Papa emeritus Benedikt XVI. je više od 30 godina bio jedan od najuticajnijih predstavnika Rimske kurije i za to vreme nije odstupio od odbrane tradicionalnih hrišćanskih vrednosti.
Nakon penzionisanja dobio je titulu pape emeritusa
Jozef Racinger, koji je sredinom februara 2018. šokirao ceo svet, a ne samo katolike, spoznajom da „zbog godina više nema dovoljno snage da se bavi ovim poslom“, oprostio se, pa je otišao u penziju i proveo poslednji godine daleko od očiju medija.
Ako bi Jovan Pavle II. on ne bi bio papa, bio bi filmska zvezda. Da Benedikt nije Papa, bio bi univerzitetski profesor.
Racinger, osmi Nemac koji je bio na čelu Katoličke crkve, rođen je u tipičnoj bavarskoj seljačkoj porodici u Marktl am Inu 16. aprila 1927. Njegova porodica se često selila jer mu je otac bio u policiji, pa je ostao upamćen kao njegov Traunštajn obeležio je njegov rodni grad. Često je posećivao grad i živeo u Bogosloviji. 1941. godine, sa 14 godina, protiv svoje volje je uključen u nacističku omladinu, tzv. i. Hitlerjugend, ali ne zadugo jer je učio za sveštenika.
Godine 1943. pozvan je za pomoćnika u nacističke protivvazdušne jedinice i poslat u Minhen. Godinu dana kasnije, poslat je na austrijsko-ugarsku granicu, gde je izgradio protivtenkovske barijere. U maju 1945. dezertirao je iz nemačke vojske i vratio se u Traunštajn, gde su ga kao ratnog zarobljenika uhvatili američki vojnici. Zatim je ponovo stupio u Bogosloviju.
Posle studija teologije i filosofije, rukopoložen je za sveštenika 1951. godine. Bio je profesor dogmatike na koledžu u Frajzingu. U liberalnim 1960-im, njegovi konzervativni, tradicionalistički pogledi na društvo samo su se izoštrili i učvrstili. Kao stručnjak učestvovao je na Drugom vatikanskom koncilu (1962-1965). Godine 1966. postao je profesor dogmatske teologije na Univerzitetu u Tibingenu, ali je bio zgrožen marksističkim idejama koje su mnogi studenti zastupali. Bio je ubeđen da je religija podređena političkoj ideologiji, koju je i sam doživljavao kao „tiransku, okrutnu i neljudsku”, a potom je postao i jedan od glavnih glasnika protiv liberalne teologije, koja je želela da uvuče Crkvu u društveni aktivizam.
Za kardinala ga je imenovao Pavle VI.
Godine 1977. postao je nadbiskup Minhena, a četiri godine kasnije otišao je u Rim i postao šef vatikanskog „Ministarstva teologije”. Prefekt Kongregacije za nauk vere. Bio je jedan od retkih kardinala Rimske kurije, koji je to postao pre dolaska Jovana Pavla II. na poglavara Rimokatoličke crkve – 2. juna 1977. imenovao ga je papa Pavle VI.
Imao je već 78 godina kada je izabran
Za papu je izabran na konklavi 19. aprila 2005. godine, a smatran je i za glavnog favorita za tu funkciju. Pre toga je bio i dekan kardinala, važio je za jednog od najuticajnijih ljudi u Vatikanu i glavnog ideologa Vatikana. Za to vreme stekao je nadimak "božji rotvajler". Kada se iz dimnjaka Sikstinske kapele podigao beli dim, kardinal Racinger je već imao 78 godina, što znači da je postao najstariji papa od izbora Klimenta KSII. 1730. godine.
Istina je da je za naslednika imao harizmatičnog, popularnog prethodnika Jovana Pavla II. težak zadatak da stupi na njegovo mesto, ali se ubrzo pokazalo – ili potvrdilo – da će kao poglavar Rimokatoličke crkve krenuti sasvim drugim putem.
„Da Jovan Pavle Drugi nije papa, bio bi filmska zvezda. Da Benedikt nije papa, bio bi univerzitetski profesor“, rekao je Džon L Alen, američki stručnjak za Svetu stolicu. Po svom izboru izabrao je papsko ime Benedikt, što na latinskom znači „blaženi“.
„Ne“ kontracepciji, abortusu, monahinjama, homoseksualizmu
Tokom svog pontifikata suprotstavljao se „pohlepi“ i „samodovoljnosti“ u Crkvi i odbacivao sve pozive na modernizaciju Crkve.
Bio je vatreni protivnik ukidanja celibata u Crkvi i činjenice da su i žene mogle da obavljaju sveštenički poziv. 1986. oštro je osudio homoseksualnost i istopolna partnerstva.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
