Inuiti sa Grenlanda traže odgovore od Danske oko skandala vezanog za podmuklu kontrolu rađanja 1960ih i 1970h koja je sprovedena kako bi se zaustavila tadašnja demografska eksplozija u toj bivšoj danskoj koloniji.
Naime, Danska i Grenland zvanično su se dogovorili da će se pokrenuti dvogodišnja istraga oko kontracepcije koju su danski lekari sprovodili 1960ih i 1970ih kada su hiljadama Eskimki ugrađivali spiralu (intrauterini uložak) u maternicu kako bi se sprečila trudnoća.
Među onima kojima je sedamdesetih ugrađena spirala bila je i Naja Libert koja je tada imala samo 13 godina. Lekar joj je rekao da ode u lokalnu bolnicu kako bi joj ugradili spiralu nakon rutinskog školskog pregleda.
"Nisam zapravo znala što je to jer mi nikad niko nije objasnio niti dobio moje dopuštenje za taj zahvat", kaže Naja, koja je u to vreme živela u Manitsoku, gradiću na zapadnoj obali Grenlanda.
"Bojala sam se. Nisam mogla reći roditeljima. Bila sam devica. Nikada nisam čak ni poljubila nekog dečaka", objašnjava Naja.
"Sećam se lekara u belom mantilu, a možda je tu bila i medicinska sestra. Videla sam sto sa gomilom metala gde je trebalo raširiti noge. Bilo je jako zastrašujuće. Oprema koju su lekari koristili bila je velika za moje dečje telo. Bilo je kao da me bodu noževi...", kaže Naja.
Dodaje da lekari nisu tražili ni dozvolu od roditelja kao i da su njene drugarice iz razreda poslate u bolnicu ali da se o tome nije pričalo jer je bilo "previše šokantno".
Osnovala je Fejsbuk grupu kako bi omogućila ženama da podele zajednička iskustva i pomognu jedna drugoj da se nose sa traumom. Grupi se pridružilo više od 70 žena.
Kampanja spirale
Nedavni podcast, Spiralkampagnen ("kampanja spirale"), objavio je zapise koji pokazuju da je i do 4500 žena i devojaka, otprilike polovina svih žena fertilne dobi, imalo implantiranu spiralu na Grenlandu između 1966. i 1970.
Ti postupci su se nastavili do sredine 1970ih. Među onima kod kojih je sproveden postupak bile su i devojčice od 12 godina, a nekoliko ih je javno izjavilo da nisu bile dobro informisane. Neke žene koje ne mogu da imaju decu veruju da je za to kriva spirala.
Arnangak Pulsen dobila je spiralu kad je imala 16 godina, ne na Grenlandu, već u Danskoj. Studirala je i živela u internatu za grenlandsku decu na ostrvu Bornholmu 1974. godine.
"Nisu me ništa pitali pre zahvata, a ja nisam imala pojma o čemu se radi, niti šta je spirala", ispričala je ona.
Bilo je malo saznanja o programu kontrole rađanja na Grenlandu ili u Danskoj, a izveštaji su izazvali šok i ogorčenje.
Sada će posebna komisija ispitati praksu prevencije trudnoće koju su sprovodile danske zdravstvene vlasti između 1960. i 1991. godine, kako na Grenlandu tako i u školama u Danskoj sa grenlandskim učenicima.
Naime, grenlandska vlada preuzela je kontrolu nad zdravstvenom politikom iz Kopenhagena tek 1992.
Danski ministar zdravlja Magnus Heunike, rekao je da će istraga rasvetliti odluke koje su dovele do te prakse i kako je ona sprovedena. Kaže da je upoznao nekoliko pogođenih žena, dodajući da je bol, fizička i emocionalna, koju su doživele i danas prisutna.
Grenland je prešao iz kolonije u dansku grofoviju 1953. Opsežni planovi modernizacije uveli su bolju zdravstvenu zaštitu i životne uslove.
"Očekivano trajanje života i stope preživljavanja novorođenčadi su se poboljšale. No, ti su uspesi doneli i druge izazove", kaže Soren Rud, istoričar sa Univerziteta u Kopenhagenu. Mala populacija Grenlanda naglo je porasla, a do 1970. gotovo se udvostručila. Rud veruje da je razlog za uvođenje spirala bio delimično finansijski a delom rezultat kolonijalnih stavova.
"Postojao je jasan interes da se ograniči rast stanovništva", kaže Rud.
Visok udeo mladih samohranih majki bio je još jedan problem koji je podstakao inicijative za planiranje porodice. Lekari su pisali o inicijativi za ugradnju spirale, smatrajući je uspešnom, a podaci pokazuju da se natalitet prepolovio u samo nekoliko godina.
Brojne komplikacije
Katrine Jakobsen iz Nuuka kaže da je imala samo 12 godina kada joj je ugrađena spirala. Seća se da ju je 1974. devojka njenog rođaka odvela do lekara. Imala je spiralu gotovo dve decenije, trpela bolove i imala niz komplikacija. Tek u kasnim 30im spirala joj je odstranjena.
"To je imalo veliki uticaj na moj život. Nikad nisam imala dece. Nikad nikome to nisam rekla" kaže Jakobsen.
Današnje spirale su male, imaju T oblik, ali ranije verzije iz 1960ih bile su u obliku slova S i mnogo veće.
"U maternici žene koja nikad nije bila trudna, to bi izazvalo više krvarenja, više boli, veći rizik od infekcije", kaže dr. Aviaja Sigstad, ginekološkinja u bolnici Kraljica Ingrid u Nuuku.
Tokom 1990ih i 2000ih, ona i njene kolege naišli su na pacijentkinje koje su pokušavale da zatrudne a nisu ni znale da imaju spiralu.
"U nekoliko slučajeva smo uspeli da utvrdimo vreme kad je stavljena spirala ženama koje su imale pobačaj. Verovatno im je bila stavljena nakon pobačaja, a da im to nije rečeno", dodaje Sigstad.
Prema Grenlandskom veću za ljudska prava, prekršene su konvencije o porodičnom životu i privatnosti.
"Moramo pokrenuti istragu kako bismo znali da li je to zapravo bio genocid", kaže predsedavajući veća Kiviok Loevstrom, dodajući: "Ne želimo polovični izveštaj".
Ministarka zdravlja Grenlanda, Mimi Karlsen, rekla je da je uključivanje Grenlanda u istragu "nužno kako bi se došlo do srži " onoga što se dogodilo.
Kurir.rs/Jutarnji list/BBC
NE PROPUSTITE
