U aparatu moći Kremlja postaje sve napetije. O tome svedoče interne informacije do kojih su došli novinari nemačke televizije ARD i Deutsche Welle-a tokom razgovora sa ženom koja je radila za rusku tajnu službu FSB.
Marija Dmitrijeva je uspela pobeći iz Rusije - preko severne Afrike do tranzitne zone na aerodromu u Parizu, gde je podnela zahtev za politički azil. Ona kaže da ne može više podneti ono što se dešava u njenoj domovini: "Želim da se stradanje okonča. Ne želim više da ljudi umiru u Ukrajini, ne želim da umiru Rusi."
Ova 31-godišnjakinja je lekarka i kaže da je od 2016. godine radila za tri ruske bezbednosne agencije - nedavno i za tajnu službu FSB. Ali rat u Ukrajini ju je, kako kaže, naterao da raskine svoje veze sa državom. Ona se sa novinarskim ekipama DW-a i političkog magazina prvog programa nemačke televizije ARD, „Kontraste“, razgovarala na obali Sredozemnog mora u južnoj Francuskoj.
Dmitrijeva nije ni pristalica opozicije niti je liberal. I sama je donedavno bila deo Putinovog sistema, radila je za Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i tajnu službu FSB. Ovde u Francuskoj ona sada prvi put javno govori o tome.
Mnogi rat smatraju izgubljenim
Mnogi u FSB-u smatraju da je rat izgubljen, kaže ona. Kao lekarka je, ističe, više puta tretirala nezadovoljne službenike koji su hteli napustiti službu:
„Govorili su da su umorni, ali iz FSB-a se ne odlazi tek tako. To je veoma cenjeno radno mjesto do koga je jako teško doći. A ako troje mladih zaposlenih u roku od mesec dana napuste službu, to se tumači kao da se oni ne slažu sa sistemom." Dmitrijeva smatra da zvaničnici tajne službe strahuju od toga da će jednog dana morati odgovarati za zločine počinjene u ruskom agresorskom ratu.
Iako se njene izjave nezavisno ne mogu proveriti, politikolog i stručnjak za Rusiju Gerhard Mangott sa Univerziteta u Inzbruku smatra procenu Dmitrijeve u osnovi uverljivom: „Saznao sam iz svojih izvora da u rukovodstvu FSB-a postoje pitanja koliko su spremni platiti za pobedu u Ukrajini. I da se povećava broj onih koji se brinu bi li Rusija mogla izgubiti ovaj rat."
„Vetar promena" u tajnoj službi
Vladimir Osečkin ima sličnu predstavu o tome. Ruski aktivista za ljudska prava i osnivač gulagu.net, nevladine organizacije koja razotkriva zlostavljanja u ruskim zatvorima, ima dobre kontakte s kritički raspoloženim zaposlenicima tajne službe. Pod motom "vetar promena", on je od početka rata u Ukrajini objavio brojne izveštaje agenata ruske tajne službe, za koje, prema podacima magazina Kontraste, zapadne službe veruju da su autentični.
"Sudeći prema izvorima iz tamošnjeg sistema, mnogi smatraju da ono što je Putin započeo 24. veljače vodi u ponor, u katastrofu, da je to najveća Putinova greška kao političara i šefa države", kaže Osečkin, koji takođe živi u Francuskoj, u intervjuu za Kontraste.
„Mnogi to vide čak i kao izdaju. Zato što je tokom 20 godina čitav sistem bezbednosnihslužbi pomagao Putinu da ostane na vlasti." Sada se boje da će Putin ugroziti njihovu budućnost i sigurnost.
Francuske vlasti su zabrinute za Osečkinovu sigurnost - on ima 24-časovnu zaštitu. U intervjuu kaže da je prije samo nekoliko nedelja došlo do pokušaj napada na njega. Nedavno se saznalo da je protiv njega u Rusiji pokrenuta istraga zbog navodnog širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci.
Putinov „besni pas" Kadirov
Osečkin kaže da je rastuće nezadovoljstvo razlog zašto je Putin unapredio čečenskog lidera Ramzana Kadirova i dodelio mu čin general-pukovnika. Kadirov, kao Putinov „besni pas", se smatra posebno lojalnim i brutalnim. Navodi se da je još veći uticaj stekao i šef privatne plaćeničke vojske Wagner, oligarh Jevgenij Prigožin. To je jedna od Putinovih taktika, smatra Oseckin, kojom se želi zaštititi od pokušaja državnog udara: "Putin se toga boji, zbog čega stvara veliki broj različitih sektora i jedinica koje se mogu okrenuti jedni protiv drugih."
Strategija koju Mangott takođe prepoznaje: „Putin je neko ko oko sebe voli imati mnogo aktera koji su međusobno sukobljeni i koji se međusobno takmiče", kaže politikolog. „To mu dozvoljava da donese odluku kada je za nešto pravo vreme, presudu, da bude poslednji posrednik i donosilac odluka."
Kurir.rs/DW/ARD
NE PROPUSTITE
