Nenaseljena ostrva Bejker i Haulend poslednja će ući u novu godinu Posle dve godine ograničenja, novogodišnje proslave se konačno vraćaju na stare, opuštenije koloseke. Prvi su 2023. dočekali stanovnici pacifičkog grada Kiritimatija, a za njima Samoa i Novi Zeland.
Danas ljudi širom sveta sa nestrpljenjem iščekuju ulazak u 2023. Masovne proslave Nove godine na otvorenom obeležile su stroge mere za suzbijanje širenja Covid-19 u protekle dve godine i zbog toga su otkazane. Danas će se, međutim, doček Nove godine širom sveta vratiti u normalu.
Danas u 11 sati po srednjeevropskom vremenu 2023. radovalo se pacifičko ostrvo Kiribati. Nekoliko hiljada stanovnika grada Kiritimati, koji žive na atolu od 388 kvadratnih kilometara, prvi su u svetu dočekali Novu godinu. Prvi put od početka pandemije covid-19 strani turisti mogli su da učestvuju u novogodišnjoj noći i na drugom kraju sveta - granice polinezijskih ostrvskih zemalja su od marta 2020. uglavnom zatvorene za strance, Kiribati je tek od avgusta ove godine ponovo dočekuje međunarodne goste.
Na Samoi, koja je ove godine ukinula letnje računanje vremena, u novu godinu su ušli sat kasnije. Isto važi i za Novi Zeland i Tongu, gde stanovnici još uvek pate od posledica masivne erupcije podmorskog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai. Na najvećem ostrvu Samoe, Savai'i, i u prestonici Apia na ostrvu Upolu, veliki vatromet je osvetlio nebo nad Tihim okeanom. Vlada ostrva izdvojila je oko 290.000 evra za svetlosni spektakl.
Doček Nove godine u Sidneju će proteći po prijatnom toplom vremenu. Grad će održati dva vatrometa. Prva, namenjena uglavnom porodicama, obojila je noćno nebo u 21 čas, a u ponoć je usledio centralni 12-minutni vatromet.
Kada sat otkuca ponoć u Dubaiju, održaće se rekordni šou lasera, svetlosti i vatrometa, usredsređen na najvišu zgradu na svetu, Burdž Kalifu i fontanu u Dubaiju.
Kako se Evropa sprema za doček
U Parizu će ljudi ponovo moći da se okupe na popularnim Jelisejskim poljima, a Ajfelova kula će biti osvetljena živim bojama. U ponoć će u Londonu zazvoniti Big Ben, koji je, posle pet godina renoviranja, prvi put zazvonio u novembru. Prve minute Nove godine ulepšaće tradicionalni vatromet na London Eieu.
U Berlinu će se glavni doček Nove godine održati kod Brandenburške kapije, broj posetilaca je ograničen na nekoliko hiljada ljudi. Kasnije će se proslava preseliti na trg Pariser Platz, gde će ulaz biti moguć samo uz besplatne karte. Ni ove godine neće biti vatrometa. U Beču će se po ceo dan održavati mnoge manifestacije takozvanom novogodišnjom rutom, a u ponoć će zazvoniti džinovsko zvono Pumerina katedrale Svetog Stefana. Kada se začuju poslednji odjeci, vatromet će ugasiti.
Doček Nove godine biće i u Beogradu i Zagrebu bez većih ograničenja. Kako u glavnom gradu Hrvatske, tako i u nekim drugim gradovima u zemlji, Nova godina će ovoga puta biti dočekana bez vatrometa. Novac koji bi bio utrošen za vatromet planiraju da doniraju organizacijama koje se brinu o životinjama.
Jedna od najprepoznatljivijih proslava Nove godine ponovo će se održati u Rio de Žaneiru i Njujorku
U brazilskoj metropoli Rio de Žaneiru, prvi put od početka epidemije biće organizovan doček Nove godine na plaži Kopakabana. Na nekoliko bina na plaži nastupiće brojni bendovi i di-džejevi, a sa splavova u zalivu biće ispaljen vatromet.
Ovog puta, Njujork takođe nema ograničenja za događaje na otvorenom. Tu će se i ove godine održati jedna od najprepoznatljivijih dočeka Nove godine. Spuštanje ogromne kristalne kugle teške šest tona na Tajms skveru biće propraćeno koncertima i vatrometom. Takođe, organizatori će sa krovova okolnih zgrada baciti skoro tonu šarenih konfeta na kojima će biti ispisane novogodišnje odluke građana.
Nenaseljeno ostrvo Bejker i ostrvo Haulend poslednji će uskočiti u novu godinu.
Kurir.rs/RTVSLO
NE PROPUSTITE
