KO ĆE PRIGOŽINU DOĆI GLAVE? Čovek niotkuda ima neprijatelje sa svih strana, poveo je rat na dva fronta - protiv Ukrajine i Putina

Čovek obrijane glave izgovara psovke u kameru. Glavom napred i oštrim pogledom u posmatrača, on ispaljuje salvu uvrede na račun načelnika ruskog štaba Valerija Gerasimova i ministra odbrane Sergeja Šojgua. Taj čovek je Jevgenij Prigožin, šef brutalne ruske plaćeničke grupe Vagner grupa.

„Deda“ je ime koje Rusi često daju svom predsedniku Vladimiru Putinu. Prigožin, izgleda, sada okreće vatru na sopstvenog modernog cara. To je zapanjujuće ponašanje čoveka koji je donedavno bio viđen kao jedan od Putinovih potporučnika od najvećeg poverenja. Ali ko je on zapravo?

FABRIKA LAŽI

David Patrikarakos autor knjige Rat u 140 likova, otkriva da je Jevgenij Prigožin bio maligni deo njegovog života skoro deceniju, piše Dejli mejl.

Prvi put sam se susreo sa njegovim „radom“ 2014, nakon ruske invazije na Krim, kada sam izveštavao sa položaja u blizini okupiranog grada Donjecka u istočnoj Ukrajini. Ruski novinski izveštaji tvrde da je ukrajinska vojska mučila, a zatim javno razapela trogodišnjeg dečaka na trgu u Slavjansku.

Naravno, sve su bile laži. Ali posledice su bile dovoljno realne. „Separatisti“ koje je podržavala Rusija, a koji su kontrolisali veći deo regiona, bili su ogorčeni i kao odgovor na „kazne“ lokalnog stanovništva: pravi zločini u znak odmazde za lažni. Ukrajina je tada, kao i sada, bila zemlja prekrivena ruskim lažima. Skrolujući preko Fejsbuka i Tvitera na svom telefonu, moji fidovi su bili puni ruskih izveštaja o situaciji na terenu za koje sam znao da su potpuno lažni.

Bilo je toliko dezinformacija i sve je bilo tako organizovano da sam znao da to mora biti orkestrirano. Bilo je. Kao što sam otkrio u svojoj knjizi "Rat u 140 likova: Kako društveni mediji preoblikuju konflikt u dvadeset prvom veku", veliki deo ove propagande ili dezinformacija dolazi od organizacije koja se zove Internet Research Agenci koja je vodila takozvane „farme trolova“, od kojih je najznačajnija bila u kancelarijskom bloku u Sankt Peterburgu gde su redovi laptop ratnika izbacivali dezinformacije 24/7.

Bila je to fabrika laži i njen vlasnik je bio Jevgenij Prigožin. Kada sam se raspitivao o njemu, svi su bili pomalo nejasni. Kako mi je jedan izvor rekao: „Prigožin je čovek niotkuda, on nije deo nijedne institucije ili agencije. Samo je čudno".

DEVET GODINA ROBIJE

Prigožinova priča je fascinantna jer skoro savršeno odražava priču o postsovjetskoj Rusiji i usponu njenog najmoćnijeg čoveka, Vladimira Putina.

Kao i Putin, Prigožin dolazi iz Sankt Peterburga. Odrastao je kao ulični nasilnik i nakon što je 1980-ih osuđen za pljačku i „uključivanje maloletnika u kriminalne aktivnosti“, odslužio je oko devet godina od 12-godišnje kazne.

Mora da je to bilo užasno iskustvo. Godine 2022, video koji je kružio na društvenim mrežama pokazao je čoveka koji tvrdi da je Prigožin bio njegova zatvorska kurva. Zatvorenik je tvrdio da je Prigožin bio član zajednice zvane „Postiđeni“, koji žive užasne živote dok su ih drugi zatvorenici silovali i brutalno mučili – često pred kamerama.

Čak i da je ovaj izveštaj bio deo klevetničke kampanje njegovih neprijatelja, stvarnost bi bila skoro isto tako sumorna. Ruski zatvori su ozloglašeni brutalni i 29-godišnji muškarac koji je izašao iz zatvora bio bi sasvim drugačiji pojedinac od mladića koji je bio zatvoren devet godina ranije. Ali tokom skoro decenije neizrecive bede, on će naučiti šta mu je najpotrebnije da napreduje: volju da preživi po svaku cenu.

Ako je Prigožin promenjen, promenila se i njegova zemlja. Post-SSSR Rusija se osvetnički otvarala svetu. Pošto je Rusija prihvatila hiperkapitalizam, dobila je nadimak „Divlji istok“, a Prigožin je, kao zatvorski prekaljeni prevarač bio dobro opremljen da iskoristi mnoge i različite mogućnosti koje je nudio.

PRODAVAC HOTDOGA

Postavio je štand za hotdog na buvljoj pijaci Aprashaka u Sankt Peterburgu i gravitirao ka poslovanju sa namirnicama i restoranima. U Sankt Peterburgu 1990-ih niste mogli da vodite posao bez uključivanja mafije, koja je radila ruku pod ruku sa političarima i bezbednosnim službama: tri arene u kojima je Putin — u to vreme bio u gradu kao oficir FSB-a, naslednik KGB-a — postajao je figura od značaja. Prigožin se razgranao u vođenje lanca restorana i restorana brze hrane, koje bi koristio za pranje prljavog novca.

Prema rečima bivšeg zamenika ukrajinskog ministra informacione politike Dmitrija Zolotuhina, Prigožinovi restorani su često služili kao mesta za sastanke i zabave mafije. U jednom od restorana Putin je redovno održavao sastanke, a Prigožin je bio prisutan kao njegov lični kuvar i konobar.

Sankt Peterburg je uvek bio važan za Putina. Ljudi kojima najviše veruje su njegovi prijatelji iz njegovog rodnog grada, a nakon što se preselio u Moskvu, mnogi od njih su otišli ​​sa njim. Jedan je bio Prigožin, koji je iskoristio priliku da dodatno proširi svoj ugostiteljski posao.

Doživeo je veliki uspeh kada je dobio ugovor za snabdevanje ruske vojske obrokom, koji je vredeo neverovatnih 1,2 milijarde dolara za godinu dana. Navodno je iskoristio deo ovog plena za finansiranje Agencije za internet istraživanje. Takođe je dobio ugovor za snabdevanje moskovskim školama hranom.

Međutim, postojala je jedna stvar koju je čovek niotkuda želeo više od gotovine, a to je da se oslobodi mrlje sa ulica. Kada su i njegovi poslovi počeli da obezbeđuju državne posete Moskvi, Prigožin je dobio ono za čim je najviše žudeo: šansu da se pomeša sa globalnom elitom. Predsednici i šefovi država, uključujući bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka, zabavljali su se u njegovom plutajućem restoranu „Novo ostrvo“. Tamo je 2002. godine ugostio predsednika SAD Džordža Buša. Bilo je to ostvarenje sna.

KUVAR KREMLJA

Njegov uspon se nastavio kada ga je Putin zamolio da postane kuvar Kremlja. Ruski lider je ozloglašen paranoik - i onaj koji je video da mnogi neprijatelji umiru od trovanja. Poveravajući Prigožinu hranu, predsednik je jasno stavio do znanja da je njegov kuvar sada član njegovog najužeg kruga.

Bio je to prvi upad Rusije u Ukrajinu 2014. koji je Prigožinu pružio priliku da se diverzifikuje u plaćenički posao. S obzirom da je Kremlj želeo da ima verodostojno poricanje kada je u pitanju prisustvo naoružanih ljudi na ukrajinskoj teritoriji, Prigožinova privatna vojska Vagner – nazvana po Hitlerovom omiljenom kompozitoru – bila je savršena maska. U prvim danima, grupa je vodila veliku pažnju da regrutuje profesionalce. Angažovao je od krema ruskih specijalnih snaga i dobro platio.

Tokom ilegalne aneksije Krima u februaru te godine, Vagnerovi vojnici su bili među takozvanim „malim zelenim ljudima“, vojnicima u zelenim uniformama bez identifikacionih oznaka, koji su ušli i zauzeli poluostrvo uz jedva ispaljen metak. Nakon što je okusio bogatstvo i glamur i zaradio mesto u hodnicima moći, Prigožin je sada bio vođa grupe u samom centru ruske spoljne politike. Sa tim je došlo još više bogatstva.

Do sada se smatralo da Prigožin ima neto vrednost veću od milijardu dolara. Njegova supruga, Ljubov Prigožina, opisana kao farmaceut i poslovna žena, posedovala je mnoge kompanije koje su se sada proširile na lanac butika u Sankt Peterburgu, kao i velnes centar u Lenjingradskoj oblasti i butik hotel. Živeo je na imanju u Sankt Peterburgu vrednom 105 miliona dolara, koje je uključivalo kuću za njegovu ćerku Polinu, koja se hvalila na društvenim mrežama da porodična jahta - nazvana Sveti vitamin - ima 'šest spavaćih soba, trpezariju, terasu, kuhinju, sobe za osoblje, dve palube i terasa'.

Prodaja viršli bila je daleki san. A njegova plaćenička operacija je nastavila da se širi, sa napadima čak na Bliski istok i Afriku. U Siriji su Vagnerove snage pomogle da se podupre genocidni diktator Bašar al-Asad, dok je u Africi grupa sakupljala mineralne resurse u zemljama kao što su Sudan, Centralnoafrička Republika i Mali.

INVAZIJA NA UKRAJINU

Zatim je usledila svestrana ruska invazija na Ukrajinu 24. februara prošle godine. A Vagner je bio u samom srcu. Zaista, što je rat bio gori, Prigožinu je išlo bolje. Što su Ukrajinci ubili više ruskih trupa, toliko su Moskvi bili potrebni Vagnerovi plaćenici. Stvari su postale toliko loše da se Prigožin čak vratio u instituciju koja ga je formirala više od bilo koje druge: zatvor.

U sada poznatom video snimku, Prigožin se može videti kako govori zatvorenicima — uključujući „The Shamed“ — da se prijave za borbu u Ukrajini. Ako odsluže šest meseci, biće pomilovani, ali, upozorava ih, većina neće preživeti tako dugo.

Bahmut je bio mesto gde je Prigožin računao da će osvojiti svoju konačnu slavu. Predaja istočnog grada Putinu bio bi njegov trajni trijumf. Uličar bi se, konačno, sa svojim carem obračunao gotovo kao ravnopravan. Ali Ukrajinci su imali druge ideje. Skoro godinu dana su izdržali dok su ruska vojska i Vagner tukli grad. Nedavno su čak počeli da se vraćaju. Kako su napredovali, Prigožin je implodirao — u realnom vremenu i na videu. Njegova sve veća bitka sa Šojguom i Gerasimovim — pripadnicima omražene elite koja ga nikada nije prihvatila — postala je opsesija koja se graniči sa monomanijom.

On sada besni protiv svega i svakoga: ruske vojske koju optužuje za kukavičluk; oni u ruskoj državi za koje smatra da su odgovorni za adekvatnu podršku svojim plaćenicima; a sada čak i Putina, kome se rugao posle njegove podrugljive parade na Dan pobede prošle nedelje.

Nakon što su dva ruska aviona i dva helikoptera oborena u subotu na ruskoj teritoriji u, kako se činilo, spektakularnom vojnom udaru za Kijev, Prigožin je rekao da su oni zapravo žrtve prijateljske vatre. A prema senzacionalnom curenju američkih obaveštajnih službi u nedelju, Prigožin je navodno rekao da će im, ako ukrajinski komandanti povuku trupe iz Bahmuta, dati informacije o položajima ruske vojske na drugim mestima. Ovu tvrdnju koju je on, razumljivo, odlučno demantovao jer bi to učinio bio neoprostiv čin izdaje.

Da li se lutka konačno okreće protiv svog gospodara? Teško je reći, ali jasno je da Prigožin pokušava da se pozicionira kao jedina osoba koja je dovoljno hrabra da Rusima — uključujući Putina — kaže istinu sa fronta. Čineći to, on za Kremlj postaje ono što je mnoga ruska elita uvek šaputala o njemu: vulgarna sramota.

Ono što vidimo je očajan čovek koji se suočava sa propašću. Prigožin očajnički želi da privuče pažnju cara koji je od njega napravio sve što je danas; očajan zbog priznanja da njegovi ljudi ginu u polju za majku Rusiju. Moderna Rusija je gangsterska država i Putin je njen vrhunski gangster. Putin drži Obščak - budžet bande - kome doprinose oni ispod. Ali kada vrhunski gangster počne da greši, ostali počinju da brinu o Obščaku i razmišljaju o tome da iskoriste svoju šansu.

OBŠČAK JE POD PRETNJOM

Prigožin sada implicira da je, kroz svoju katastrofalnu invaziju, „deda“ napravio strašnu grešku. Obščak je pod pretnjom. I samo je on dovoljno jak da kaže 'dedi' istinu i reši problem - samo da je imao alat. Ali Prigožin je možda pogrešno izračunao. Ako Kremlj veruje da je on postao obaveza, stvari će verovatno postati gadne. Poslednjih meseci bilo je nekoliko terorističkih napada na blogere krajnje desnice koji su povezani sa Prigožinom, uključujući i jedan bombardovan u kafiću koji poseduje. Ruska vlada je okrivila Ukrajinu; Prigožin je tvrdio da je to bio rat unutar Rusije. Sada mu je možda sigurnije da ostane u Bahmutu nego da se vrati u Moskvu.

Za Prigožina, kome je životna misija da pobegne od siromaštva svoje mladosti i uđe u uži krug Kremlja, mora da je poražavajuće pomisliti da se svemu što je ukrao i ubio možda bliži kraj. Njegovi napadi na „dedu“ moraju se posmatrati kao ispadi čoveka koji je prestravljen jer se sve to raspada. A ako misli da može da svrgne Putina, gotovo je sigurno izgubio razum. Postoji samo jedno pravilo koje treba poštovati ako želite da se borite protiv cara: pobedite. Ako ne, gotovi ste.

Ako su njegove reči iskrene, a ne još laži od majstora dezinformacija, a njegov odnos sa Putinom je zaista gotov, njegove mogućnosti su i ograničene i loše. Povratak kući bio bi smrtna kazna. Boravak u Bahmutu takođe može biti fatalan. Mogao je da odleti u Mali ili Centralnoafričku Republiku da se tamo pridruži svojim vojnicima. Ali više neće biti luksuznih jahti ili plutajućih restorana. Kako stoji, stvari izgledaju mračno. Osim ako ne ispuni svoje obećanje da će zauzeti Bakhmut, izgleda da je završio.

Čovek niotkuda se možda konačno vraća u zaborav. Ali ako će to biti njegova sudbina, jedno je jasno: boriće se protiv toga na svakom koraku.

Kurir.rs