AMERIKA I EVROPA ŽELE BOLIVIJSKI LITIJUM Predsednik Luis Arse im poručio: Dalje ruke, nećemo odustati od ugovora sa Kinom

Poruka "dalje ruke od našeg litijuma", koju je bolivijski predsednik Luis Arse uputio Amerikancima uz izjavu da Bolivija neće odustati od ugovora s Kinom o eksploataciji velikih zaliha svog litijuma, iako to traži Vašington, naišla je na odjek i u medijima EU.

U osvrtima evropskih medija se ukazuje i na veliku zainteresovanost posebno Nemačke i Francuske da s Argentinom, Čileom i Bolivijom, koje imaju 60 odsto svetskih zaliha litijuma, uđu u poslove s eksploatacijom tog ključnog metala za prelazak na proizvodnju električnih i napuštanje automobila na benzin i dizel, što bi EU htela da postigne do 2035.

Mediji navode da se francuski predsednik Emanuel Makron sprema da poseti tamošnje zemlje bogate zalihama litijuma.

Nemački kancelar Olaf Šolc već je nedavno posetio Argentinu, Čile i Brazil koji je za Nemačku najvažniji trgovinski partner u regionu, budući da tamo posluje preko 1.000 nemačkih firmi među kojima su Mercedes-Benc i Folksvagen, koje imaju velike planove za proizvodnju električnih automobila na litijumske baterije.

General Laura Ričardson je u govoru u američkom Kongresu predočila da je Južno krilo armije SAD "odgovorno za Latinsku Ameriku i Karibe", i pošto se požalila da nema zapadnih investicija u to područje, stavila do znanja da Kina to popunjava ulaganjem u ključne infrastrukture i saradnju na poljima ekonomije, tehnologije, informatike, politike.

Predsednik Bolivije Arse se založio za tesnu saradnju Argentine, Čilea i Bolivije u eksploataciji litijuma i posebno zatražio da te zemlje "same odlučuju o ceni koja će odgovarati našim privredama".

Agencija Blumberg javlja da Argentina, čile, Bolivija i Brazil pregovaraju o tešnjoj saradnji u vađenju svojih velikih rezervi litijuma, ali i sopstvenoj proizvodnji litijumskih baterija i električnih automobila.

Ove zemlje sa 60 odsto svetskih rezervi i Brazil, kao i Argentina, s velikim kapacitetima proizvodnje automobila, nastoje da se "uključe u svetske lance proizvodnje automobila na litijumske baterije".

To bi bio, navodi Blumberg, i neki odgovor na nedavno usvojeni američki zakon za slamanje inflacije IRA, ali kojim su ponuđene subvencije od 370 milijardi dolara domaćim i inostranim proizvođačima koji bi u Americi pravili električne automobile i drugu "zelenu tehnologiju" i obnovljive energente bez nafte, gasa i nuklearnog procesa.

Veliki problem je, međutim, globalna nestašica litijuma i zato je cena metričke tone tog metala sa 8.000 dolara pre dve godine sad dostigla 60.000 dolara.

Litijum se u Južnoj Americi vadi iz velikih slanih jezera, ali takav način proizvodnje može biti problem za vodu za piće. Ispumpavanje slanog rastvora dovodi do pada nivoa podzemnih voda, reke i močvare mogu da presuše i u nekim regionima može da dođe do nestašice vode za poljoprivredu.

Argentina, Čile i Bolivija zato pažljivo sklapaju ugovore i traže od investitora da prirodu što je moguće više zaštite.

Oko 47 procenata svetske potražnje za litijumom 2022. godine je namireno eksploatacijom čvrstih stena u australijskim rudnicima, 35 odsto je dobijeno iz južnoameričkih slanih jezera, 15 procenata iz Kine i nešto manje od jednog procenta iz Zimbabvea, Portugalije i Severne Amerike.

Najveće zalihe i to 21 milion metričkih tona (jedna metrička tona je 1.000 kilograma) litijuma ima Bolivija, Argentina 19 miliona, Čile 9,8, SAD 9,1, Australija 7,3, Kina pet miliona tona, dok recimo Nemačka ima zalihe od 2,7, Češka 1,3, Srbija 1,2, a Rusija milion metričkih tona.

(Kurir.rs/Beta)