UNABOMBER SE SKORO 2 DECENIJE KRIO, POLICIJA POTROŠILA DESETINE MILIONA $ DA GA NAĐU: A onda je psiho otkriven, gotovo slučajno!

Serijski ubica koji nije ubio desetine žrtava, zapravo mnogo manje, ipak je bio jedan od najpoznatijih krvoloka ikada. Fokus u svetskim medijima zaslužio je krajnje bizarnim metodom kojim je ubijao, a ništa manje bio je opskuran način kojim je hteo da privuče pažnju!

Ted Kačinski, čije je puno ime Teodor Džon Kačinski, a nadimak "Unabomber", (rođen 22. maja 1942, Evergrin Park, Ilinois, SAD — umro 10. juna 2023, Batner, Severna Karolina), je američki kriminalac koji je punih 17 godina izvršavao razne bombaške napade, uglavnom preko pošte, i u njima ubio 3 i ranio 23 osobe u pokušaju da se izvede 'revoluciju protiv industrijskog sistema'.

Detinjstvo

Kačinski je bio veoma inteligentno dete i pokazivao je sklonost prema matematici od ranog detinjstva. Išao je u osnovnu školu u Čikagu, a kada mu se rodio mlađi brat porodica se preselila u predgrađe, pa je promenio školu. Kada mu je izmeren IQ čak 167, preskočio je šesti razred. Kasnije je opisao ovo preskakanje razreda kao ključni događaj u životu, jer je ranije bio najbolji učenik, daleko ispred ostalih, dok se prebacivanjem u viši razred nije uklopio i tvrdio je da su ga ostali maltretirali. Komšije su ga kasnije opisale kao veoma pametnog dečaka, ali usamljenog.

U srednjoj školi je svirao trombon, bio član kluba naprednih učenika iz nekoliko predmeta. U ovom periodu se zainteresovao za matematiku i provodio sate rešavajući komplikovane matematičke probleme. Prebačen je u drugo odeljenje, specijalizovano za matematiku, a ubrzo preskočio i 11. razred, dok je srednju školu završio sa 15 godina, kada je i primljen na Harvard. Drug sa fakulteta je kasnije ispričao da je on za to bio emocialno nepripremljen - "Spakovali su ga i poslali na Harvrad pre nego što je bio spreman, on tada nije čak ni posedovao vozačku", rekao je on. Tokom studija je živeo u elitnom kraju koji je namenjen najboljim studentima.

Eksperimenti

Tokom druge godine studiranja, Kačinski je učestvovao u istraživanju uglednog profesora Henrija Mareja, gde su mu elektrodama pratili aktivnosti na mozgu dok ga neko verbalno zlostavlja i ponižava, a potom im te snimke puštaju iznova i iznova. Kačinski je proveo 200 sati (odnosno 3 godine) u ovom istraživanju, a njegovi advokati su kasnije tvrdili da je reč o studiji o kontroli mozga koju je navodno sprovodila CIA i da je ona doprinela njegovim kasnijim kriminalnim aktivnostima. Kačinski, sa druge strane je ovo istraživanje opisao kao napad na njegovu privatnost, ali da to nije imalo značajnijeg uticaja na njegov život.

Ko je bio serijski ubica Teodor Kačinski

Njegova disertacija Boundary Function je osvojila nagradu za najbolju matematičku disertaciju godine, dok su je kolege opisivale kao "najbolju ikada", govoreći da je svega 10 ljudi u zemlji može da je razume. Sa 25 godina je postao profesor matematike u Berkliju, ali njegove ocene od strane studenata nisu bile najbolje, opisivali su ga kao profesora koji čita iz knjige i odbija da odgovara na pitanja. Bez ikakvog objašnjenja, Kačinski je iznenada dao otkaz 1969. godine.

Vratio se kod roditelja gde je živeo naredne dve godine, a onda otišao u kolibu u divljini, veličine 3 sa 4 metra, koju je sagradio i u kojoj je proveo naredne 24 godine. Koliba nije imala grejanje, struju ili tekuću vodu, a Kačinski je većinu vremena provodio čitajući knjige iz lokalne biblioteke i sastavljajući rane verzije rukopisa koji će kasnije postati poznat kao Manifest Unabombera.

Bombe

Između 1978. i 1995. Kačinski je poštom ili ručno isporučivao serije sve sofisticiranijih bombi koje su kumulativno ubile tri osobe, a ranile 23 osobe. Kačinski je dovođen u vezu sa 16 bombaških napada širom zemlje. Dok su se uređaji za bombardovanje uveliko razlikovali tokom godina, mnogi su sadržali inicijale 'FC', za koje je Kačinski kasnije rekao da znači 'Klub slobode', ispisane na delovima unutra. Namerno je ostavljao lažne tragove u uređajima i veoma pažljivo ih pripremao da ne bi ostavio otiske prstiju. Otisci prstiju pronađeni na nekim od uređaja nisu se poklapali sa onima pronađenim na pismima pripisanim Kačinskom.

Ko je bio serijski ubica Teodor Kačinski

Prva poštanska bomba Kačinskog bila je usmerena na Baklija Krista, profesora inženjerstva materijala na Univerzitetu Northvestern. Godine 978. 25. maja na parkingu Univerziteta Ilinois u Čikagu pronađen je paket sa Kristovom povratnom adresom. Paket je "vraćen" Kristu, koji je bio sumnjičav jer ga nije nikada poslao, pa je kontaktirao policiju u kampusu. Policajac Teri Marker je otvorio paket, koji je eksplodirao i naneo lakše povrede.

Kačinski se vratio u Čikago zbog bombardovanja u maju 1978. i tamo je ostao neko vreme da radi sa ocem i bratom u fabrici penaste gume. U avgustu 1978. njegov brat ga je otpustio zbog pisanja uvredljivih tekstova o ženskoj nadzornici kojoj se Ted udvarao. Ona se kasnije prisetila Kačinskog kao inteligentnog i tihog, ali je odlučno poricala da su imali bilo kakvu romantičnu vezu. Druga bomba Kačinskog poslata je skoro godinu dana nakon prve, ponovo na Univerzitet Northvestern. Bomba, sakrivena u kutiji za cigare i ostavljena na stolu, nanela je lakše povrede postdiplomcu Džonu Harisu kada ju je otvorio.

Godine 1979, sledeća bomba je postavljena u tovarni prostor na letu 444 American Airlines-a, Boing 727 koji je leteo iz Čikaga za Vašington. Kačinski je svoju sledeću bombu poslao predsedniku Junajted erlajnsa Persiju Vudu. Vud je zadobilo posekotine i opekotine po većem delu njegovog tela. U još nekoliko napada je povredio ljude kojima je namenio bombe, a troje je poginulo.

Manifest

Kačinski je 1995. godine poslao nekoliko pisama medijima u kojima je izložio svoje ciljeve i zahtevao od velikih novina da doslovce štampaju njegov esej od 35.000 reči koji se zove "Industrijsko društvo i njegova budućnost" (koji je FBI nazvao 'Manifestom Unabombera'). Izjavio je da će 'odustati od terorizma' ako se ovaj zahtev ispuni. Bilo je kontroverzi oko toga da li esej treba da bude objavljen, ali državni tužilac Dženet Reno i direktor FBI Luis Fri preporučili su njegovo objavljivanje iz brige za javnu bezbednost i u nadi da će neki čitalac možda moći da identifikuje autora. Bob Gučione iz Penthausa dobrovoljno se javio da ga objavi.

Industrijsko društvo i njegova budućnost počinje tvrdnjom Kačinskog: "Industrijska revolucija i njene posledice bile su katastrofa za ljudsku rasu." On piše da je tehnologija imala destabilizujući efekat na društvo, učinila život neispunjenim, i izazvao je široku psihološku patnju. Kačinski tvrdi da većina ljudi provodi svoje vreme u beskorisnim aktivnostima zbog tehnološkog napretka; on ih naziva 'surogatnim aktivnostima', u kojima ljudi teže ka veštačkim ciljevima, uključujući naučni rad, potrošnju zabave, politički aktivizam i praćenje sportskih timova. On je predviđao da će dalji tehnološki napredak dovesti do ekstenzivnog ljudskog genetskog inženjeringa i da će ljudska bića biti prilagođena potrebama društvenih sistema, a ne obrnuto.

Kačinjski navodi da se tehnološki napredak može zaustaviti, za razliku od gledišta ljudi za koje kaže da razumeju negativne efekte tehnologije, ali pasivno prihvataju tehnologiju kao neizbežnu. On poziva na povratak primitivističkom načinu života. Kritike civilizacije Kačinskog imaju neke sličnosti sa anarho-primitivizmom, ali je on odbacio i kritikovao anarho-primitivističke poglede. Kačinjski je tvrdio da je erozija ljudske slobode prirodan proizvod industrijskog društva jer 'sistem mora blisko da reguliše ljudsko ponašanje da bi funkcionisao', a da je reforma sistema nemoguća jer se drastične promene u njemu ne bi sprovele jer njihovog narušavanja sistema.

On navodi da sistem još nije u potpunosti ostvario kontrolu nad svim ljudskim ponašanjem i da je u jeku borbe za dobijanje te kontrole. Kačinski predviđa da će se sistem pokvariti ako ne može da postigne značajnu kontrolu i da će se verovatno o ovom pitanju rešiti u narednih 40 do 100 godina.

Hapšenje

Agenti FBI-ja nisu znali ko je čovek koji šalje bombe i ubija ljude, a onda su uspeli da dođu do njega i uhapsili su Kačinskog u njegovoj kućici 3. aprila 1996. godine. Procenjuje se da je tokom 17 godina potrage potrošeno na desetine miliona dolara, što je najskuplja istraga ikada. Pretragom je otkriveno skladište komponenti bombe, 40.000 rukom pisanih stranica dnevnika koje su uključivale eksperimente pravljenja bombi, opise zločina Unabombera i jednu bombu. Takođe su pronašli ono što je izgledalo kao originalno otkucani rukopis Industrijskog društva i njegove budućnosti.

Tragove koje bi pratili bili su nepostojeći jer je Unabomber besprekorno sakrivao identitet. Ostavljao bi samo potpis urezan unutar svake bombe - FC, a prekasno ke otkriveno da je to njegova skraćenica za Freedom club (klub slobode).

Tek 1995, godinu dana pre nego što je uhapšen, najprestižnije novine u SAD, "Vašington post" i "Njujork tajms" odlučili su da objave njegov anonimni manifest od 35.000 reči, pod pretnjom daljeg nasilja. On je u manifestu pozvao na uništenje "industrijsko-tehnološkog sistema", koji je, po njegovom mišljenju, ljude lišio slobode.

Nakon toga se javila njegova snaja, a nakon nje i njen muž, Tedov brat, koji su prepoznali njegova uverenja i stil pisanja, i to prijavili policiji. Da nije bilo upravo ovih sumnji njegovog brata i snaje, možda nikada ne bi bio uhvaćen. Njegova snaja, Linda Patrik, među prvima je identifikovala Kačinskog kao "Unabombera" nakon što je videla manifest.

Snaja prepoznala reči

Patrikova je navela da je prepoznala ideje koje su joj zvučale poznato u rukopisu iz pisama koje je njen suprug David dobijao od brata. Porodica je na kraju odlučila da kontaktira FBI, a 3. aprila 1995. specijalna ekipa od devet ljudi uhapsila je Kačinskog u njegovoj kući u Montani.

(Kurir.rs / Mondo)