Predsednik Češke Petr Pavel izjavio je nakon povratka iz dvodnevne posete Ukrajini da u Kijevu dobro znaju da neće od NATO na samitu u Viljnusu u julu dobiti pozivnicu ni datum za ulazak u NATO, niti mogu da računaju na kolektivnu odbranu sa zapadnim vojnim saveznicima. Uporedo, bitke se nastavljaju na ukrjainskom frontu.
Nakon što je prebrodila rusku zimsku i prolećnu ofanzivu koja je napravila samo mali napredak na istoku, Ukrajina se sada nada da će povratiti zemlju na svom jugu i istoku u kontraofanzivi u narednim nedeljama ili mesecima.
Volodimir Zelenski – predsednik Ukrajine "Mi smo u stanju da stavimo tačku na ovaj rat. Međutim, neće se sve dogoditi odjednom, niti sutra. Treba nam vremena da se obučimo, ali imamo razumevanje kako da to uradimo brže i razumemo logistiku koja stoji iza toga. Što je najvažnije, danas postoje zemlje koje imaju F-16 ili druge zapadne vrste aviona, a koje su spremne I žele da nam pomognu."
O ovim dešavanjima razgovarali su gosti jutarnjeg programa Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inženjrstva iz Centra za društvenu stabilnost i Ivan Miletić, ekspert za odbranu i bezbednost.
Nije realno očekivati da Ukrajina dobije poziv za pristupanje NATO savezu, a NATO ne želi da direktno uđe u sukob sa Rusijom, započinje razgovor Obrknežev.
- Finska je pristupila NATO savezu, a Zelenski i njegova izjava da je razočaravajuće što još uvek nisu pristupili, to je, jednostavno, tako i nemoguće je! Razbuktavanje sukoba ne ide nikom u prilog - smatra on.
Da li je retorika češkog predsednika iznenađujuća? - zanima voditeljku Olju Lazarević.
Miletić nije iznenađen na percepciju Rusije iz drugih delova Evrope, posebno Češke - za razliku od Srbije, koja je uvek blagonaklona i prema Rusiji i prema Ukrajini.
- Mi moramo da razumemo da ono kako Poljaci i Česi vide Rusiju to nije isto, nego je ona na represivan način prilazila Slovenstvu. Jedno je šta mi mislimo o Slovenstvu, a drugo je ono što je bio Sovjetski Savez. Ne zaboravite 1968. godinu, Rusi su tenkovima ušli u Češku i obračunali se sa Češkom - kaže Miletić i dodaje:
- Ono što je Rusija uradila je kreiranje jake svesti o ukrajinskoj naciji, ono što je bilo biti Ukrajinac pre rata, i sada, posle rata, biće neviđen animozitet. Kao i među Srba i Hrvata - pre rata ga nije bilo, a sada ga neće zaboraviti ni generacije koje su bile, ni generacije koje dolaze. Zato ljudi moraju da razmišljaju, a ne da razmišljaju emotivno, već realno. I ovo je nepovratan proces - rekao je Miletić.
Sagovornik Obrknežev ističe da ovo nije vojni, već ekonomski rat i da vrlo lako ceo svet može da se uključi, indirektno, ili direktno.
- Imamo 15 čuvenih ugovora između Kine i Brazila, imamo dedolarizaciju, i to je glavni kljčni cilj i to ne Ruske federacije, već Kine - ona će biti prva sila na svetu po pitanju ekonomija, a suština i jeste u okupljanju zemalja u jedan veliki front. Ne zaboravimo i Sudan koji se podelio na severni i južni Sudan, a sam Sudan može da zahvati i teritorije okolnih zemalja, odnosno to su "žarišta" za moguću eskalaciju - kaže Obrknežev, dok se Miletić slaže i predlaže da se uradi dobra i podrobna svetska analiza, da bismo obuhvatili "celu sliku".
- Vrlo je važno da se čuje šta se dešava u svetu, i da se shvati da oni nesvrstani, o kojima se stalno pričalo, to više ne postoji, oni se grupišu i mi moramo da odvojimo svoju politiku od te ideje. Najbolji primer je Švedska, koja je 200 godina bila neutralna i sada je odlučila da postane članica NATO. Ovo je ogromna stvar i tektonski poremećaj, a mi moramo da nađemo bolji položaj i saveznike... - rekao je Miletić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
