ERDOGAN PLANIRA RAT I REPRESIJE? Briselski Politiko žestoko napao predsednika Turske, uradiće sve SAMO DA SPASE SVOJU KOŽU

Predsednički izbori u Turskoj, zakazani za 23. jun, nesumnjivo su najvažniji izbori u svetu ove godine. To će odrediti da li će ova nacija od 85 miliona građana, na rubu Evrope, Azije i Bliskog istoka, nastaviti da hrli prema autoritarnoj vlasti ili će izabrati liberalniji put, piše portal Politiko, a prenosi Klix.ba.

Prema anketama, Erdogan je u ozbiljnim političkim problemima, a AKP jedva dobija 30 odsto podrške. Naravno, njegov odgovor je bio brutalan i na domaćem i na međunarodnom planu.

Uprkos protivljenju Vašingtona i Moskve, Erdogan je govorio o pripremama za slanje tenkova u Siriju, sa ciljem da protera kurdsku miliciju koju Ankara povezuje sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK). Čini se da je odlučan da dovrši tampon zonu sa druge strane južne granice Turske.

U međuvremenu, turski predsednik takođe preti da će udariti saveznicu u NATO-u Grčku zbog sporova oko rezervi gasa, Kipra i militarizacije grčkih ostrva u Egejskom moru.

Otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu, Erdogan je Tursku pozicionirao kao neophodnog posrednika između Moskve i Kijeva, pomažući u sklapanju brokerskih dogovora i domaćin pregovorima između američkih i ruskih šefova bezbednosti. Takođe je uspeo da podrži Ukrajinu, uključujući prodaju vojnih dronova, uz održavanje trgovinskih i energetskih veza sa Rusijom i bez ugrožavanja ličnih odnosa sa predsednikom Vladimirom Putinom ili izazivanja gneva Zapada.

U međuvremenu, kod kuće, turski predsednik je iskoristio pravosudni sistem koji nije baš poznat po svojoj nezavisnosti da pokuša da diskvalifikuje svoje najjače potencijalne protivnike.

Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, popularna ličnost iz sekularne Republikanske narodne partije levog centra (CHP), koji bi mogao da bude zajednički predsednički kandidat opozicije, nedavno je osuđen na više od dve godine zatvora zbog "vređanja javnosti".

Takođe, više od 100 političara iz glavne prokurdske Narodne demokratske partije (HDP) i dalje se sudi za terorističke akte, što bi moglo dovesti do zabrane pokreta. HDP nije deo šestostranačkog opozicionog saveza koji sastavlja zajedničku izbornu platformu. Međutim, to bi, kako pokazuju ankete, moglo da bude preokret u ravnoteži, ako ni AKP ni opozicija ne osvoje većinu u parlamentu.

Za 20 godina Erdogan je prešao put od politike „nula problema sa susedima“ do otvorenog ili latentnog sukoba sa Sirijom, Grčkom, Izraelom, Egiptom, Saudijskom Arabijom i Jermenijom. Međutim, poslednjih meseci počeo je da se zbližava sa nekoliko pomenutih protivnika, delom zbog toga što ga je neuspeh Arapskog proleća koje podržava Turska primorao da prilagodi svoju spoljnu politiku, ali i zato što mu je očajnički potreban arapski i zapadni kapital za podršku privreda.razrušena nepromišljenom politikom održavanja niskih kamata.

Kopnena invazija na Siriju koja bi izazvala reakciju SAD ili Rusije mogla bi da se obori na njega, kao i njegovo korišćenje pravosuđa da odvoji opoziciju. S druge strane, ograničena prekogranična operacija sa malo turskih žrtava bi zapravo mogla biti prihvatljiva za glasače, na isti način na koji se izraelski napadi na Gazu kao odmazdu za palestinske raketne napade Hamasa smatraju policijskim operacijama, a ne ratovima.

Erdogan će želeti da pokaže obnovljenu moć Turske u multipolarnom svetu gde srednje sile mogu da imaju veći uticaj, pošto su SAD i Rusija manje spremne ili u stanju da deluju kao globalni policajci. Ali posle intervencija u Libiji i podrške Azerbejdžanu protiv Jermenije, on bi mogao da odustane od kopnenog napada u Siriji ako ga velike sile nastave da upozoravaju.

Evropska unija će verovatno biti posmatrač, a ne sila za umerenost ili promene. EU je najveći trgovinski partner Turske, ali je izgubila uticaj u Ankari, pošto se proces pridruživanja te zemlje EU usporava, a Brisel mora redovno da „podmićuje“ Tursku da zadrži skoro 4 miliona sirijskih izbeglica na svom tlu.

Zapadu bi nesumnjivo laknulo da vidi Erdoganova leđa. Ali vlade se ne upuštaju u eksperimentisanje, i dalje drže linije komunikacije otvorene za moćnika Bosfora i nude malo javne pomoći opoziciji, dok se tiho mole za umereniju, prozapadnu Tursku u junu ove godine.

(Kurir.rs/Klix.ba)