ZA BAJDENA NAJGORE TEK DOLAZI! SVE JE STARIJI, A REJTING U PADU: Ovo je 6 RAZLOGA zašto demokrate nemaju razloga za slavlje

Dok se mnogi glasovi još broje, deluje da protekli američki međuizbori idu naruku demokrata Džoa Bajdena, uprkos svim prognozama koje su favorizovale republikance Donalda Trampa. Ali, već sada se pomaljaju prvi znakovi da najgore po "plave" tek dolazi.

Iako je raspoloženje u plavim redovima skočilo nakon što ih očekivani crveni talas nije preplavio, ne treba previše da se opuštaju. Jer glasovi se još broje u mnogim mestima a njihova većina u Senatu je tanka.

Ove godine na ulogu su bila 35 od 100 mesta u Senatu, a tri države u kojima će rezultati izbora 8. novembra biti presudni su Arizona, Džordžija i Nevada, gde je trenutno veoma tesno. Zbog produženog brojanja glasova, moglo bi da prođe nekoliko dana ili čak nedelja dok se ne bude znao finalni rezultat u nekoliko ključnih trka.

U Arizoni, demokrata Mark Keli vodi sa 51,4 odsto nad 46,4 procenata republikanca Blejka Mastersa, Džordžija će ići u drugi krug izbora u decembru sa demokratom Rafaelom Vornokom koji ima 49,2 odsto spram 48,7 Heršela Vokera, dok u Nevadi sa 49,4 odsto vodi republikanac Adam Laksalt spram 47,6 procenata Ketrin Kortez Masto.

Dok su do juče demokrate predvodile borbu za Senat, sada republikanci imaju 49 mesta spram plavih 48, prema podacima "Njurok tajmsa" i CNN-a. Republikancima je potrebno još dva mesta da povrate kontrolu nad Senatom, nakon što su izgubili u Pensilvaniji.

U Predstavničkom domu, gde je svih 435 mesta bilo na ulogu, demokrate trenutno imaju 191, a republikanci 209 mesta. CNN navodi da republikancima treba sedam mesta da povrate kontrolu nad donjim domom Kongresa i deluje da su na putu da ga osvoje.

Nisu u pitanju samo tesni rezultati. Amerika je partijski duboko podeljena, protekle izbore obeležili su inflacija i kriminal - uključujući političko nasilje - pa će se bilo koja stranka koja ostvari kontrolu u Senatu morati da odgovori na brojne izazove.

2. Promašena tema: O abortusu se neće pričati zauvek

Demokrate su se u kampanji fokusirale na teme poput klimatskih promena i abortusa. Poništavanje odluke koja je garantovala Amerikankama pravo na prekid trudnoće od strane Vrhovnog suda u junu podiglo je prašinu u zemlji, ali to nije bila jedina – a kako su pokazali protekli izbori ni najvažnija – briga američkih glasača.

Ove godine glasači su bili opterećeni teškim pitanjima - od inflacije i prava na abortus, do bezbednosti i kriminala.

Dok su se demokrate osvestile da ne mogu večno igrati na kartu zabrane abortusa, preusmerile su svoju poruku poslednjih nedelja kampanje sa abortusa na ekonomiju, te socijalnu i zdravstveni zaštitu. Neki zvaničnici, poput demokratskog senatora iz Vermonta Bernija Sandersa, čak su upozorili svoje partijske kolege demokrate da se previše oslanjaju na pravo na abortus kao pitanje koje će pokrenuti birače.

3. Loši kandidati i rascep između umerenog i ekstremno-progresivnog krila

Demokrate, u suštini, nemaju jakog kandidata i zaglavili su negde između (poželjno) umerenih i progresivnih trendova. Najbolje možda govori to što su izbore "preživeli" brojni umereni kandidati plavih, poput Abigejl Spenberger u Virdžiniji za Predstavnički dom i Megi Hasan za Senat i Krisa Papasa za donji dom u Nju Hempširu, te Džahane Hejs u Konektikatu, Džareda Goldena u Mejnu, Vili Nikl u Severnoj Karolini i drugih.

Progresivnije demokrate nisu ostvarile savršene rezultate, jer su neki od njihovih preferiranih kandidata izgubili od republikanaca. Kandidat za donji dom Mišel Valedžo izgubila je u Teksasu a demokratska nada za Senat Mandela Barns izgubio je u Viskonsinu.

Iako su osvojli ključne izbore za Senat u Pensilvaniji, njihov kandidat Džon Feterman nije u favorizovanom umerenom delu spektra. Feterman, koji je na predizborima za demokratskog kandidata za Senat 2016. bio jedini iz redova plavih koji je podržao Sandersa, sa njim deli niz progresivnih stavova poput reforme krivičnog sistema, legalizacije marihuane na saveznom nivou, te veće restrikcije na kupovinu oružja. Njegovo zdravstveno stanje je takođe upitno, u maju je pretrpeo moždani udar.

U Kaliforniji, progresivni guverner Gevin Njusom osvojio je reizbor nakon što je preživeo opoziv 2021. On je obećao da će dovršiti svoj drugi mandat, insistirajući da ima "nulti interes" da se kandiduje za predsednika, čak i ako Bajden ne bude tražio još jedan mandat 2024. Međutim, Njusom je takođe posvetio veliki deo svog vremena i deo svojih pozamašnih fondova kampanje za izgradnju nacionalnog imidža, ​​rekavši da želi da postavi primer svojoj partiji agresivne opozicije republikancima.

Uprkos njegovom čestom poricanju predsedničkih ambicija, nacionalni mediji i mnoge ličnosti iz Demokratske stranke pretpostavljaju da on postavlja temelje za kampanju u Beloj kući, bilo 2024. ili 2028.

4. Demokrate kao ekstremna stranka

Top zvaničnici demokrata upozorili su da se njihova partija sve više viđa kao "ekstremna". Centralnolevi tink-tank "Treći put", kojeg podržavaju neka od najvećih imena demokratske politike, oglasio je alarm uoči izbora o njenim duboko ukorenjenim manama.

- Ako demokrate uspeju da se održe u Predstavničkom domu i Senatu, to će biti uprkos partijskom brendu, a ne zbog njega – navedeno je u memorandumu "Trećeg puta" koji je preneo "Aksios".

Uprkos spisku republikanskih kandidata koji su ekstremni po svim standardima, glasači vide demokrate jednako ekstremnima, kao i daleko manje zabrinutima za pitanja koja njih najviše brinu – dodaje se u dokumentu.

Dugogodišnje, ugledne demokrate su uoči izbora ukazivale da će, ako republikanci osvoje izbore, demokrate morati da svale krivicu na "mnogo dublje" probleme od prosto "istorijskog trenda".

- Glasači se pitaju da li partija deli suštinske vrednosti poput patriotizma i važnosti napornog rada. Svega 43 odsto glasača kažu da demokrate cene naporan rad, u poređenju sa 58 procenata za republikance. Čak i u područjima u kojima se demokratama najviše veruje (uključujući obrazovanje), nije jasno da glasači "kupuju" demokratski pristup ili sposobnost da će obaviti stvari" – stoji u memorandumu "Trećeg puta".

Demokratama će trebati velike promene partijskog imidža da izbegnu drugo potencijalno "brisanje# na predsedničkim izborima 2024, navodi "Aksios".

5. Bajden sve stariji, rejting pada

A lider demokrata Džo Bajden, kojeg deli desetak dana do 80. rođendana, sve manje deluje kao dobar kandidat za izbore 2024. jer će do tada biti najstariji predsednik koji se ikada kandidovao za reizbor.

Demokrate takođe imaju problem sa Bajdenovom nepopularnošću, zbog čega nije ni učestvovao u kampanji u nekim državama. Iako predsednici nisu na listiću na međuizborima u SAD, sigurno je da birači daju svoju ocenu njihovih dosadašnjih poteza.

Većina Amerikanaca koji su glasali na izborima ne žele da se Bajden kandiduje za drugi mandat 2024, preneo je CNN. Više od dve trećine glasača protivi se Bajdenovoj kandidaturi. Ankete su pokazale da devet od 10 pristalica Republikanske stranke i sedam od 10 nezavisnih glasača ne želi da ponovo vidi Bajdena kao kandidata.

Bajden se susreće sa kritikama zbog načina na koji vodi zemlju, čak i među demokratama, dodaje AP. Skoro dve trećine plavih glasača reklo je da Bajden nije jak lider, a jedan od pet njih tvrdi da on nema mentalnu sposobnost da efikasno obavlja predsedničke dužnosti.

Bajdenovo zdravstveno stanje i sposobnost da odsluži još jedan mandat, te zamuckivanje u govoru u sredu samo su učvrstili tu sliku. Govoreći o situaciji o Ukrajini, Bajden je napravio omašku, zamenivši Herson sa Faludžom u Iraku.

- Mislim da je kontekst u tome da li se ili ne oni povlače iz Faludže...i, a mislim iz...iz...Hersona, iz grada Hersona... - rekao je.

Ipak, izgleda da Bajden ne odustaje od kandidature za reizbor. Na pitanje novinara vezano za to što dve trećine glasača ne želi da se on ponovo kandiduje, on je odgovorio da to ne utiče na njegovu odluku i poručio.

- Samo me gledajte.

6. Desantis kao mogući, opasniji rival

Ali, Bajdenov rival na izborima možda neće biti isto tako "popularni" Tramp. Republikanska zvezda Ron Desantis ponovo je izabran za guvernera Floride, a njegova glatka pobeda i sve veće spekulacije da će se on kandidovati za predsednika 2024. razbesneli su bivšeg predsednika.

Dok se u Tampi slavio Desantisov reizbor, u vili u Palm Biču situacija je bila nešto mračnija, jer je izborna noć za Trampa otvorila pitanja o njegovoj budućnosti u Republikanskoj partiji. Tramp je već požurio da upozori Desantisa da se ne kandiduje 2024, ocenivši da bi to naštetilo Republikanskoj stranci, te zapretio iznošenjem "prljavog veša".

- Znam o njemu više nego iko, više nego njegova supruga. Mislim da bi, ako se bude kandidovao, mogao jako sebi da naškodi - istakao je.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: