"AMERIKANCI SE NAJVIŠE PLAŠE KINE" Stručnjaci otkrivaju: Evo šta je Bajden rekao o Kinezima (VIDEO)

Kina je postala sinonim za tehnološki najrazvijeniju zemlju, a takođe se ubraja u tri najveće svetske sile.

Postavlja se pitanje koliki je uticaj Kine na svet i kolika je njena uloga u sukobu Rusije i Ukrajine.

Gosti "Usijanja" koji su analizirali uticaj Kine na svet, ali posebno na rat u Ukrajini su Jelica Stefanović-Štambuk, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka i Zoran Milivojević, diplomata.

Ako je Kina država koja najbrže napreduje u svakom pogledu i ima jedinstvenu viziju budućnosti, Milivojević je otkrio koje su to države koje bi od toga strepile.

- Zna se ko je proklamovao Kinu kao glavnog rivala. Dakle, ne bih rekao da je to jedna zemlja, već ideologija i pristup grupe zemalja koje smatra da dominira i da bi trebalo nadalje da dominira. Mi smo već u multipolarnom svetu, ne početkom ruske agresije, već i pre toga. Doduše, povodom ovog rata jasnije vidimo tu podelu sveta. Kina ima narod, državu i filozofiju koja u osnovi ima lojalnost prema korenima i poštovanje državnog i nacionalnog interesa - započeo je Milivojević pa je dodao:

- Kina je bila vodeća i pre nekoliko vekova, čak i u počecima civilizacije, čak je i tada bila sila. Ona se samo vratila na jedno mesto zbog određenih okolnosti.

Potom je pričao o ulozi velikih sila i ravnoteži snaga u sukobu u Ukrajini.

- Ušli smo u situaciju u kojoj se ide prema rešenju koje mora da odrazi ravnotežu snaga. Izlaz iz ovoga je ravnoteža snaga, bez obzira na to što svi žele da pobede. Onog trenutka kada se Rusija odlučila za silu, ona ne može da ide nazad. Zadnje sredstvo kod velikih sila je upravo sila. Da je bilo drugog sredstva, koje bi bilo ubedljivije, ne bi bilo sile. Otuda i termin "velika sila", nije to slučajno tako. Jedna strana ne želi ravnotežu snaga, iz osećaja superiornosti za koji ne pristaje da se promeni. Ipak, druga strana želi da pokaže da su se stvari promenile i da su u najmanju ruku ravnopravni - rekao je Milivojević, pa je nastavio:

- Na žalost, taj element će odrediti front. Dakle, ne nešto što je civilizacijski bolje za sve nas, već ono što je antipod civilizacije u ovom trenutku, a to je sukob, rat, uništavanje svega, baš zbog toga što je tehnologija otišla toliko daleko. Ne verujem da će iko moći da živi u Donbasu u narednih 20, 30, 50 godina, bez obzira na to kako se to završi.

Stefanović je rekla da je Kina sila koja raste i koja je verodostojna da doprinosi razvoju drugih.

- Ovo je vrsta nove sile, koja sve radi diplomatijom, zato što je cela ideja okrenuta ka tome da ta ljudska zajednica sa zajedničkom budućnošću mora da bude odraz onoga što Kinezi procenjuju kao epohalna promena. Mi živimo u promeni epohe, u promeni civilizacije. U toj promeni se podrazumeva da sila koja raste i koja je verodostojna da doprinosi i razvoju drugih - rekla je Stefanović, pa se osvrnula na odnos između dva predsednika:

- Si Đinping i Džo Bajden nisu stranci. Dovoljno se dugo poznaju. Pojava u američkoj strategiji nacionalne bezbednosti jeste da je Kina najveća pretnja. Bajden je u jednom telefonskom razgovoru rekao da moraju da se razvijaju jer će im Kinezi pojesti ručak.

Međutim, nije sve oduvek bilo tako:

2018. godine Narodna Republika Kina je svečano proslavila jubilej povodom 40 godina od početka velikih reformi i politike otvaranja prema svetu. Pre tog 18. decembra 1978. godine kada je na kongresu Komunističke partije Kine doneta odluka da zemlja krene u svoj, kako su je nazvali, dugački marš prosperiteta, Kina je bila nešto sasvim drugo.

U dve reči - uspavana i tužna zemlja. U više reči, sledeće:

Proizvodnja Kine je bila na tako zanemarljivom nivou, da se iznedrila rečenica “U Kini se proizvodilo više ideologije nego robe". Čak 800 miliona ljudi je živelo u teškom siromaštvu, rađanje je bilo strogo ograničeno, zdravstvena zaštita niska, teren je bio sa močvarnim zemljištem i praznim livadama, a gradove su umesto četvorotočkaša, preplavljali bicikli.

Bicikl je bio gotovo jedino prevozno sredstvo među Kinezima, a slike koje se u arhivama danas mogu videti pokazuju ogroman broj bicikala i ljudi koji ih voze u gotovo istim sivim majicama, i najčešće sa još jednim saputnikom pozadi.

Kretanje ljudi je bilo ograničeno, a pravo na izlazak van države i putovanje avionom imali su samo privilegovani. Školovanje je bilo otežano, sveodčanstva pokazuju da je od 50 učenika u jednom razredu, tek dvoje imalo priliku da završi fakultet. Ljudi su živeli u zajedničkim stanovima, u komunama. Tih godina Kina je bila ogromna zemlja sa ljudima bez nade.

Samo četiri decenije kasnije, standard Kine je nepropoznatljiv!

Zemlja je, ne samo izvučena iz izolacije, već je dobila status vodeće svetske ekonomske i trgovinske sile, a trend razvoja pokazuje da će ubrzo prestići svaku državu i to u svakoj oblasti.

Danas je samo u Pekingu više od 10 miliona luksuznih automobila na ulicama, kineski turisti su najbrojniji svetski putnici koji troše milijarde dolara godišnje na putovanja u inostranstvo. Neki podaci pokazuju da upravo Kinezi kupe čak polovinu najluksuznije modne robe proizvedene širom planete.

Kina danas proizvodi i prodaje najviše automobila na svetu, brodova, čelik, bakar, kompjutere, mobilne telefone... Taj spisak je dug. Čak je instalirala i 5G mrežu, a poslednji podaci ukazuju da je Kina prestigla SAD u razvoju novih tehnologija.

Više od 2/3 svih svetskih investicija veštačke inteligencije su u Kini, a 10 najboljih istraživačkih instiucija iz oblasti odbrane, svemira, energetike i biotehnologije, nalaze se u ovoj zemlji.

Kina je postala simbol luksuza, a vrlo interesantan podatak je da tamo danas gotovo nema prosjaka na ulicama, ali i ako se neki nađe, koriste kju ar kod na mobilnom telefonu, preko kog mu prolaznik dobročinitelj udeli neki juan.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs