ŠTA JE PRLJAVA BOMBA: Na poseban način SEJE STRAH I PANIKU! Evo zašto može da bude ubitačnija od prave nuklearne eksplozije

U nedelju popodne 23. oktobra svet je obišla vest da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu razgovarao telefonom sa američkim, britanskim i turskim kolegom na temu da Ukrajina planira negde na svojoj teritoriji da aktivira "prljavu nuklearnu bombu" i da za to optuži Rusiju.

Priča se i dalje nastavlja i stiče se utisak da svi strepe, da li će se aktivirati "prljava nuklearna bomba".

Priča o dirty bombs počela je još 1998 kad je saopšteno da lider Al Kaide Osama Bin Laden planira da upotrebi prljavu bombu protiv američkih ciljeva. Saga je nastavljena i 2001, već 2002. na listu je uvrešten Sadam Husein, da i on planira, a posle invazije i okupacije Iraka ta priča je nestala. Ova sa Bin Ladenom i prljavom bombom egzistirala je do 2008, ali je bila sve bleđa i bleđa, da bi zamrla potpuno posle sloma Islamske države u Siriji i Iraku 2017.

Bezbednosni analitičari su prljavu bombu uvrstili u oružje za masovno uništavanje, gde bi teroristi iskoristili nukelarnu energiju za nečasne namere, sa čime su uticali da u javnosti diskredituju ovaj oblik pridobijanja struje, koji je posebno bio narušen posle tragedije u Černobilju 1986.

Neko bi postavio pitanje, pa šta je prljava bomba?

Do sad smo čuli razna objašnjenja.

Jednostavnim rečnikom "prljava bomba" je eksplozivno telo sastavljeno od radioaktivnog materijala i konvencionalnog eksploziva. Ovde treba naglasiti da se u konstruisanju prljave bombe ne koriste radiokativni materijali koji se koriste kod nuklearnog oružja za nastanak nuklearne eksplozije, već radioaktivni materijali koji su lako dostupni i nalaze se u širokoj upotrebi u industriji, medicini i naučnim istraživanjima na primer: cezij 137, kobalt 60, iridiji 192, strociji 90.

Kada se pogleda sastav i posledice eksplozije "prljave nuklearne bombe", ona nije pravo nuklearno oružje kao što se tvrdi nego pre svega bi ga mogli da svrstamo u radiološko. Glavna namena ovog oružja je da se upotrebom komercijalnog eksploziva raširi radioaktivni materijal u okolinu i u nasljenjim mestima prozrokuje radioaktivnu kontaminaciju.

Posledice upotrebe prljave bombe je jako teško precizno odrediti, ali naučnici tvrde da bi uticaj na stanovništvo na mestu aktiviranja "prljave bombe" bio zavisna od nekoliko faktora: pre svega od količine upotrebljenog radioaktivnog materijala i materijala koji je upotrebljen. To pre svega zavisi od količine raspada radioaktivnog materijala u jednoj skeundi, jačine zračenja i uticaja na čovekovu životnu sredinu.

Prljava bomba nije oružje za fizičko nasilje, koje bi imalo veliki broj žrtava kao kada bi se upotrebilo kao pravo nuklearno oružje.

Prljava bomba bi se više mogla označiti kao psihološko oružje, čije posledice osim neposredno stradalih na mestu same eksplozije ili ranjenih i zaraženih radioaktivnim zračenjem je strah od širenja radijacije i ekonomski kolaps koji bi usledio, talasom izbeglica iz ugroženih područja i stvaranjem opšte nestabilnosti u gradovima koji imaju ogromnu populaciju, kao i dugotrajnom kontaminacijom određenih zona pa i celih država.

Kurir.rs / A.Mlakar