem je porobljeni radnici trebalo da postanu slobodni, ali daleko od toga da postanu jednaki bogatim zemljoposednicima, piše Lambert.
Nakon ukidanja ropstva, britanska vlada isplatila je odštetu robovlasnicima
Kada se sistem ropstva na Karibima urušio, britanska vlada je takođe platila odštetu – ne robovima, već njihovim vlasnicima. Britanska vlada je platila oko 3.000 robovlasničkim porodicama što je tada iznosilo 20 miliona funti za "gubitak imovine".
20 miliona funti u to vreme danas bi vredelo 1,65 milijardi funti (1,88 milijardi evra). Britanska vlada nije vratila deo novca koji je tada pozajmila za plaćanje kompenzacije do 2015. godine, preneo je Tajm.
Jamajka najavljuje odštetni zahtev
U karipskim zemljama, 200 godina nakon zvaničnog okončanja ropstva, sve su češći pozivi Ujedinjenom Kraljevstvu da isplati reparacije potomcima robova.
Vlada Jamajke je prošle godine saopštila da će od Londona tražiti odštetu za porobljavanje 600.000 Afrikanaca koji su radili na plantažama šećerne trske i banana na Jamajci.
Može li Čarls III „učiti iz istorije“ i promeniti stav monarhije?
U mnogim karipskim zemljama su umereni optimisti da će novi kralj Karlo III. bio u stanju da promeni dosadašnji stav monarhije, koja decenijama nije uspevala da se izvini za zlodela, a kamoli da započne razgovore o reparacijama.
„Kako se uloga monarhije menja, očekujemo da bi ovo mogla biti prilika da se unapredi debata o reparacijama za naš region“, rekao je Rojtersu Niambi Hol-Kempbel, koji predsedava Nacionalnim komitetom za reparacije Bahama.
„Očekujemo da će Čarls III u svojoj novoj ulozi kralja poslušati pozive na reparativnu pravdu“, takođe je pozvao Nacionalni komitet Bahama u saopštenju povodom smrti kraljice.
Čak se i na Jamajci nadaju da će Čarls III. donosi promene u odnosima. Jamajčanska aktivistkinja za reparacije Rosalea Hamilton rekla je da Karlovi komentari o njegovoj ličnoj tuzi zbog ropstva pružaju „neku nadu da će on učiti iz istorije, razumeti bolan uticaj koji su mnoge nacije pretrpele do danas“ i da se pozabavi potrebom za odštetom, navodi Rojters.
Ropstvo je "zverstvo i nepravda", ali još uvek nema izgovora Novi kralj Karlo III. 2018. godine, čak i kao princ Čarls, posetio je Ganu, odakle su evropski narodi slali milione afričkih robova preko Atlantika. Tada je umešanost Britanije u trgovinu robljem nazvao „šokantnim zverstvom“.
U junu ove godine u ime kraljeva Čarls je prisustvovao samitu Britanske zajednice nacija u Ruandi, gde je izrazio "ličnu tugu" zbog patnje robova.
"Da bismo oslobodili snagu naše zajedničke budućnosti, moramo da priznamo i nepravde koje su oblikovale našu prošlost. Mnoge od ovih nepravdi pripadaju ranijoj eri sa drugačijim i na neki način nižim vrednostima", rekao je on u Kigaliju, gde je došao. najbliže izvinjenju.za period ropstva, ali ga ipak nije izgovorio.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
