DA, KINA I PUTIN BI MOGLI DA SLAVE... Britanska vlada upozorava Zapad: Ovo je godina koja će odrediti sudbinu veka!

„Postoji sve veća verovatnoća da će se međunarodno bezbednosno okruženje dodatno pogoršati u narednim godinama... rizik od eskalacije je veći nego u bilo kom trenutku poslednjih decenija“, navodi se između ostalog u proceni vlade Velike Britanije koja je pre dve nedelje parlamentu predstavila svoje sumorne procene.

Uprkos tome, iako suočen sa rastućim poverenjem na relaciji Kina-Rusija, Zapad je zauzeo stav poricanja, a međunarodne institucije uspostavljene da zaštite odnose u svetu su paralizovane. Ukrajina je najočiglednija manifestacija ovog novog sukoba, a zemlje članice NATO-a su uspele da organizuju pomoć kijevskim snagama. Ali sve ovo bi moglo da predstavlja samo početni mali okršaj u novom i daleko složenijem sukobu, navode u komentaru Tobijas Elvud i Hemiš de Breton-Gordon.

Dve verzije moguće budućnosti

Globalizacija kakvu je svet poznavao, navode, sada umire. Šta će ga zameniti, nejasno je, a istoričari bi se u budućnosti mogli osvrnuti na 2023. godinu kao na godinu koja je odredila sudbinu veka. Ako domine u Ukrajini počnu da padaju u domino efektu u jednom pravcu, ruski predsednik Vladimir Putin ne samo da će preživeti, već će i trijumfovati, proglašavajući pobedu dok sukob stagnira do ćorsokaka, a podrška Zapada nestaje.

Takav ishod još uvek postoji kao mogućnost. Uprkos nizu taktičkih grešaka na početku sukoba, zapanjujućim žrtvama, teškim sankcijama i gubitku stotina i stotina borbenih vozila, Putinov narativ i dalje deluje snažno i očarava ruski narod. Previše Rusa veruje da je rat neophodan korak u konačnom zaustavljanju napredovanja NATO-a na istok ka njihovoj domovini.

Kako istorija uči, Rusija odlično podnosi teška vremena. Ako Putin nekako preživi ovu godinu, onda bi to moglo značiti da je možda izdržao reakciju Zapada na invaziju Ukrajine.

Vodeći kandidati za republikansku nominaciju u predsedničkoj trci u SAD očigledno su manje zainteresovani da podrže Ukrajinu od aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, a u nekim drugim delovima sveta raste nezadovoljstvo sukobom. U takvoj budućnosti Putin bi mogao da ima odrešene ruke u pokušajima da povrati neke druge delove teritorije bivšeg Varšavskog pakta u svoju rusku sferu uticaja.

Međutim, ako domine padnu na drugu stranu, moguća je i drugačija budućnost. U takvoj budućnosti Ukrajina bi mogla da obezbedi dodatnu vojnu opremu koja joj je potrebna da probije rusku odbranu, oslobodi Donbas, potisne Ruse sa Krima i ostvari pobedu koja će zauvek odjekivati kroz istoriju. U takvom svetu Putinu bi dani bili odbrojani, a teritorijalne ambicije Moskve u velikoj meri ograničene.

Domine će pasti 2023. godine.

Svet je sada u nekoj poziciji ravnoteže između ove dve moguće budućnosti. I pored toga što mnoge Zapadne zemlje čestitaju i sebi i jedna drugoj, zadovoljne što Ukrajina još uvek nije poražena i što je NATO pokazao da još uvek ima svrhu i spreman da Kijev snabdeva vojnom opremom, ostaje neprijatna istina da im je trebalo mnogo dugo da se suprotstave Putinovim pretnjama i hvalisanju, ali i da ostatak sveta nije nužno na strani Zapada.

Previše nezapadnih zemalja nije potpisalo sankcije Rusiji, i dok će nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Putina pomoći da se ojača podrška Zapada Ukrajini, poseta kineskog predsednika Si Đinpinga će delovati da daleko veći broj zemalja širom sveta ostane neuobičajeno miran kada dođe do ruske ilegalne invazije. Poseta će takođe biti iskorišćena u Rusiji da ilustruje kako Putin još uvek ima moćne prijatelje koji podržavaju njegovu stvar.

Ali poseta Sija Moskvi naglašava da i on razume koliko bi ishod rata u Ukrajini mogao biti presudan. Trenutni trendovi ukazuju da će ovaj vek biti definisan ishodom konačnog sukoba između SAD i Kine. Imati Rusiju na svojoj strani moglo bi da se pokaže od pomoći Pekingu, ali ako Putin ne uspe da sprovede svoje ciljeve u Ukrajini i Moskva se okrene Zapadu, Kina bi mogla da se nađe u izolaciji. Domine će pasti 2023. godine, a Zapad ne bi trebalo da dozvoli sudbini da odluči u kom pravcu, zaključuju autori.

Kurir.rs