Vsevolodu je trebalo četiri dana da se vozi od Moskve do južne granice Rusije sa Gruzijom. U jednom trenutku je morao da napusti auto i nastavi peške.
U utorak je konačno završio svoje putovanje od 1700 km i prešao granicu kako bi izbegao poziv da se bori u ratu Rusije u Ukrajini.
„Sa 26 godina, ne želim da me nose kući u pocinkovanom [kovčegu] ili da uprljam ruke nečijom krvlju zbog rata jedne osobe koja želi da izgradi carstvo“, rekao je za Asošijeted pres, tražeći da se njegovo prezime ne koristi jer se plašio odmazde Rusije.
Bio je jedan od više od 194.000 ruskih državljana koji su pobegli u susednu Gruziju, Kazahstan i Finsku — najčešće automobilom, biciklom ili peške — u nedelju od kada je predsednik Vladimir Putin najavio delimičnu mobilizaciju rezervista, prenosi LA Times.
Masovni egzodus muškaraca — sami ili sa njihovim porodicama ili prijateljima — počeo je 21. septembra, ubrzo nakon Putinovog obraćanja naciji, i nastavio se cele ove nedelje. Rano su pokupili avionske karte, koje su skočile u ceni na nekoliko avio-kompanija koje još uvek lete iz Rusije. Ali ostali su morali da dopune automobile i pridruže se dugim redovima koji su se vijugali putevima prema granicama.
Prema onlajn servisu Jandeks Maps, gužva koja vodi ka Verhnom Larsu, graničnom prelazu u Gruziji iz regiona Severne Osetije , protezala se u utorak na više od 15 km. Društvene mreže pokazale su stotine pešaka u redu na kontrolnom punktu nakon što su ruski graničari ublažili propise i dozvolili ljudima da prelaze pešice.
Slično dugi redovi prijavljeni su na nekim prelazima u Kazahstanu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije saopštilo je da je više od 53.000 Rusa ušlo u zemlju od prošle nedelje, dok su zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kazahstanu rekli da je 98.000 prešlo u tu zemlju. Agencija Finske granične straže saopštila je da ih je u istom periodu stiglo preko 43.000. U medijskim izveštajima se takođe navodi da je dodatnih 3.000 Rusa ušlo u Mongoliju, koja takođe deli granicu sa tom zemljom.
Ruske vlasti su nastojale da zaustave tok, zabranjujući nekim muškarcima da odu i pozivajući se na zakone o mobilizaciji. Činilo se da ta praksa nije rasprostranjena, ali su i dalje postojale glasine da bi Moskva uskoro mogla zatvoriti granice za sve muškarce u godinama za borbu.
Policija u Severnoj Osetiji saopštila je da će na prelazu Verhnji Lars biti uspostavljena privremena kancelarija za regrutaciju, a lokalni zvaničnici su potvrdili državnoj novinskoj agenciji Tass da se ruskim muškarcima uručuju pozivi na prelazima u Gruziju.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da će biti pozvano samo oko 300.000 ljudi sa prethodnom borbenom ili drugom vojnom službom, ali su se pojavili izveštaji iz različitih ruskih regiona da su regruti sakupljali ljude izvan tog opisa. To je podstaklo strah od mnogo šireg poziva, slanja gomile muškaraca svih uzrasta i porekla na aerodrome i granične prelaze.
„Postoji rizik da će objaviti potpunu mobilizaciju“, kaže stanovnik Sankt Peterburga koji je u utorak stigao u Kazahstan. Čovek, koji je odbio da kaže svoje ime jer se plašio za svoju bezbednost, rekao je da je proveo tri dana vozeći se od svoje kuće do Orala u severozapadnom Kazahstanu blizu granice.
On je rekao da su se Putinove mobilizacione primedbe razlikovale od onoga što je naveo njegov dekret, ostavljajući prostor za šire tumačenje, dodajući: „Ljudi se brinu da će pre ili kasnije biti objavljena potpuna mobilizacija i da niko neće moći da pređe granice.
Kazahstan i Gruzija, obe bivše sovjetske republike koje nude bezvizni ulazak za ruske državljane, činilo se da su najpopularnije destinacije za one koji putuju kopnom da pobegnu od poziva. Finskoj i Norveškoj su potrebne vize.
Gruzija, čija je podrška Ukrajini vidljiva po žuto-plavim zastavama koje krase zgrade, kao i po grafitima protiv Putina i Rusije, donekle je zabrinuta zbog priliva Rusa, posebno nakon što je zemlja vodila kratak rat sa Moskvom 2008. godine.
Opozicioni političari su zahtevali od vlade da preduzme drastične mere protiv pristiglih Rusa, od uvođenja viza do njihove potpune zabrane. Takva akcija još nije preduzeta.
Kazahstan se čini prijatnijim. Od početka rata, centralnoazijska nacija od 19 miliona ljudi zauzela je kurs koji je sve nezavisniji od svog saveznika Rusije, posebno u pogledu rata u Ukrajini.
Objavljujući broj Rusa koji prelaze granicu, kazahstanski ministar unutrašnjih poslova Marat Ahmetžanov rekao je da vlasti neće poslati kući one koji izbegavaju poziv osim ako se ne nalaze na međunarodnoj poternici zbog krivičnih prijava.
Predsednik Kasim-Žomart Tokajev naredio je svojoj vladi da pomogne Rusima da uđu u njegovu zemlju „zbog trenutne beznadežne situacije“.
„Moramo voditi računa o njima i osigurati njihovu sigurnost. To je političko i humanitarno pitanje. Zadužio sam vladu da preduzme neophodne mere“, rekao je Tokajev i dodao da će Kazahstan razgovarati sa Rusijom o ovoj situaciji.
U Uralsku su volonteri pomogli tome e ulazak u grad na zapadu Kazahstana sa 236.000 stanovnika. Neki od njih su za AP rekli da služe besplatne tople obroke i pomažu pristiglim da pronađu smeštaj, koji se brzo popunjavao. Oni koji ne mogu da pronađu stanove ili hotelske sobe mogli bi da provedu noć u teretanama, rekao je jedan volonter.
Dilara Mukhambetova, direktorka pozorišta Cinema Park, čak je rekla da Rusi koji pristižu mogu da spavaju u njenom objektu nakon što se provozala gradom i videla mnogo ljudi koji su izgledali izgubljeno.
„Oslobodili smo jednu salu, organizovali čaj, a volonteri su doneli tople obroke“, rekla je Muhambetova, preneli su lokalni mediji. „Napunili smo četiri auditorijuma, [u kojima je bilo smešteno] oko 200 ljudi ukupno.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
