Rusija je odlučila da nastavi učešće u „žitnom dogovoru“, uprkos tome što je morski koridor iz Odese ranije korišćen za uklanjanje eksploziva i teroristički napad na Krimski most, kao i napad na bazu Crnomorske flote u Sevastopolju.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da veruje u garancije Ukrajine da se to neće ponoviti u budućnosti, a prethodno je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da su Ruska Federacija i Turska uspele da se dogovore o nastavku sporazuma.
- Zahvaljujući učešću UN, kao i pomoći Turske, od Ukrajine je bilo moguće dobiti potrebne pismene garancije o nekorišćenju humanitarnog koridora i ukrajinskih luka za neprijateljstva protiv Ruske Federacije... Ruska Federacija smatra da su dobijene garancije trenutno dovoljne i nastavlja sa primenom sporazuma“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Podoljak: Rusija se postiđena vratila inicijativi za žitarice
Savetnik predsednika Ukrajine Mihajlo Podoljak ocenio je danas da je Moskva obnovila učešće u sporazumu o izvozu ukrajinskih žitarica kroz Crno more jer je shvatila da će taj projekat nastaviti da funkcioniše i bez angažovanja Kremlja.
Podoljak je naveo da je odluka Moskve pokazala da ruske "ucene" i "eskalacije pretnji" nisu uspešne kada se suoče sa odlučnim odgovorom, javlja Rojters.
Rusija se postiđena vratila inicijativi za žitarice jer se iznenada pokazalo da će taj koridor funkcionisati i bez učešća Kremlja. To govori da je Rusija uvek inferiorna u odnosu na one koji su jači, znaju kako da prime udarac i čvrsto se zalažu sa svoj stav, poručio je Podoljak.
Povodom toga, ruski portal Polit navigator je razgovarao sa više analitičara, koji uglavnom ne gledaju blagonaklono na ovu odluku.
Moskovski politikolog Pavel Danilin ne može da sakrije svoje čuđenje:
"Sledimo logiku:
1. Kijev je stvorio (stvara) prljavu bombu. 2. Kijev vrši terorističke napade, diže u vazduh mostove i ubija civile. 3. Kijev je izvršio napad na Crnomorsku flotu uz pomoć brodova koji su izašli na more usled dogovora o žitu. 4. Stoga verujemo Kijevu da se žitni sporzum neće koristiti u vojne svrhe.
Briljantno", ironično je prokomentarisao Danilin.
Zamenik Državne dume iz stranke Jedinstvena Rusija Oleg Matvejčev objašnjava potrebu povratka sporazumu:
„Razgovarali smo o tome da se posao sa izvozoom žita može nastaviti samo pod našim uslovima. Odnosno, ako je korist veća od eventualnih mogućih gubitaka. Inače, ovaj dogovor jednostavno nije potreban... To znači da postoje neke strane ovog dogovora o kojima nam se ne govori. Možda su neke garancije stigle iz Turske, koja sada najviše zarađuje na tom poslu. Postoje predmeti tajne diplomatije, ne može se sve saopštiti, jer se može iskoristiti protiv Rusije. Morate da shvatite da nema budala „na vrhu“, a ako nešto uradimo, uradimo to pod povoljnim uslovima za nas“, uveravao je Matvejčev u intervjuu za PolitNavigator.
Kolumnista Jurij Barančik razvija ideju o "lukavom planu":
„Izvedena je veoma suptilna operacija da bi se potencijalno otvorio drugi front protiv režima Zelenskog. Ako Zelenski odluči da se ponovo podigne i „puca“, onda će, prema planu, "sultan" morati da se nosi sa njim. A to znači otvaranje drugog fronta protiv ukrajinskog Rajha“, odiše optimizmom Barančik.
Kapiten 1. ranga rezerve Vasilij Dandikin smatra da je posao obnovljen kako bi se održali odnosi sa Turskom.
„Mislim da je ovo čisto politička odluka, najverovatnije povezana sa pozicijom Turske, sa kojom imamo prilično bliske odnose po mnogim pitanjima. Ovo je u velikoj meri turski projekat, Erdogan ga smatra takvim. Turska pokušava da bude regionalna sila“.
Beloruski politikolog Aleksandar Špakovski objašnjava važnost održavanja odnosa sa Ankarom.
„Značaj Turske za Moskvu je izuzetno porastao tokom protekle godine. Ovo je kritično značajan uvoz, tu je reeksport ruskih energenata, to je prozor u svet".
Na ovaj ili onaj način nastavak dogovora biće shvaćen kao slabost Rusije, predviđa politički analitičar Sergej Markov.
„Erdogan je dao časnu reč, da mu je Zelenski dao časnu reč, čak i u pisanoj formi, da teroristi više neće koristiti žitni koridor za terorističke napade. I iz nekog razloga ne verujem Zelenskom. A ne verujem ni njegovom potpisu. I iz nekog razloga sam tužan. Koliko je još Rusija spremna da dozvoli da bude otvoreno prevarena? Da li je granica dostignuta? U celom svetu, nastavak učešća Rusije u sporazumu o žitu posle terorističkih napada nakon povlačenja iz sporazuma, i nakon obećanja, „časna reč“ Erdogana i Zelenskog se doživljava kao manifestacija ruske slabosti i nespremnosti da se ide u sukob. A to će dovesti do povećanog pritiska na Rusiju".
Sergej Gorbačov, ekspert Instituta zemalja ZND, rezervni kapetan prvog reda, ističe da suzdržanost vlasti izaziva razočaranje i sumnju u narodu.
„Ovo se dešava na način koja ne samo da izaziva nezadovoljstvo, već i malodušnost. Istovremeno, ljudi koji nisu duboko svesni okolnosti, imaju jako nerazumevanje za ono što se dešava. Postoji mišljenje da Rusija uvek čini ustupke, zbog slabosti i odsustva odlučnosti, postoji sumnja da smo naprasno krenuli u specijalnu operaciju.
Oni nam ne govore mnogo, a svako preklapanje informacija izaziva nepoverenje. Takva odluka ne daje pozitivne rezultate.
Drugo, nije jasno ko je potpisao obaveze Ukrajine? Predsednik narkoman ili ko? Nacionalisti udareni u glavu koji pljuju na sve što je prethodno postignuto? Uzimam sebi slobodu da izjavim da je ovo još jedno „Filkinovo pismo“, koje će, siguran sam, biti prekršeno“, rekao je Gorbačov.
Politikolog Špakovski smatra da je vlast veruje da će stanovništvo „zaboraviti“ još jedan neuspeh.
„Vlasti postupaju iz sopstvenih razloga svrsishodnosti, razumno verujući da ljudi imaju kratko pamćenje. Na kraju krajeva, svi su već zaboravili pilota Peškova, ubistvo ambasadora Karlova, razmenu zarobljenih vojnika Azova, itd. Shodno tome, zaboraviće i na „žitni dogovor“.
Sa druge strane, u Kijevu više ne kriju trijumf, i obećavaju da Rusija neće moći da zaboravi sramotu sa žitnim dogovorom.
„Rusija je sebe saterala u ćošak. Ne postoji dobro rešenje za izlazak iz ove situacije. Ako se sporazum ne obnovi, onda će Turska nastaviti da prevozi žito, uprkos Rusiji. Ako se obnovi, svima je jasno da je nastavljen jer Rusija nema snage za blokadu. Rusija više nije pomorska sila u Crnom moru. Rusija nije u stanju da fizički organizuje blokadu. Ratni brodovi ne mogu napustiti Sevastopolj. Ratni brodovi su uništeni u njihovoj bazi.
Dogovor o žitu je veoma koristan za Ukrajinu. Trenutno se naši interesi poklapaju sa Turskom. Ovo se mora iskoristiti. Za budućnost nam je potrebna velika i jaka flota. U suprotnom, druge pomorske sile će nam diktirati svoje uslove. Ovo se ne može dozvoliti.
Pisana garancija Ukrajine da nećemo napasti Rusiju kroz žitni koridor izgleda smešno i poraz za Rusiju. Oni su hteli da zauzmu Kijev za tri dana, a sada traže od nas parče papira da ih ne napadnemo. Moramo u potpunosti da uništimo Crnomorsku flotu Ruske Federacije“, prokomentarisao je Aleksej Gončarenko, poslanik Vrhovne rade.
(Kurir.rs/Polit navigator)
NE PROPUSTITE
