Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden i kineski lider Si Đinping održaće razgovore na marginama samita G20 u Indoneziji 14. novembra, saopštila je sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer.
Očekuje se da će Tajvan biti na vrhu dnevnog reda kada se predsednik SAD i kineski lider budu sastali sledeće nedelje, ovo je ujedno i njihov prvi lični susret otkako je Bajden preuzeo dužnost 2020. godine
Naime, dugo očekivani sastanak dolazi u trenutku kada su odnosi između dve supersile posebno narušeni.
Ovo je podstaknuto tvrdnjama Pekinga u vezi sa Tajvanom i njegovom sve većom asertivnošću u Aziji.
Kao odgovor Amerike usledilo je ograničavanje pristupa tehnologiji kompjuterskih čipova.
To je pogodilo kinesku ekonomiju prvenstveno oslonjenu na izvoz, koja koristi tehnologiju za proizvodnju i prodaju svega, od telefona do električnih automobila.
S obzirom na nedavni porast tenzija, i američki azijski saveznici poput Indije, Japana i Australije – pažljivo će pratiti sastanak koji je zakazan za ponedeljak na Baliju uoči samita G20.
Si Đinping je veći deo pandemije proveo u Kini i tek nedavno je ponovo počeo da putuje u inostranstvo.
"Siguran sam da ćemo razgovarati o Tajvanu... i ono što želim da uradim s njim kada budemo razgovarali je da izložim... šta je svaka od naših crvenih linija“, rekao je Džo Bajden na konferenciji za novinare u četvrtak nakon što je Bela kuća potvrdila sastanak.
"Na ovaj način oni mogu da odrede da li se sukobljavaju jedni sa drugima... i ako se sukobljavaju, kako da to reše i prevaziđu“, rekao je Bajden.
Međutim, on je takođe dodao da nije voljan da "čini bilo kakve fundamentalne ustupke" u vezi sa politikom SAD prema Tajvanu.
Peking vidi Tajvan kao sopstvenu teritoriju koja mora biti ujedinjena sa kopnom. Ali Tajvan sebe vidi kao zasebnu teritoriju.
Bajden je, za razliku od prethodnih američkih predsednika, više puta govorio da će SAD braniti Tajvan u slučaju da dođe do kineske invazije.
Ali Bela kuća je uvek povlačila njegove komentare, insistirajući da stav Vašingtona o „strateškoj dvosmislenosti“ – pod kojim se ne obavezuje da će braniti Tajvan, ali i ne isključuje tu opciju – ostaje nepromenjen.
U međuvremenu, Si je rekao Narodnooslobodilačkoj vojsci (PLA) da „usredsredi svu energiju na vođenje rata... i izgradi sposobnost za pobedu“, prema izveštajima državnih medija ranije ove nedelje.
Si je, kako se izveštava, rekao da vojska mora da pojača vojnu obuku u pripremi za rat“ jer se Kina nalazila u „nestabilnoj i neizvesnoj“ poziciji.
Tenzije su porasle u avgustu kada je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajvan. Tada je usledio odgovor Kine u vidu velikih vojnih vežbi oko ostrva.
Bela kuća je u četvrtak saopštila da će obavestiti Tajvan o rezultatima sastanka dvojice lidera, a savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je cilj da se Tajvan oseća „bezbedno i udobno“ u vezi sa podrškom SAD.
U međuvremenu, kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da SAD treba da rade zajedno sa Kinom kako bi izbegle nesporazume i pogrešne procene, dodajući da, iako želi mir sa SAD, „pitanje Tajvana“ je u srži njenih interesa.
Na kongresu Komunističke partije Kine prošlog meseca, gospodin Si je ponovio stav Kine o Tajvanu gde oni „nikada neće obećati da će se odreći upotrebe sile“.
On je rekao da su zadržali opciju da „preduzmu sve neophodne mere” ako se „spoljne sile” umešaju.
SAD već dugo "hodaju po tankom ledu" preko Tajvana. Kamen temeljac njegovog odnosa sa Pekingom je politika Jedne Kine, prema kojoj Vašington priznaje samo jednu kinesku vladu – u Pekingu – i nema nikakve formalne veze sa Tajvanom.
Ali takođe održava bliske odnose sa Tajvanom i prodaje mu oružje u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom, koji kaže da SAD moraju da obezbede ostrvu sredstva za odbranu.
(Kurir.rs/BBC News)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
