RUSIJA JE NAJGORI SUSED, ALI NI DRUGI NE ZAOSTAJU: U jeku rata Belorusija, Mađarska i Rumunija Ukrajini zabijaju NOŽ U LEĐA

Iako je nakon godinu dana rata interesovanje političara za Zapad, kao i interesovanje javnosti za Ukrajinu, znatno opadalo, Zapad se kroz brojne finansijske, vojne i druge pakete pomoći trudi da Ukrajini omogući normalno funkcionisanje i stvoriti preduslove za pokretanje velike ofanzive, koja je planirana za suzbijanje ruskih trupa koje se nalaze na istoku i jugu ove zemlje.

Dok je u odnosima Rusije i Ukrajine sve rečeno i deca već postaju svesna da odnosi Kijeva i Moskve, eufemistički rečeno, ne funkcionišu na najbolji način, odnosi sa susednim zemljama su nešto što predstavlja veliki problem. za Ukrajinu.

Pored Rusije, sa kojom je u ratu, Ukrajina se graniči i sa Rumunijom, Mađarskom, Poljskom, Belorusijom, Moldavijom i, u manjoj meri, sa Slovačkom. Brojni susedi u normalnim okolnostima predstavljaju šansu za saradnju, ali u slučaju Ukrajine to često zadaje velike glavobolje rukovodstvu ove zemlje. Pored ratnih odnosa sa Rusijom, Ukrajina trenutno ima slične odnose sa Belorusijom.

Iako beloruske trupe formalno ne učestvuju u borbenim dejstvima na teritoriji Ukrajine, teritorija Belorusije i dalje služi ruskoj vojsci za organizaciju raketnih i vazdušnih udara na ukrajinsku infrastrukturu i vojne ciljeve. Takođe, na početku invazije, ruske trupe su delimično planirale ulazak u Ukrajinu sa teritorije Belorusije.

Ionako loše odnose zbog otvorene podrške Rusiji dodatno je zakomplikovala činjenica da je Rusija najavila raspoređivanje taktičkog nuklearnog naoružanja u Belorusiji.

U odnosima Belorusije i Ukrajine, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pokušava da nametne narativ da je on jedan od onih koji pokušava da „urazumi“ Zelenskog i više puta je govorio o tome kako ga je naterao da se uključi u mirovne pregovore.

„Volodimire, razmisli, rat se vodi na tvojoj zemlji, na tvojoj teritoriji. Danas ćeš biti heroj, ti ćeš biti glavni, ići ćeš u Bahmut da uručiš nagrade. Kasnije će te ljudi pitati zašto nisi. Da sprečite rat, zašto niste učinili sve da ga zaustavite. Kada je počeo, zašto ga niste zaustavili i zašto su ginuli nevini ljudi", rekao je Lukašenko.

Naravno, Ukrajinci su do danas ostali svesni uloge beloruskog rukovodstva i isticali da Belorusija i Lukašenko ne mogu biti pouzdan partner u eventualnom posredovanju između Kijeva i Moskve.

Pored Belorusije, Ukrajina trenutno ima problema i sa drugim susednim zemljama. Uprkos podršci Ukrajini, njenom teritorijalnom integritetu, Rumunija i Mađarska su zemlje koje, iz određenih bilateralnih razloga, imaju određeni stepen nepoverenja prema Ukrajini.

Problem Mađara i delte Dunava

Kada je reč o Mađarskoj, poznato je da premijer ove zemlje Viktor Orban i vladajuća partija Fides ne gledaju blagonaklono na politiku Brisela prema Rusiji, koja podrazumeva potpunu ekonomsku i drugu nezavisnost zemalja EU od ruskog gasa i drugi izvori energije.

Orban je više puta naglasio, iako podržava Ukrajinu, da Mađarska ne može da podrži uvođenje sankcija Rusiji koje se odnose na energetski sektor. Zbog nacionalnih interesa, velike zavisnosti Mađarske od ruskog gasa, rukovodstvo zemlje je naglasilo da Budimpešta nikada neće prihvatiti diktate Brisela.

Osim odnosa Brisela i Mađarske, koji se manifestuje i kroz odnos prema Rusiji, Mađarska ne prednjači ni u bilateralnim odnosima sa Ukrajinom. Naime, ono što zvanična Budimpešta prigovara Ukrajini je odnos prema stanovnicima Zakarpatske oblasti, pograničnog područja između Ukrajine i Mađarske u kojem živi veliki broj etničkih Mađara.

Iako problem njihovog položaja u ukrajinskom društvu traje godinama, tenzije su se pojačale posebno nakon početka rata. Jedan od razloga zašto je Mađarska protiv slanja oružja Ukrajini je upravo stav zakarpatskih Mađara.

"Mađarska se plaši da će Rusija pucati i na Mađare koji žive u Zakarpatskoj oblasti. U zapadnom delu Ukrajine živi oko 150.000 Mađara. Ako pošaljemo oružje, ove pošiljke će postati meta ruske vojske. Mi ne žele da granatiraju područja u kojima žive Mađari u Ukrajini“, rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Poverenje između Mađarske i Ukrajine u kontekstu ove nacionalne manjine narušeno je još ranije kada je ukrajinski parlament doneo Zakon o zaštiti ukrajinskog jezika koji je, između ostalog, podrazumevao i obavezu upotrebe ukrajinskog jezika u javnoj službi.

Zbog rata u Ukrajini, ovaj problem između Ukrajine i Mađarske je na neki način „zamrznut“, ali je mađarsko rukovodstvo više puta isticalo da će rešavanje pitanja i problema mađarske manjine u Ukrajini biti nešto čemu će se posvetiti pažnja tokom 2023.

Pored Mađarske, Ukrajina poslednjih meseci vodi političke bitke i sa Rumunijom. Problem između ovih zemalja nastao je zbog Dunava, tačnije njegove delte i kanala Bistroe.

Rumunski političari su početkom godine objavili informaciju da Ukrajina produbljuje Bistro kanal u delti Dunava kako bi povećala izvoz hrane iz svojih rečnih luka. Problem cele priče je što Rumuni tvrde da se te aktivnosti sprovode nelegalno i da su prekršeni sporazumi između zemalja.

„Zvanično smo obavestili rumunsku stranu da ćemo očistiti nanos i nismo dobili komentar. Ne vidimo nikakav problem. Ovo nije nikakva građevinska već operativna bagerovanja. Cilj bagerovanja je da se kanal produbi. dovoljno da omogući prolaz brodovima od 6,5 metara“, rekao je zamenik ministra Ukrajine Jurij Vaskov.

Nakon što je priča krenula, oglasio se i predsednik vladajuće stranke PSD Marsel Čolaku, koji je rekao da Rumunija mora hitno da reaguje na ukrajinske akcije i naglasio da je delta Dunava biser koji se mora zaštititi.

"To je tema za koju ja kao Rumun tražim dodatna objašnjenja. Pogotovo što je to tema koja pogađa jedan od dragulja Evrope i celog sveta. Zaštita delte je jedna od stvari koja ne može Obavezni smo da zaštitimo deltu Dunava. To ne znači da smo proruski orijentisani, da već postoji signal za uzbunu u vezi sa kanalom Bistro. Rumunima uvek moramo da kažemo istinu", rekao je Čolaku.

Tenzije su porasle krajem marta kada je ministar saobraćaja Rumunije Sorin Grindeanu izjavio da Ukrajina ne dozvoljava rumunskim brodovima da pristupe kanalu Bistroe i vrše analize.

Zbog problema među zemljama, prinuđena je da interveniše i Evropska komisija. Nesporazum, u trenutku kada je Ukrajini potrebna podrška, bio je alarm za Ursulu fon der Lajen da održi trilateralni sastanak, nakon čega su se Ukrajinci obavezali da će zaustaviti svaki oblik produbljivanja kanala dok se ne izvrše merenja kako bi se utvrdilo da li je sve urađeno prema na propise.

Poljska kao najveća podrška

Za razliku od Mađarske i Rumunije, a posebno Belorusije i Rusije, ukrajinske vlasti trenutno imaju najveću podršku u Poljskoj od svih svojih suseda. Za razliku od drugih evropskih zemalja, koje su pre svega nekoliko puta odmerile svoju podršku Ukrajini, a potom i javno objavile, Poljska je od prvog dana stala uz Ukrajinu.

Brojne izbeglice iz Ukrajine našle su utočište u Poljskoj, a oružje koje zapadne zemlje isporučuju Kijevu uglavnom se skladišti u pograničnim oblastima Poljske, nakon čega se transportuje u Ukrajinu.

Bratstvo Ukrajine i Poljske istakao je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je boravio u zvaničnoj poseti ovoj zemlji 6. aprila.

"Nema više takve sile koja bi prevladala nad ukrajinskim i poljskim bratstvom. Ono što nam je strana sila ukrala, vratićemo se sabljom. Svaki put kada se ukrajinska zastava vrati na svoje mesto, i poljska zastava će postati jača Poljaci i mi ćemo zauvek uspostaviti slobodnu Evropu“, rekao je Zelenski.

Međutim, i pored dokazanog prijateljstva ovih zemalja, uoči dolaska Zelenskog u zvaničnu posetu, poljski politički vrh se „petljao“. Poljoprivrednici su organizovali proteste jer država ništa nije učinila da zaštiti domaće proizvode i žito u vreme kada ukrajinski proizvodi sve više pristižu u Poljsku.

Poljski ministar poljoprivrede Henri Kovalčik podneo je ostavku zbog protesta i odluke Evropske komisije da ne uvodi carine na uvoz ukrajinskog žita.

Iako Ukrajina u teoriji i praksi ima veliku podršku zapadnih zemalja, evidentno je da duboko u sebi Ukrajinu muče brojni problemi sa susednim zemljama.

Uprkos aktivnostima na frontu, koje su u punom jeku, Kijev mora paralelno da vodi diplomatske, političke i druge borbe na frontovima koji su se smirili, ali koji svakog trenutka mogu da eskaliraju i predstavljaju dodatnu omču oko vrata zemlji. Kod nekih zemalja problemi su manji, ali u nekim slučajevima će zahtevati dugoročna rešenja.

(Kurir.rs/Klix.ba)