Dok rat između Rusije i Ukrajine ne jenjava, a brojke žrtava samo se povećavaju, Artur i Denis, dvojica mladića Ukrajine, imaju ne tako zahvalan zadatak da izvuku tela civila i vojnika poginulih u ovom brutalnom ratu.
Artur je svoj posao opisao kao vraćanje mrtvih iz zaborava. To uključuje i mrtve Ruse, kao i Ukrajince, prenosi BBC News.
U trenutku kada su davali intervju nalazili su se u nedavno oslobođenoj oblasti u istočnoj Ukrajini. Artur kaže da je njihov zadatak da obezbede da nijedan leš ne ostane na bojnom polju. Tlo je prekriveno ruševinama, napuštenim rovovima i dubokim rupama od granata. Rečeno im je da nekoliko tela leži negde na ovoj sceni apokaliptične devastacije, na kojoj su se tada nalazili.
Još uvek se čuje zvuk borbe u daljini. Artur kaže da su svesni da je njihov posao opasan, ali rizike smatraju opravdanim „jer je najvažnije izvući mrtve iz ovog strašnog rata“.
Otvaraju vrata svog belog kombija, označenog crvenim krstom i brojem 200 - vojnim kodom za prevoz mrtvih vojnika. Oseća se mučan miris smrti kada otvore zadnja vrata, i pogled na crve na podu iz tela izvađenih ranije tokom dana.
Arturu i Denisu je rečeno da se u blizini nalazi još nekoliko tela, ali sada moraju da pronađu lokaciju. Denis lansira mali dron opremljen kamerom za izviđanje područja. Ne traže samo tela, već i tragove mina. Jedan član iz njihovog tima nedavno je tako povređen. To je stalna opasnost.
Potom preduzimaju mere predostrožnosti i bacaju udicu da preokrenu mrtvo telo pre nego što priđu ostacima.
Dan ranije, jedan ukrajinski vojni inženjer je naveo da misli da u nedavno oslobođenim oblastima istočne Ukrajine ima oko 100.000 mina. Biće potrebno mnogo vremena da se očiste. Inženjer kaže da je, po pravilu, jedna godina borbe jednaka pet godina deminiranja.
Nakon što su izviđali dronom oko 20 minuta, Artur i Denis misle da su identifikovali potencijalnu lokaciju. To je bombardovana zgrada pored uništene železničke pruge. Stavljaju šlemove i pancire i pažljivo se probijaju kroz ruševine.
Unutar urušene strukture nalaze se ugljenisani ostaci tri tela. U početku je teško razlikovati ljudske ostatke od izgorelog drveta. Artur i Denis polako počinju da identifikuju kosti. Pažljivo pročešljaju ono što je ostalo - tražeći bilo kakve znakove identifikacije.
Ovog puta ne oporavljaju svoje, već mrtve Ruse. Nijedan identifikacioni dokument nije preživeo eksplozije i vatru, ali Artur i Denis pronalaze pocrnelu, izgorelu kopču ruskog vojnog pojasa.
Mali komadi keramičkih pancira takođe im govore da su se ova tri čoveka borila za Rusiju. Postoji nekoliko drugih ličnih predmeta koje izvlače iz zemlje, uključujući par naočara. Svaki je fotografisan i postavljen sa strane. Biće vraćeni zajedno sa ljudskim ostacima – pažljivo stavljeni u vreće za leševe koje se zatim utovaruju u njihov kamion.
Potrebno im je nekoliko sati da završe delikatan zadatak, obezbeđujući da se povrati svaki deo onoga što je nekada bio ljudski život.
Tela koja sakupe, Artur i Denis odnose u lokalnu mrtvačnicu.
Dostojanstveno sahranjen
Artur kaže da oseća gotovo duhovno olakšanje kada povrati telo, bez obzira ko je u pitanju.
"Osećamo milost što će se telo konačno vratiti iz rata“, kaže on.
Tela poginulih iz Rusije
Kada vraćaju mrtve iz Rusije, on kaže da „postoji jasno razumevanje da će oni biti zamenjeni za naše pokojnike i da će naši pokojnici biti dostojanstveno sahranjeni u Ukrajini“. Crveni krst je taj koji olakšava razmenu između zemalja.
Artur i Denis često prisustvuju sahrani ukrajinskih vojnika koje su vratili iz zaborava.
Prošle godine su "iskusili" više smrti nego života. Artur prihvata da će to na kraju uticati na njihovo emocionalno i psihološko stanje. Ali dodaje: "Razumem da radimo dobar posao i to me malo motiviše i daje mi veru da će se rat uskoro završiti“.
Njihova uloga u ovom sukobu ilustruje da rat u Ukrajini nije samo fizička bitka. Postoji i moralna komponenta, koja se ogleda u načinu na koji se vojska odnosi i prema živima i prema mrtvima.
(Kurir.rs/BBC News)
NE PROPUSTITE
