O upotrebi artiljerije u ratu u Ukrajini je izgledalo je kao da je sve rečeno. Međutim, da li je baš bilo tako? Verovatno nije jer su na svetlo dana isplivale nove informacije u o tome koliko količinski se troši granata na obe strane.
Donbas
Krajem juna u Donbasu razmera snaga u artiljeriji bila je u korist Rusa Prema obaveštajnom izveštaju ukrajinske vojske od 9. juna Rusija je na istoku Ukrajine imala prednost 20:1 u artiljerijskim oruđima i 40:1 u artiljerijskim granatama. Dvadesetk dana kasnije da razmera je povećana na 30:1 i 50 na prema jedan.
Krajem oktobra gostujući na Kurir TV govoreći o naoružavanju Ukrajine spomenuo da da je Ukrajina od SAD dobila 90 haubica M 777 i 16 raketa lansera HIMARS. Mesečni utrošak ukrajinske vojske na pravcu Donbasa i Hersona u napadima je bio 5.000 raketa.
Ono što je dokaz jeste određeni broj uništenih haubica. Značajna je bila NATO pomoć jer su ustanovili da su imali samo rezervi granata 152 mm za 14 dana efektivne borbe haubicama.
Onda je krenulo traženje granata i utvrđeno je da su samo Rumunija i Bugarska imali te granate kalibra 152 mm. Potom je doneta odluka da se pređe na kalibar 155 mm.
Međutim, najveći problem u celoj priči je potrošnja granata koja je ogromna.
Ukrajinski komandant artiljerije je rekao da je njihov najveći problem brojčani odnos koji je 7 prema 1. Znači na 7 ruskih oruđa dolazi jedna ukrajinska haubica.
Prema poslednjim informacijama Ukrajina u sukobu sa ruskom vojskom u Donbasu troši veoma brzo ogromnu količinu artiljerijskih granata.
Prema poslednjim informacijama mesečni utoršak na na frontu približio se ruskom s početka leta i iznosi oko 40.000 garanata za haubice kalibra 155 mm.
Ono što je poznato evropska proizvodnja artiljerijskih granata kalibra 105 i 155 mm na godišnjem nivou iznosi oko 300.000 granata.
U prevodu to znači da bi hipotetski gledano evropske zemlje koje snabdevaju artiljerijskim granatama ukrajinsku vojsku munjevito prazne skladišta. Što znači da za 4 naredna meseca rata Evropa mora Kijevu da dostavi skoro od 160-180 hiljada granata.
I da se isprazne skladišta sva zaliha artiljerijske municije, Evropi bi sadašnjim tempom bilo potrebno 15 godina da popuni svoje zalihe artiljerijske municije .
Češki pogled
Ovo tvrdi i češki vojni industrijalac Mihal Strnad, vlasnik čehoslovačke grupe CSG, jednog od najvećih evropskih proizvođača oružja u intervjuu Rojtersu.
Vlasnik CSG-a je naveo da, uprkos stalnom prilivu zapadne municije u Ukrajinu, ukrajinske snage i dalje pate od nedostatka municije, jer zapadne vlade iscrpljuju sopstvene zalihe.
On je tom prilikom naveo isto podatak da Ukrajina ispaljuje 40.000 granata nedeljno na ruse iz nekoliko stotina zapadnih haubica.
Prema rečima Strnada, njegova kompanija trenutno pokriva oko 25-30 odsto evropske proizvodnje artiljerije 155 mm po NATO standardima. Konkretno, CSG sada ima kapacitet od 80 do 100 hiljada artiljerijskih granata godišnje, dok je godišnji kapacitet u Evropi 270 do 300 hiljada granata.
Slučaj Nemačka
Prema nemačkim vojnim procenama Bundesevr u slučlaju nekog intenzivnog vojnog napada Rusije imao bi zalihu municije za ukupno 14 dana borbi, dok NATO paravila predviđaju da svaka članica mora da ima zalihu municije za najamnje 30 dana.
Zbog toga poslanici Bundestaga morali su budžetom za odbranu predvide da u narednoj fiskalnoj 2023. izvodje nešto više od milijarde evra za kupovinu artiljerijske municije.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
