CENA ODBRANE BAHMUTA JE OGROMNA: Ukrajinci neće još dugo izdržati, Rusi će igrati na ovu kartu!

Komandant ukrajinskih kopnenih snaga posetio je juče trupe u Bahmutu po drugi put za manje od nedelju dana, odražavajući nesigurnu poziciju u kojoj se nalaze ukrajinske snage dok drže svoje pozicije u razorenom gradu. General-potpukovnik Oleksandar Sirskij je u saopštenju upozorio da Rusija stavlja u borbu "najspremnije jedinice" i rekao da se bavi problematičnim pitanjima u vezi sa povećanjem odbrambene sposobnosti jedinica na frontu.

Ukrajinski komandanti kažu da žele da izdrže koliko god mogu i da nanesu gubitke neprijateljskim snagama čak i ako na kraju ne budu u stanju da zadrže grad. Izazov je tajming, odnosno postizanje da se povlačenje, ako je potrebno, izvrši na način da se minimiziraju gubici.

Jevgenij Prigožin, osnivač Vagnerovih plaćeničkih snaga koje su pomagale u ruskim napadima na Bahmut, objavio je u petak video u kojem se ruga Ukrajincima, tvrdeći da im je preostao samo jedan put za bekstvo i pozivajući predsednika Vladimira Zelenskog da naredi povlačenje.

"Klješta se zatvaraju“, rekao je Prigožin. Nije prvi put da Prigožin daje obećavajuće izjave, od kojih su se mnoge ispostavile kao lažne. Ali neizvesnost ukrajinske kontrole nad Bahmutom je očigledna nedeljama. U petak je jedan komandant jedinice dronova rekao da su on i njegovi vojnici izvučeni. Bilo je nejasno da li je u pitanju odmor posle napornih borbi ili nešto drugo. Nije izneo dalje detalje. Koju cenu je Ukrajina spremna da plati? Veoma visoku.

Ključna bitka

Bitka kod Bahmuta je najduži i najuporniji ruski napad u ratu. Obe strane su pretrpele velike gubitke. Nijedna strana ne otkriva svoje žrtve, ali ukrajinski komandanti tvrde da ubijaju čak 800 Rusa dnevno. Ukrajinski medicinari na frontu kažu da svakodnevno leče na desetine sopstvenih ranjenih vojnika, što je pokazatelj intenziteta borbi. "Zadatak naših snaga u Bahmutu je da nanesu što je moguće više gubitaka neprijatelju. Svaki metar ukrajinske zemlje košta stotine neprijateljskih života“, rekao je u petak Vladimir Nazarenko, zamenik komandanta Nacionalne garde Ukrajine.

Ukrajinski zvaničnici ukazuju na bitke za Severodonjeck i Lisičansk tokom leta kako bi objasnili svoju strategiju. Susedni gradovi, koji se nalaze u regionu Luganska na istoku, bombardovani su nedeljama pre nego što su pali. U to vreme, mnogi su dovodili u pitanje razboritost zadržavanja u suštini mrtvih gradova s obzirom na zapanjujući gubitak života. Na vrhuncu bitke, ukrajinski zvaničnici procenjuju da stotine ukrajinskih vojnika gine i ranjava svakog dana.

Međutim, portparol Istočne komande Ukrajine pukovnik Serhij Čerevatij rekao je da je Ukrajina zadržavanjem ruske vojske u tim gradovima uspela da ozbiljno degradira borbene sposobnosti neprijatelja, otvarajući put uspešnoj protivofanzivi na jesen.

Šta bi moglo naterati Ukrajince da se povuku?

Najveći rizik za ukrajinske snage je mogućnost da budu opkoljeni i primorani na predaju ili uništeni. Ali neposredniji rizik je da će Rusija onemogućiti snabdevanje ukrajinskih boraca oko Bahmuta. Postoje tri glavne arterije koje pružaju vitalne linije spasa hiljadama ukrajinskih vojnika koji se bore u gradu. Ruske snage su presekle jednu od ruta i približavaju se druga dva glavna puta, tvrde vojnici i dobrovoljci koji redovno koriste tu rutu.

Kažu da je put od Bahmuta do Časiv Jara - nekoliko kilometara zapadno - sada pod redovnim granatiranjem i da ruske snage pokreću napade da ga zatvore. Na jugozapadu, gde je ukrajinski kontranapad donekle potisnuo Ruse, glavni put je i dalje pod jakim granatiranjem, ali je bezbedniji nego što je bio, kažu komandanti u oblasti Bahmuta.„Neprijatelj pokušava da napreduje i izvodi napade ne svaki dan, već skoro svaki sat“, rekao je Nazarenko, zamenik komandanta Nacionalne garde Ukrajine, koji putuje tim putem, ali je dodao da je linija snabdevanja Ukrajine i dalje čvrsta.

Ako se to promeni – što bi se moglo dogoditi svakog dana – onda će se verovatno promeniti i proračuni ukrajinskih vojnih i političkih lidera. Ukrajinska pojačanja su poslata ove nedelje, prema ukrajinskim komandantima, ali nije jasno da li su tu da pomognu u povlačenju ili da pokušaju da zadrže grad duže.

Kako izgleda borba?

Bahmut gori, dim se diže iz zapaljenih zgrada. Eksplozije su stalne, a artiljerija tutnji sa svih strana. Ukrajinski i ruski dronovi kruže nebom, pronalaze mete i bacaju bombe.

To je bio prizor poslednji put kada su novinari Njujork tajmsa posetili razoreni grad ove zime. Teško je proceniti šta se sada dešava – nedavni pokušaji prikupljanja satelitskih snimaka otežani su oblakom. Ali, sudeći po video snimcima i izjavama ukrajinskih vojnika i dobrovoljaca koje je intervjuisao Njujork tajms tokom bitke, to je skoro isto ili gore.

Čini se da Rusi sada nameravaju da sruše toliko zgrada da Ukrajinci više nemaju gde da se zaklone i da uzvrate vatru na ruske trupe. Izvan grada, gde je Ukrajina uspostavila prstenove odbrambenih pozicija sa ciljem da zaustave ruske napade sa severa, istoka i juga, borbe se nastavljaju. Ukrajinske snage gađaju ruska oklopna vozila na otvorenim ravnicama i kriju se u šumama. Rusija šalje talase pešadije da juriša na ukrajinske rovove.

Ukrajinski zvaničnici takođe kažu da njihovo eventualno povlačenje znači da će Rusi jednostavno preći na uništavanje sledećeg grada na mapi. To bi bio Chasiv Jar.

Šta ako Bahmut padne?

Ukrajina i dalje kontroliše oko polovine regiona Donjecka, a vojni analitičari kažu da će se Moskva verovatno boriti da iskoristi Bahmuta kao odskočnu dasku za čišćenje čitavog regiona. Odbrambene linije Ukrajine bi se povukle, a rat na iscrpljivanje bi se najverovatnije nastavio, samo nekoliko kilometara zapadno.

Izbacivanje Ukrajinaca iz grada, međutim, dalo bi Kremlju mogućnost da promoviše bitku kao pobedu nakon meseci demorališućih neuspeha. Ukrajina se mesecima pripremala za pad Bahmuta, iako je čvrsto držala grad. Ukrajinske snage konsoliduju svoje pozicije u Časiv Jaru, a humanitarni radnici i volonteri pojačali su napore da evakuišu civile koji ostaju u gradu i one koji uspeju da izađu iz Bahmuta, gde je, kako se procenjuje, ostalo oko 3.000 civila.

Kurir.rs/Mondo