"Bio je najpažljiviji serijski bombaš koga je iko ikada video“, izjavila je Ketlin Paket iz Radne grupe FBI za hvatanje Teda Kačinskog, poznatijeg kao "Unabomber" koji je pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji. Kako pronaći nekog ko pravi bombe kojima se ne može ući u trag i isporučuje ih nasumičnim ciljevima, ostavlja lažne tragove, živi kao pustinjak u planinama Montane i ne govori nikome o tome što radi, bio je izazov za FBI koji je Kačinskog "jurio" gotovo dve decenije.
Kako se navodi na sajtu FBI, čovek za koga će se na kraju ispostaviti da je "Unabomber" - Teodor Kačinski privukao je pažnju Federalnog istražnog biroa 1978. godine kada je eksplodirala njegova prva bomba domaće izrade na univerzitetu u Čikagu.
Tokom narednih 17 godina, on je poštom ili ručno isporučio seriju sve sofisticiranijih bombi koje su ubile tri Amerikanca i ranile skoro dve desetine ljudi.
Usput je sejao strah i paniku, preteći čak i da će razneti avione u letu.
Godine 1979. formirana je radna grupa koju je predvodio FBI, a koja je uključivala ATF i američku poštansku inspekcijsku službu da istraži slučaj pod kodnim nazivom "UNABOM“, zato što su bombe isporučivane univerzitetima i avio-kompanijama.
U Radnoj grupi 150 istražitelja
Radna grupa je imala više od 150 istražitelja, analitičara i drugih sa punim radnim vremenom.
U potrazi za tragovima, tim je izvršio sva moguća forenzička ispitivanja pronađenih komponenti bombi i proučio živote žrtava do najsitnijih detalja, navodi FBI.
Ti napori su se pokazali od male koristi u identifikaciji bombaša, koji se potrudio da ne ostavi forenzičke dokaze, praveći bombe od "otpadnog“ materijala dostupnog skoro svuda.
A žrtve su, kako su kasnije saznali istražitelji, odabrane nasumično iz bibliotečkog istraživanja.
FBI je, kako se navodi, bio siguran da je "Unabomber" odrastao u Čikagu i da je kasnije živeo u oblastima Solt Lejk Sitija i San Franciska.
Njegovo zanimanje se pokazalo neuhvatljivijim, jer su teorije išle od toga da je mehaničar aviona do toga da je naučnik.
Istražitelji nisu bili sigurni ni kog je pola - verovali su da je najverovatnije bio muškarac, ali su istražili i nekoliko osumnjičenih žena.
Esej od 35.000 reči
Veliki prelom u slučaju dogodio se 1995. godine. "Unabomber" je poslao esej od 35.000 reči u kom objašnjava motive i poglede na nevolje modernog društva.
Nakon duge debate o "popuštanju teroristima“, direktor FBI-ja Luis Fri i državni tužilac Dženet Reno odobrili su preporuku Radne grupe da objavi esej u nadi da će čitaoci moći da identifikuju autora.
Pošto se tekst pojavio u Vašington postu, hiljade ljudi je predložilo moguće osumnjičene.
Jedan se, međutim, istakao - Dejvid Kačinski je opisao svog problematičnog brata Teda, koji je odrastao u Čikagu, predavao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju (gde su postavljene dve bombe), a zatim je neko vreme živeo u Solt Lejk Sitiju pre nego što se trajno nastanio u brvnari koju su braća izgradila blizu Linkolna u Montani.
Što je još važnije, Dejvid je dao pisma i dokumente koje je napisao njegov brat.
Lingvistička analiza i nalog za pretres
Lingvističkom analizom utvrđeno je da su autori tih radova gotovo sigurno isti.
Kada se kombinuje sa činjenicama prikupljenim iz bombaških napada i života Kačinskog, ta analiza je dala osnovu za nalog za pretres.
Kačinski je uhapšen 3. aprila 1996. U njegovoj brvnari je pronađeno obilje komponenti za bombe, 40.000 rukom pisanih stranica koje su uključivale eksperimente pravljenja bombi i opise zločina i jedna bomba spremna za slanje.
Teri Tarči, koji je vodio Radnu grupu za hvatanje "Unabombera" naveo je da je Kačinski bio "najoprezniji serijski bombaš koga je iko video".
"Nismo imali nikakve veze sa njim osim pisama koja je počeo da šalje 1993. godine. Bila je to bonanca informacija", navela je Ketlin Puket iz Radne grupe.
Pisma i ideje
Pisma su ukazivala istražiocima na ideje koje je imao, teme koje je proučavao i knjige koje su mu bile značajne. Puketova, koja je radila na doktoratu iz kliničke psihologije, navela je da su na osnovu pisama otkrili stvari o njegovom obrazovanju, godinama i ličnosti.
Prema njenim rečima, pisma su bila "veoma strastvena, tako da nema sumnje da ovaj čovek zaista veruje u ono što piše".
"Tako da je verovatno imao ova uverenja ceo svoj život”, kazala je Puketova.
Ukazala je na vrlo specifičan pravopis i fraze - kao što je britanska reč "analiza" - kao jedinstveni identifikator u tekstu.
Nekoliko meseci nakon objavljivanja manifesta, advokat koji zastupa Dejvida Kačinskog pozvao je FBI. Dao im je esej od 23 stranice koji je brat njegovog klijenta, Teodor Kačinski, napisao 1971. Agent koji ga je prvi pročitao odmah je uočio sličnosti.
Istraživanje fraza
Turči je rekao da mu je, kada je dobio kopiju eseja, iskočila fraza "sfera ljudske slobode“. Rekao je da se vratio na "Unabomberov" manifest i pronašao istu frazu:
"Mi ćemo tvrditi da se industrijsko-tehnološko društvo ne može reformisati na takav način da ga spreči da progresivno sužava sferu ljudske slobode".
Sličnosti u tekstovima zajedno sa drugim dokazima činili su Turčija sve sigurnijim da su otkrili "Unabombera".
"Sitnice su počele da se zbrajaju. Nekoliko nas je verovalo da smo identifikovali Unabombera", kazao je Turči.
To je bilo dovoljno da se dobije nalog za pretres rustične kolibe u Montani u kojoj je živeo Kačinski.
Među dokazima pronađenim u kabini bile su hiljade stranica Kačinskog rukom pisanih beleški, uključujući priznanja za svih 16 bombaških napada. Njegove reči pomogle su agentima da ga pronađu, a tužiocima da izgrade slučaj.
Kurir.rs/RTS/FBI
NE PROPUSTITE
