Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pristao je da podrži nastojanja Švedske da se pridruži NATO alijansi.
Generalni sekretar vojne saveza Jens Stoltenberg rekao je da će turski lider proslediti kandidaturu Švedske parlamentu u Ankari i „obezbediti ratifikaciju". Švedski premijer Ulf Kristerson istakao je da je „veoma srećan" zbog ovog poteza Turske i da je ovo dobar dan za Švedsku. Skandinavska zemlja je više od 200 godina bila vojno neutralna, ali je maja 2022. godine podnela zahtev za članstvo u NATO u želji da, obrazloženo je, poboljša bezbednost i stabilnost u severnoj Evropi posle ruske invazije na Ukrajinu.
Turska je mesecima blokirala kandidaturu Švedske optužujući je da pruža utočište kurdskim ekstremistima. Kao jedna od 31 članice NATO-a, Turska je koristila pravo veta na zahtev bilo koje nove zemlje koja želi da se pridruži alijansi.
Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, izjavio je danas da Mađarska podržava prijem Švedske u NATO. Blumberg prenosi da je Sijarto naveo da ostaje samo "tehničko pitanje" završetka tog dugotrajnog procesa ratifikacije u parlamentu u Budimpešti. Američka agencija podseća da je šef diplomatije u vladi mađarskog premijera Viktora Orbana prošle nedelje izjavio da će Mađarska podržati ulazak Švedske u Severnoatlantski savez čim Turska, koja je druga članica Alijanse koja je blokirala švedsku prijavu za članstvo, pruži naznake da je spremna da učini isto to.
Nebojša Obrknežev, iz Centra za društvenu stabilnost, i Nenad Vuković, predsednik Udruženja lobista Srbije, gostovali su u emisiji Usijanje gde su se dotakli ovog pristanka turskog predsednika na ulazak Švedske u NATO.
Vuković je naveo da ova odluka ima šire implikacije i odnosi se na pregovore između Turske, NATO-a, EU i SAD, uključujući i moguće tursko pristupanje EU.
- Pre svega imamo da se samit održava u situaciji kada se moraju pokazati određeni rezultati. Jedan od potencijalnih napredaka ili rezultata je pristanak Turske da se Švedska pridruži NATO-u. Bez obzira što se radi o suštinskom zakonodavstvu i političkom delovanju Švedske, ono što jeste bio problem između njih je oprez Turske prema kurtskim organizacijama koje u Švedskoj deluju. Erdogan je kao iskusan državnik maksimalno kapitalizovao ili već nastoji da kapitalizuje ovaj svoj pristanak - istakao je Vuković i dodao:
- Govorilo se o širom dogovoru Švedske i Turske, mada bi mogli govoriti i širem dogovoru Turske i NATO-a, EU, ali i SAD. Pomenuto je, između ostalog, i Tursko pristupanje EU. Čak je Grčka sa priličnom nervozom pratila pominjanje proširenja turske flote o čemu se dugo razgovara sa SAD u kontekstu ovog pristanka. Sa neke lobističke ili pregovaračke tačke gledišta Erdogan je maksimalno kapitalizovao svoju mogućnost da stavi taj veto. Ovaj deo sa Grčkom govori koliko suštinski u okviru NATO-a postoje određene protivrečnosti između članica.
- NATO dobija ono što je duži niz godina čekao, a to je spoj da dobije Finsku i sad će dobiti Švedsku. Takođe i ono što je bilo pitanje poslednjih godina, a to je sama Ukrajina. To se dešava i ovih poslednjih godinu i po dana. On zaokružuje tu jednu severnu celinu i Skandinavske zemlje su pristupile NATO savezu. NATO kao jedna celina deluju jedinstveno. U ovom momentu je veoma bitno da i stupaju jedinstveno u nekim narednim koracima misleći na sam front u Ukrajini. Ukrajina želi da uđe u NATO alijansu, ali u ovom trenutku je nemoguće da ona uđe u momentu kada se dešava on što se dešava na njenom tlu - rekao je Obrknežev.
Obrknežev se potom osvrnuo i na mogućnost ulaska Ukrajine u NATO.
- Da li će Ukrajina ući u NATO alijansu dok traje ovaj sukob? Apsolutno ne. Ako bi Ukrajina ušla u NATO tokom ovog sukoba idemo ka globalnom ratu i to je neminovno. Dakle ona neće ući u toku ovog sukoba, a ni posle toga jer bi to značilo direktan gubitak Ruske Federacije - zaključio je Obrknežev.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
